Подешавања / Settings

Као основац у СФРЈ, са радошћу сам очекивао петак. Сваки петак – изузетак. Излази Политикин забавник. До дана данашњег сачувао сам стрипове које је Забавник објављивао. Са уживањем се подсећам авантура Модести Блејз, Астерикса или Џеремаје. Обрадовао сам се кад је моја четворогодишња ћерка пре неки дан на трафици изабрала Мали Политикин забавник. Након што је исцртан, офарбан и исецкан, добио сам прилику да прелистам некад омиљени часопис.

Секуларни празници у Русији, осим Нове године и Дана победе, више раздвајају него што уједињују. Иронија је да је 4. новембар, прозван Даном националног јединства, вероватно контроверзнији од било ког другог. За комунисте и њихове симпатизере, он узурпира место које је деценијама држао 7. новембар, годишњица Октобарске револуције.

Замољени да наведу европске земље са највише турбулентном будућности, многи би изабрали Грчку или Италију, како се боре са економским колапсом. Неколико њих можда упре прстом на Француску, која тек треба да се помири са поразом свог етатистичког модела. Ретко ко би заокружио Британију, која се провукла кроз кризу умерено добро.

Београд је остао без градоначелника, а када ће га опет добити, не зна се. Судећи по медијским написима, кандидата који би водили главни град до избора има у изобиљу. Сами се нуде, очекујући да Александар Вучић препозна у њима оне праве. За сваки случај припремили су и биографије. Опрали су их и као успут наводе да су у дугогодишњем пријатељству са првим потпредседником владе.

Зашто је Србија земља изгубљеног суверенитета, и ко управља њеним институцијама

Не знам како ви у Црној Гори, али ми у Србији водимо одлучујућу битку против корупције. Полиција хапси без престанка. У притвору је био најбогатији Србин, као и бивши министри, посланци, директори… Све то води славна странка српских напредњака. Сад није важно што су такве акције водиле и претходне владе. Није од значаја ни што председник Србије присуствује свечаним отварањима послова у Русији коалиционог партнера који бежи од српског суда… Није битно ни ко из садашњих власти зида цркве (од плате од 1400 евра), ко је добијао станове уочи бомбародвања, ко има винотеку, а ко милионске бизнисе…

Недостатак мудрости у власти огледа се у томе што се продубљује сукоб са опозицијом, уместо да буде обрнуто

Већ је годину дана откако је јасно да ће нова власт наставити политику старе, са свим оним што мека окупација земље подразумева

Кроз историју, америчка популарна култура је развијана од владајуће елите, као средство учвршћивања императива америчког капитализма и империје.

Значајан пад популарности владајуће Демократске Партије Косова (ДПК) Хашима Тачија и појачан раздор унутар српског блока – то су главни резултати косовских локалних избора који су одржани 3. новембра. Разуме се – локални избори нису исто што и свеопшти избори. Додуше, извори у Приштини јављају да се говорка о ванредним свеопштим изборима за Скупштину Косова као о готовој ствари. Упркос свему и исход садашње бучне и контраверзне кампање даје важан материјал за размишљање.

Ја сам један од добитника овогодишње Нобелове награде за економске науке, што ме чини свесним критика награде оних који тврде, да економија – за разлику од хемије, физике, или медицине, за које се Нобелова награда такође додељује – није наука. Јесу ли у праву?

Интернет је земља слободе и предузетништва. Али шта се дешава када људи у новим шемaма монетизације оду предалеко? Које су етичке границе на интернету?

Потпуно исти облик театра апсурда можемо приметити у свим традиционалним српским медијима, свим новинама, свим ТВ станицама, и он се са једнаким цинизмом и потпуним немаром за Аристотелов закон непротивречности односи према уставном и законском поретку Србије (који се поштује тако што се беспоговорно повинује властима у Београду које се на њему темеље и које га укидају мимо сваке законске процедуре и норме), према политичкој вољи Срба на Косову (који истовремено масовно прете линчом самима себи који се масовно спремају да учествују на изборима под окриљем ноћи), према спољној политици (где се од Реџепа Ердогана захтева да се извини што је изјавио да је „Косово Турска“, али је сасвим у реду што је први признао Косово као независну државу и са њим разменио амбасадоре), краја апсурдима нема. Као да не гледамо политичку дебату, већ демонстрацију рада Теслиног индукционог мотора.

Да ли сте знали да је број Американаца који су примаоци социјалне помоћи већи од броја Американаца који имају стално запослење? Да ли сте знали да су 1,2 милиона деце, која похађа државне школе, моментално бескућници?

У мноштву бурних свакодневних догађаја у Србији, скоро незапажено је пре неколико дана прошла вест о нечему што је вероватно најважнији проблем од свега. Наиме, ради се о протесту породиља у Крагујевцу које су захтевале исплату своје ионако скромне новчане помоћи, без чега је скоро немогуће поправити катастрофално стање наталитета у Србији.

“Ви изгледа, још увек нисте све схватили. Нема посебних услова које ћемо вам задати и ви их испунити. Потребно је да увек, на сваком месту и сваким поводом урадите оно што се од вас очекује.”