Подешавања / Settings

При великом броју драматичних сукоба у свету, амерички протекторат је, рекло би се, више заинтересован да Босна остане мирна у замрзнутом конфликту него да се насилном централизацијом и унитаризацијом припрема за немачку ЕУ.

Данас између Косова и Метохије и Албаније готово да и нема границе и само је питање времена када ће се те две територије спојити. Отимају нам Косово и Метохију са преко 1300 цркава и манастира. Отимају га они што Бога не познају.

Морам да констатујем да утицај руских медија овде није довољан. Ја бих рекла да губимо информативни рат са Западом, али се чини да у Србији заиста треба да се информативно боримо са другим земљама, нарочто због тога што су Срби наша стара браћа, били и остали.

Тежимо ка развоју цивилизованог друштва, демократији, тежимо да будемо успешна, проевропска држава, балканска Америка и тако даље. Желимо да развијемо привреду, економију и будемо лидер на Балкану подижући стандарде на европске нивое. Уводимо законе који се примењују у најразвијенијим европским земљама. То су тренутни приоритети наше државе, а колико су исправни?

Свака партија жели да уђе у власт, да би део свог програма могла да примени. Ми би били пресрећни да пређемо цензус, за почетак. Увек је то лакше урадити када се удружите с неким. СНП је тренутно базирана да се среди инфраструктура партије, да још више ојача. Интересовање за странку је огромно и велики је прилив младих људи који су заинтересовани да нам приђу, што нас све јако радује. Све то када средимо онда ћемо размишљати о даљим кораци

Има доста неупућених људи који нису упознати са чињеницом да постоје двије врсте застава: државне и народне. Неке државе имају само једну заставу која представља и државну и народну, а у неким државама, због сталног прекрајања граница, постоје обје варијанте застава, као рецимо у Босни и Херцеговини, напаћеној и никада мирној. Држави састављеној од два дијела, од Босне и од Херцеговине, а сада политички подијељеној на Федерацију БиХ и Републику Србску.

Доказ да је Србија окупирана и да од 1999. године Србија више није држава, јесу наши заборављени хероји са Кошара. НАТО је бомбама срушио међународно право, а издајничка власт која је зајахала Србију октобра 2000. срушила је државност Србије и од нас створила НАТО колонију.

У дисертацији се тврди да је Србија тек после Титове смрти постала тоталитарна држава, а да је главни кривац за то била Књига о Милутину.

Руски лист Недељни Аргумент пише како у северном предграђу Москве под поузданом заштитом Спољнообавештајне службе Руске Федерације (СВР) ради око две стотине аналитичара Руског института за стратешке студије, који свакодневно обрађују податке из целог света. Њихов рад је за многе „аналитички штит домовине“; доћи до било каквих осетљивих информација Спољнообавештајне службе немогућа мисија.

Суштина страног владајућег фактора у Србији је да и даље прикрива катастрофалне последице, и за будуће генерације учинка концепције Постоктобарске, а када је то толико несносно, као што је то сада, или у периоду након Сабље током 2003, или рецимо 2012, да се потруди да власт добију други играчи истог газде и тако у круг, ако ишта дотле остане од земље и нашег народа.

Сваки нормалан народ је до неба захвалан на таквој изузетној почасти. Додуше, ми смо имали ту неке испаде. Као кад су онај Мађар и друштво, ишли онако крвнички и нефер на „невидљивог“, тај прима скалпел екипе др Шелтона. Али, исправило се то. Одмах смо га шутнули у пензију.

Пошто се стене обично налазе на дубинама већим од резерви питке воде, прва последица је загађење водних ресурса, а током овог посла још долази и до свих симптома које описују житељи албанског села.

Непосредно уз бину, са које су се јавности обратили Блер, Вучић и Дачић, спонтано се окупило више хиљада грађана који су носили транспаренте „Добродошли, чувари мира“, „Боље НАТО пакт него рат“, „НАТО = инвестиције“ и „Вучићу, уведи их све“.

Дочек Благодатног Огња испред београдског Храма Светог Саве на измаку Велике Суботе. Хиљаде људи у смиреном, ведром ишчекивању.

После Бајдена више неће бити двосмислених порука, које су спречавале да се власт сретне са народом, ближе него икад пре

Немац Јирген Шпанут, истражујући немачку историју, открива српска гробља на тлу Шпаније, Португалије и Бретање од 3.000 година пре Христа. Он такође у пећини код места Мас-д’ Азил у Француској открива белутке, који представљају прве почетке стварања писма, почев од леденог па до раноисторијског периода. А у месту Глозел открио је камење на коме је нашао иклесане јелене, медведе и животиње које могу бити пантери или дивљи коњи, са ознакама које приписује филистинском или синајском писму.