Подешавања / Settings

Ја сам православни Американац. За многе и овде у Русији и у мојој отаџбини, тај израз, сасвим је могуће, звучи чудно. Али ствар је баш таква. И још више је чудније то што сам растао као „типични Американац“.

Две обале, обе у Србији, удаљене око 350 километара. О оној у Београду бруји цела земља: да ли је добро да се тамо гради то што је власт наумила да изгради, колико ће то да кошта, кога ће то да кошта, ко ће да има корист од тога… Све важна и осетљива питања, о којима је и Народна скупштина расправљала на сав глас.

Ако изостане веза нуклеарног и политичког обуздавања, савезници САД ће закључити да смо сарадњу платили пристанком на иранску хегемонију.

Невероватно је да идеолошка и политичка опредељеност и заслепљеност могу да утичу и на географију и на картографију. Властодршци Србије опседнути Западом преко програма државне телевизије приморавају целокупно њено становништво да гледа само у западну Европу, да њихови погледи буду сваког дана на свим ТВ вестима и у свим ТВ Дневницима упрти само на запад.

Актуелност његовог писма, међутим, данас је таква да се са готово сваким његовим делом и сваком опоменом брутално суочавају и нападнута Русија и окупирана Србија. Кад није онда када је написано (1860), можда је данас, ако не право, а оно последње време да овај вредни Хомјаковљев спис буде прочитан на начин који заслужује.

Нема гума за мигове, па после нема ни акумулатора за мигове. Мора ли Владимир Путин да нам донира акумулаторе?

У ексклузивном интервјуу за „Србин.инфо“ академик Игор Панарин, један од креатора модерне руске дипломатије и аутор идеје о Евроазијској унији, говори о српско-руском савезу, украјинском грађанском рату и западној агресији на словенске православне народе.

Време када су постављени канони хришћанства било је време скучене људске свести, примитивне технологије, и нико, бар колико данас знамо, није могао ни да наслути до којих ће се висина уздићи људски мозак и шта ће све успети да створи.

Једва да се саставило недељу дана од како сам се вратио из оне несрећне Украјине и могу да кажем да чак и оданде Србија изгледа као ђубриште.

Западни сценарио каже: одвој Србина од вере православне, породице , предака, измени му историју и сам ће се урушити. Наши властодршци, верни поданици западног зла, покушавају да овај сценарио и спроведу, желе пропаст сопственом народу.

Директор Истраживачке станице Петница Вигор Мајић критиковао је ових дана наставнике да, наводно, користе децу за притисак на Министарство просвете ради испуњења њихових штрајкачких захтева. Наводи и да универзитетски професори „недовољно знају свој посао” и назива их „полуинтелектуалцима”?!

Дакле, на дресовима наших фудбалских репрезентативаца налази се, веровали или не, оригинал крсташки, католички, праволинијски крст беле боје тако да дресови веома подсећају на некадашњу крсташку одору само других боја.

Против сељака се уротило све. И пад вредности евра према долару, због чега је извоз из ЕУ још конкурентнији, али и рат санкцијама између ЕУ и Русије због кризе у Украјини, па се европски вишкови хране усмеравају у Србију, делом и по дампиншким ценама.

У уторак, седмог априла, заседао је Одбор за културу и информисање Скупштине Србије, по питању „српске кинематографије у приватизацији“, а првенствено најављене продаје „Авала филма“, који могућим купцима нуди филмска студија, као и продуцентска права на све филмове произведене у овом предузећу.

Док нове власти у Грчкој покушавају да се избаве од дужничког јарма који су им наметнули спољни кредитори на челу са ММФ-ом, у другој балканској земљи – Србији – расположење је потпуно супротно. Како показује поново интензивирана расправа на социјално-економске теме српских политичара, званичника и стручњака, схватање погубности успостављене праксе “сарадње” са ММФ-ом – једва да је присутно.

Босанскохерцеговачки муслимани спремају се да усред Сарајева подигну споменик једном хришћанском владару, краљу Стефану Твртку I Котроманићу, који је краљевско достојанство добио по обреду крунисања српских владара из династије Немањића. Највећем средњовековном босанском владару, на Митровдан, 16. октобра по старом јулијанском, или 8. новембра по новом грегоријанском календару 1377. године, краљевску круну на главу ставио је милешевски Митрополит, архијереј Српске цркве.