Подешавања / Settings

Коначно- реакције, сумње, па и повремено нервоза којом су западни политички фактори пратили ову посету, показује да је, без обзира на релативно кратку посету председника Путина, ово био један значајан сусрет који обећава да се односи, сарадња између Русије и Србије подигне на још виши ниво.

Младен Иванић, лидер Партије демократског прогреса, велико је изненађење избора за српског члана Председништва БиХ. На тим изборима он је, према досад пребројаним гласовима, освојио 285.105 гласова или 1.939 гласова више од премијерке Републике Српске Жељке Цвијановић.

Србији се пружају могућности свеобухватног и потпуног обнављања руско-српског партнерства и сарадње.

То није први пут да руски председник у неком страном медију критикује америчко уверење у сопствену изузетност – учинио је то пре годину дана у „Њујорк тајмсу” – али никада пре „убеђеност у властиту изузетност“ није ставио у исту раван са злочиначком идеологијом која је срушена пре седамдесет година.

После пуних двадесет година, младићи чеченске националности поново ће служити у руској федералној армији. Већ овог месеца, на одслужење редовног војног рока биће позвано 500 чеченских младића. Они ће униформу обући у првој декади децембра. То је од федералних војних власти затражио председник Чеченије Рамзан Кадиров, а коначну сагласност дао је министар одбране Сергеј Шојгу.

Немогуће је иза нешто мало преосталих тенкова и Путинове посете сакрити чињеницу да проевропска Србија, несамостална, полатиничена, израубована и територијално саката, споља неодољиво подсећа на себе из доба окупација у светским ратовима.

Ову особину, то јест склоност да га пречесто и олако „преводе жедног преко воде”, при чему никада није до краја јасно да ли он то свесно допушта или само не уме и не може да спречи, Коштуница је задржао до самог краја своје политичке каријере.

Према речима амбасадора Русије у Србији Александра Чепурина, о манифестацијама које се припремају може се говорити неколико сати. Зато је он одмах прешао на набројавање догађаја поводом јубиларног датума, означивши важност њиховог одржавања у условима који данас владају у Србији:

Синоћне нереде на Стадиону Партизана, због којих је утакмица Србија-Албанија прекинута у 42. минуту, није изазвала увредљива застава „Велике Албаније“ окачена на даљински навођеног летећег уљеза. Ма колико српска јавност кривила дрон до бесвести, то напросто није тачно, што се види обичним прегледањем снимка целог догађаја.

Скорашњи амерички преговори о коришћењу војних објеката у Турској и Саудијској Арабији за тренирање „умерених“ опозиционих снага су још један дезинформација

Другим речима – може ли бити да се у домаћи евро(атлантски) камп увукла зебња да би исувише директна критика одржавања војне параде у присуству ВВП једноставно била и превише непопуларна ствар, чак и за оне који пословично презиру српско јавно мњење или га, још радије, спинују сваком лепом приликом?

Ситуација дефинитивно не изгледа најбоље. Порошенко је заменио кловна Галетена веродостојним ратним злочинцем – пуковником Степаном Полтораком, много опаснијим и подмуклијим типом који је својевремено био главнокомандујући ескадрона смрти тзв.“Националне гарде“.

Расправа о посети Владимира Путина, председника Русије, Србији свела се махом на питање да ли је непримерено померати Дан ослобођења Београда због његовог згуснутог распореда, да ли је финансијски примерено одржавати војну параду у земљи која једва одржава буџетске расходе, те ако се она већ одржава чија све обележја треба допустити . Јавност се, паралелено, лаже оценама да се ЕУ и политички Запад у начелу немају ништа против посете. Као пример наводи се Путиново присуство на обележавању Дана Д у Нормандији, јуна ове године.

У контексту европских пацки Србији, обично увијених у галиматијас уопштавајућих обланди које у суштини нимало не умањују значај оптужби, покренуто је и питање медијских слобода, а као симболичан пример се наводи судбина емисије „Утисак недеље“.

Током месец дана убитачне предизборне кампање у Српској могле су да се чују веома живописне пројекције онога што ће се дешавати после 12. октобра. Два најраширенија предвиђања заснивала су се на компарацији РС са данашњом Србијом, али и са Румунијом из 1989

У разним анализама и коментарима, публикованим код нас и у иностранству, много је простора потрошено да би се указало на то због чега је Србији важно да гради што је могуће боље односе са Русијом. У том контексту су навођена питања енергетске безбедности, Косова и Метохије, инвестиција, кредита, извоза пољопривредних производа итд.