Подешавања / Settings

Био је то типичан одговор великог броја бирача, који изборе своде на алтернативу „за“ или „против“ Додика. Кандидати, било власти, било опозиције, за остале значајне функције у Бањалуци и Сарајеву као да им се не чине важни.

У Русију се више извезе млечних производа, јаја, меда, месних прерађевина, цвећа и биљака него у свих 28 земаља ЕУ заједно.

Нису САД и ЕУ уложиле толики труд у обнову фашизма у Европи од Загреба, преко Приштине па све до Кијева да би им сада све то кварили Руси и Срби.

Можда се неки од нас сећају народне приповетке коју смо читали у основној школи о неком турском аги који је дуго путовао, и уморан легао потрбушке под неко дрво да одрема. Наједном преко тура му претрчи миш. Ага извуче кубуру и убије миша. Питају га: „Побогу, аго, што арчиш џебану на обичног миша“? „Е па данас миш, сутра ће мачка, прекосутра псето, па ће коњи, па ће људи почет пролазити, па ће војске… А ја једном кубуром војску побити не могу“.

​​ Зли покушај претварања Србије у љуштуру без облика и смисла у којој потом и неће бити тако тешко не бити Србин већ неки Србијанац, становник југоистока Европе, Западног Балкана, виртуелни грађанин ЕУ и преживели члан повлашћене милијарде ГМО становника планете или нешто томе слично се показало као врло сложен и тежак пројекат без обзира на низ болних удараца и дубоких рана које су задаване Србији од стране мондијалистичког инжењеринга у последњих двадесетпет година.

Још одавно су се могла чути упозорења да су санкције које је Запад наметнуо Србији крајем прошлог века у суштини представљале практичну вежбу за мере које ће се у перспективи применити према Русији, а ових дана је стигла и потврда њихове утемељености у виду изјаве Дмитрија Рогозина, који је констатовао да „Запад поступа исто онако, као на Балкану пре двадесет година“.

Прича о Јужном току, Америци, Русији, Србији и Европи врло је поучна а кроз њу се можда могу гледати и наше, српско-евро-атлантске интеграције. Политика лепо упакованих фраза и бесмислених формулација иза којих се крију огољени интереси. Неко ће рећи какве везе имају шкриљци, цеви, канали и цеви са нашом европском будућношћу.

Реформе из 1980-их које су Роналд Реган и Маргарет Тачер објаснили као стимулаторе раста из којих ће сви имати користи пратило је успоравање раста и повећавање глобалне нестабилности, а оно што је раст донео користило је углавном онима на врху тј. богатима.

Зато је било неопходно, сепаратистичким Статутом АП Војводине, увести институције Владе и премијера Војводине, зато смо морали да добијемо Војвођанску академију наука и уметности, Радио-телевизију Војводине, војвођанску заставу и многе друге елементе новог војвођанског националног идентитета.

Друштво са подељеном елитом, при чему се део елите толико отуђио од сопственог друштва да често ради и против његових интереса, не може брзо да изађе из кризе. Потребан је нарочити напор оног дела елите који је остао лојалан своме друштву да се формулише излазна стратегија и за њу мобилише народ.

Шта ће Еф-Би-Ај у Србији? Званично, да помогне у реформама система безбедности и правосуђа. Да ли стварно власт мисли да неко верује у то образложење?

Тако опозиција постаје тело без душе, без идеја и начела, једнако понавља похабане и плесниве фразе које ништа не значе, како је то говорио Јован Скерлић.

Свргавање Слободана Милошевића, дабоме, није први пут да је Запад тајним каналима мењао режим. Уклањање са власти Саљија Берише у Албанији 1997. и Владимира Мечијера у Словачкој 1998. десило се под великим утицајем Запада. У случају Берише, један веома насилан устанак представљен је као спонтани и добродошли пример снаге народа

После скоро пуних 30 година у Београду ће се одржати грандиозна војна парада, чији значај ће бити утолико већи јер ће на свечаној бини поред српског државног и војног врха бити присутан и руски лидер Владимир Путин, који је уједно и главни командант оружаних снага Русије, што ће несумњиво бити прилика да се види с којом парадом се грађани Србије више поносе – са геј парадом која је недавно одржана у сабласно пустом центру Београда коју су предводиле западне дипломате, или са овом предстојећом коју ће својим присуством увеличати Путин.

Онај ко би успео да оповргне истинитост познате изреке по којој су за љубав – уосталом као и за мржњу и за сукобе ширих размера – потребне бар две стране, тај би мирне душе могао и да означи само Србију, или Србију и Русију, као искључивог кривца за избијање Светског рата.

Председник Републике Српске Милорад Додик указао је да „мешетари“ из Амбасаде САД у БиХ желе да се директно умијешају у изборни процес, са циљем стварања нестабилне структуре у Српској и Федерацији БиХ послије избора, да би се „моделирао систем на њихов начин“.