Подешавања / Settings

Али прилагођавање датума централне прославе, а поготово евентуалне војне параде његовом распореду, непотребно је, јадно, неукусно и недостојанствено.

Ако је и Путин признао да постоје покушаји „обојене револуције“ у Русији, како онда да Република Српска не страхује од тога

Док поједини представници владајуће елите у Србији у зноју лица «проверавају» околности потписаног енергетског споразума са Русијом из 2008. године, њихови прагматичнији суседи у региону централне и југоисточне Европе не обраћају пажњу на прошлост, него на будућност.

Јутрос је стигла вест да је гранатирана и разорена школа у Доњецку и да је убијено десеторо деце, ђака. Пре тога, да је у Доњецку пронађена масовна гробница у којој је покопано 400 цивила, међу којима има и оних са „in vivo“ извађеним органима. Јопш пре тога, да је у Доњецком синдикалном дому убијено и живо спаљено преко 40 цивила. Још раније, да је оборен малезијски путнички авион и да нико од 300 путника није преживео.

Изгледа да је Европа на ногама због војне параде у Београду и доласка Владимира Владимировича Путина у Србију. Није одолео ни британски новинар Тим Џуда, стални гост разноразних европских и балканских форума о безбедности.

Да ли читалац има утисак да су се медији у Србији за непуне три године променили на скали од „никад слободнији” до „ово никад није било”?

Све до тада подразумевале су се невидљиве границе за Србију, које су се пружале до сваког места у коме има и једног Србина.

Ради ли се о победи толеранције и разума, или сукобу цивилизација и силовању Србије? Београд је у недељу 28.09. изгледао као Белфаст, и то на лош дан.

Они ће у једном ентитету бити дочекани као ударна снага рушења, а у другом као претња одбрани међуентитетских граница

„Парада поноса“ јесте „прекретница у савременој историји демократске Србије“. Јер демократије више неће бити

А у наше време, ко греши, не осећа кривицу. Поштовања и уважења према другима такође нема код њих. Све су изједначили са земљом. Ако човек не живи на световни начин, онда грешници од њега праве предмет подсмеха.

„Утисак недеље“ и његова ауторка постали су плен Србије каквој су знатно допринели, не повлачећи границу између прокламованих (људска права, слобода медија…) и стварних европских вредности, односно голе диктатуре колоплета корпоративних и политичких интереса.

Скривена историја Србије се делом налази у депоима БИА и „Архива Србије“, делом у приватним архивама бивших припадника служби и њихових потомака, али и у архивама моћних страних служби безбедности, пре свега БНД, МИ6, ЦИА и ФСБ, бивше КГБ.

Погледајте снимак промоције књиге проф.др Слободана Антонића, ”Моћ и сексуалност”, у издању ИК Catene mundi. Представљање књиге одржано је за преко 150 заинтересованих читалаца, који су попунили сцену ”Култ” установе културе општине Звездара ”Вук Караџић”, 24. септембра 2014.

Први дани окупације у свакој поробљеној земљи увек су најтежи. Људи се осећају поражено, понижено и ожалошћено због губитка људских живота и разорених домова. Тежак и горак осећај изгубљене слободе и страх од неизвесне будућности притиска сваког појединца. Тешко пораженима, увек је говорио наш народ. Тако је било и у Србији после Априлског рата и окупације. Посебно тешко стање изазвало је бомбардовање Београда и других градова Србије.

Пре извесног времена, када се још увек није знало да ли ће републичка влада дозволити одржавање параде „сексуалних мањина“ (параде настраних) амбасадор САД Мајкл Кирби је поручио премијеру и министрима да њено отказивање, ове године не долази у обзир. Вучићу је саопштио да жели место у првом реду парадера.