Подешавања / Settings

Ове године повећан је број држављана Србије који добровољно одлазе на инострана ратишта. Једни у Украјину да помогну својој православној руској браћи и то отворено говоре, док се други, који хитају на Блиски исток у помоћ својој браћи по Алаху, не истичу изјавама, већ само нечујно и неприметно нестају из своје средине да би се касније можда сазнало да су скончали у неком самоубилачком нападу.

У стручној јавности је такав коментар одлазећег комесара протумачен као “најгора оцена“ за БиХ у последњих 13 година.[1]

Безусловно, Србија је добар геополитички залогај за државе Запада. На примеру Украјине видимо чему води такав утицај ЕУ, тачније Вашингтона. Перспектива комадања се сигурно не свиђа Србима.

Prudens quaestio dimidium scientiae – Мудро питање је половина знања. Једно од суштинских питања које тражи одговор у 21. веку јесте, да ли је могуће створити алтернативни цивилизацијски модел у односу на онај који се намеће у процесу глобализације? Да бисмо дали одговор на то питање потребно је прво анализирати цивилизацију којој се тражи алтернатива.

Михајла Пупина и Николу Теслу као да је повезала судбина. Два вршњака и земљака, Србина из Војне крајине, животни пут је одвео из родних села у далеки Њујорк, где су постали колеге у најновијим областима науке и технологије. Својим изумима задужили су човечанство.

Преокупиран задовољавањем својих хедонистичких прохтева човек, равнодушан према патњама других и свега што се не тиче његовог материјалног интереса и животног стандарда, живи у само своме виртуелном свету у коме одсуствује вера у било какав другачији вредносни систем осим новца и уживања у задовољењу егоистичких прохтева.

ДСС мора да се обраћа најширим слојевима грађана на разумљив и јасан начин и да тражи њихову подршку. Само на тај начин ћемо поново бити стожер око којег се родољубиви и демократски опредељени људи радо окупљају.

Колико у данашњој Србији схватају величину улога тренутног геополитичког супротстављања Истока?

Петооктобарци су обећавали бољи живот, привредни препород, „демократизацију“ као предуслов опстанка СР Југославије и мирног останка Косова и Метохије у њеном саставу, те улазак у Европски савез. У свему су слагали, али проблем је што Србија још увек без организоване алтернативе живи њихову лаж изведену са дебелим предумишљајем.

Већ увелико захуктали спор између адвоката са једне и министарства правде, као и министарства финансија са друге стране, ових дана по разним куоларима потпаљују поједини нотари, омаловажавајући адвокате као професију.

У данима пред референдум о отцепљењу у Шкотској, Леон Којен је писао о косовском преседану који се Империји сада враћа као бумеранг, док је Мухарем Баздуљ свој коментар закључио упозорењем да пре или касније, „шејтан дође по своје“. Истина, Шкоти су се (ако је веровати званичним резултатима) из страха определили да остану британски поданици. Али шејтан је стрпљив и није му мрско да чека…

Као и пре сто година, то је конфликт два система: индустријског и берзанског

Хаотично маневрисање условљено je двоструком улогом – председника странке с националним амбицијама и покрајинског функционера који контролише Војводину

Међутим, упоредни подаци о запослености у прва два тромесечја ове године показују да је највише компликација у вези са обновом тржишта било код најјачих економија Европске уније.

Многе ствари код Срба су испретуране, наопачке постављене, наопаке, парадоксалне и апсурдне.

Ако је тероризам највеће претња безбедности, зашто онда рушити земљу, Ирак, у којој тероризам уопште ни не постоји? Постоји данас, дакако, али није постојао пре америчке инвазије и окупације која је трајала од 2003 до 2011.