Подешавања / Settings

Хоће ли пробијање Јужног тока срушити све замисли локалних сепаратиста о Војводини као републици

Резултати локалних избора “Републике Косова” на северу Космета, пре свега у Косовској Митровици и потпуни бојкот бирача 3. новембра, нису задовољили међународну заједницу, Приштину и Београд, који су морали да донесу сложене принудне мере (коришћење административних ресурса, притисак, застрашивање и подмићивање, масовна лажна пропаганда), како би некако натерали Србе да на поновљеним изборима 17. новембра изађу на биралишта у северној Косовској Митровици.

Народна изрека каже „Трећи пут Бог помаже“. Вучићу ни то није помогло. Он се три пута кандидовао за градоначелника Београда, али је увек био поражен.

Хоћемо ли медијски пописати оне који неће да доказују патриотизам и српски идентитет блејећи у стаду? Хоћемо ли сутра и у Уставу, уместо неподобне националне преамбуле, жврљнути нешто згодно да страначки послужи у европске сврхе? Нешто о светлу на крају тунела или у прилог званичној догми о одсуству алтернативе у крњој Србији?

Председник Црвене звезде отворено о играчком кадру, проблемима, плановима…: Морамо се сконцентрисати на првенство и Куп, а све остало оставити по страни.

Смрт последњег народног хероја у Хрватској игнорисана је са циљем да се случајно, у овим бурним данима – обележеним новим таласом антисрпског дивљања широм миле домовине – не отвори питање суштине антифашистичког покрета у Хрватској. Од дана успоставе независности, почетком деведесетих, у Хрватској је срушено више од три хиљаде споменика и спомен-обележја која су подсећала на Други светски рат.

Либерални гуру еврофанатизма упозорава да су лидери европске деснице Марин Ле Пен и Герт Вилдерс почели да се укрупњују

Поводом вуковарске колоне сећања и излива нетолеранције и мржње др Каповић каже да тај догађај показује „сав јад тренутног политичког обзора у Хрватској, који је засенио страшну трагедију која се тамо догодила. Иако, нажалост, о жртвама из рата практички никад није ни било могуће говорити људски, без националистичког патоса и политикантских агенди.

О Споразуму о слободној трговини ЕУ – САД као ”привредни НАТО” за корпорације и банке, економиста Мак Кеисер каже: ”Желе геноцид претворити у легални пословни модел”.

Аналитичар Ђорђе Вукадиновић је оценио да БиХ тешко може да опстане у садашњем облику, који више није дејтонски и који се може описати изразом „ни риба ни девојка“. Он истиче да постоји опасност да се покуша радикалнија промена Дејтона на штету РС уочи стогодишњице Првог светског рата и предстојећих избора, што ће неминовно изазвати турбуленције.

Опстанак Републике Српске директно зависи од тога да ли ће се Бања Лука ускоро окренути вођењу активне демографске политике или ће игнорисати суморну реалност изумирања Срба, коју потврђује и најновији попис становништва у БиХ.

Снага српског народа се показује онда када је све изгубљено. Она увек може немогуће

Чекићање, гле апсурда, по ћирилици постоји и у Србији, „замљи пуној ћирилице“ све до Новосадског договора 1954. године, тј. до договора југословенских лингвиста о тзв. „српскохрватском/хрватскосрпском језику“

Шта да мислимо о нашој власти кад и Светска банка, на увијен начин, каже да економске мере нове владе неће донети резултата?

Власти у Србији упрле су све снаге да објасне домаћој јавности како су локални избори на Косову и Метохији легитимни, у складу са Уставом и да после њих неће уследити повлачење државе са КиМ. Готово да не постоји јавна платформа у Србији која протеклих дана и недеља није коришћена од власти како би уверили Србе на Косову да изађу и гласају. Ипак, како се показало (мада се ти подаци слабо истичу у јавности) локални избори 3. новембра, барем када је о северу КиМ реч, нису имали успеха.

Ако српска политичка класа не препозна алтернативу, можда ће алтернатива препознати своју политчку класу