Подешавања / Settings

И док се министар за „војне послове“ труди на НАТО самиту да докаже да ће они ипак певати препознатљиву корачницу „каубојских окупатора“ а не њима драгу „Дрино водо ладна“ као своју некадашњу пуковску традицију, они на паради показаше да су достојни предака својих.

Као што је отац Јустин предвидео, ово слављење човека завршиће се вампиризмом и људождерством, где ће највећа вредност постати самоодржање:

„Пошто нема ни Бога ни бесмртности, човеку је за самоодржање дозвољено све. Дозвољен је грех, али и зло и злочин.“

Ај’ да напишем и ја неку о инциденту на утакмици Србија- Албанија, апсолутно сагласан са Стефановић др Небојшом да је највећи проблем то што је онај лик утрчао у кадар и урликнуо: „Вучићу, педеру“!

О томе јe најбоље на примеру Аргентине, председник те земље, одржао час у Уједињеним нацијама. Кредити које је немогуће вратити. Ко нас тера да будемо у будућности жртве немогуће и нерешиве ситуације? Људски живот има неко своје трајање, али се увек поставља питање да ли смемо да у старту сакатимо и сиромашимо и нерођене потомке?

Ислам преживљава тешка времена. Он се непотребно надувава политичким страстима, његове идеолошке основе потресају непријатељске идеологије, које опонашају прави ислам.

Угледни српски исламолог, професор Београдског универзитета и некада амбасадор у Турској, Азербејџану и Ватикану Дарко Танасковић поново се враћа у дипломатске воде. Овог пута, иде у Париз, где ће бити амбасадор Србије у UNESCO, преузевши ову позицију од Зорице Томић, културолога и сестре Мирјане Бобић Мојсиловић.

Јавна је тајна да у Србији делује хиљаде оспособљених људи, а према неким проценама цифра се креће до око 8.000, којима је задатак да на волшебан начин управљају овом земљом. Ти људи раде у Србији у оквиру дипломатских представништава многих земаља, а највише западних, у различитим маркетиншким, консултантским, адвокатским и тзв. real-estateфирмама, а обавезан су декор сваког министарства у влади, где будно контролишу да ова земља не исклизне из колосека евро-атлантске пропасти.

Код нас се поодавно одомаћила подела странака на проевропске и патриотске, но то све мање пије воду. Напредњаци са Социјалистима су преузели проевропску политику, а при томе не желе да се одрекну патриотског и државотворног бекграунда. Са друге стране проевропски ДС предвођен аутономашком узданицом Пајтићем промовише идеју „српске Србије“ која би требало бити испред европске Србије. Тако се некада оштра подела на „патриоте“ и „европејце» замутила.

Вођа француских специјалаца који су први ушли на КиМ: Албанцима су помагале стране обавештајне службе. На терену сам открио да Срби држе реч, а Албанци не. Открили смо листу за убијање Срба с печатом ОВК.

Кола светске „обојене револуције“ почела су да се котрљају низбрдо у Републици Српској. Симболизам није безначајан. Први изразити тријумф ове технологије масовне обмане догодио се у суседној Србији 2000. године.

У том правцу је значајан део, а последњих година и највећи, политичке елите подпао под пресудан утицај овог нама ненаклоњеног дела страног фактора који у има кључни утицај у нашој земљим, а у исто време је део друштвене компрадорске елите довођен на кључна места у свим важнијим местима друштвене стратификације (наука, култура, медији и др.).

Данас се састајемо усред најгорег и, могуће, најопаснијег америчко-руског сучељавања током протеклих деценија, вероватно још од раздобља Кубанске ракетне кризе 1962. године. Грађански сукоб у Украјини, изазван незаконитом сменом кијевске власти у фебруару, већ израста у посредни рат између САД и Русије. Наизглед непојмљива могућност претвара се у замисливу опцију: истински рат између НАТО-алијансе, под вођством Сједињених Држава, и пост-совјетске Русије.

Санкције су се користиле у светској историји одавно, пре свега, у виду блокаде одређених градова, морских лука још у средњем веку, као средство принуде како би се прихватили услови непријатеља или ограничили условине трговине.

Ни у совјетској у у југословенској историографији нема дилеме о томе да је Црвена армија октобра 1944., у свом тријумфалном походу од Стаљинграда и Курска преко Румуније и Бугарске избила на границе Србије као ослободилачка антифашистичка војска.

Непланирано дугачко задржавање Владимира Путина на прослави годишњице ослобођења Београда од фашизма, које је изазвало кашњење његовог одласка у Милано и одлагање сусрета са Ангелом Меркел, показало је светској јавности да Срби више воле да омиљеног госта вуку за рукав, него да њих саме неки други гости вуку за нос.

Имајући у виду неуспехе (lack of success) Вашингтона у употреби директне војне силе током протеклих неколико година, остаје неизвесно да ли ће употреба нафтног оружја бити иоле ефикаснија у остваривању стратешке надмоћи САД.