Подешавања / Settings

До пре само десетак година уназад приче о глобалистичким процесима и њиховим правим циљевима изазивале су осмех неповерљивости код већине слушалаца и обично су лаконски сврставане у „теорије завере“, што је термински подразумевало појам који много више има везе са фикцијом аутора него са стварношћу. Али, времена се мењају.

Основна теза овог чланка јесте да пут издаје, по логици ствари, води у ескалацију насиља. И та ескалација може да потраје све до насилног краја – или саме заједнице, или пак оних који су је издали.

Западни коментатори хрватско приступање ЕУ описали као „укрцавање на Титаник”, а шта рећи за Србију која би по сваку цену да се укрца на брод који је већ отпловио

Ради бољег разумевања правилног односа православног хришћанина у ситуацији када му вређају оно што му је најдрагоценије – Господа, Пречисту, Цркву и веру, предлажем да прочитате једну главу из сјајне књиге „Несвети свети“ архимандрита Тихона Шевкунова, намесника Сретењског манастира у Москви, уредника сајта pravoslavie.ru

После завршене 16 рунде преговора између Хашима Тачија и Ивице Дачића, када је “Република Косово” добила међународни телефонски код и апсолутно у своју корист решила електроенергетско питање, аутоматски отпада неопходност продужетка “техничког дијалога”

Међутим, проблем је што његова формула и на први поглед већ болује не само од онтолошких проблема него поседује своје сабласти пружајући илузије

У ПостСрбији, свету који нам креира влада, а описују Вук и Прокић, престаћемо да славимо хероје и славићемо кукавице

Никада није било и никада неће бити „слободног тржишта“. Сва тржишта имају правила.

Једна од најварљивијих идеја, која стално звучи “исправно” (као и њени недокучиви трустови мозгова и медијске испоставе), јесте да је „слободно тржиште“ природно и неизбежно, ван постојећег и изван домена владе.

Кажу народ нема новца, али како онда објаснити да је босански кантаутор, који је познат и по бројним непријатним изјавама на рачун Срба, три дана пунио „Комбанк арену“ уз најјефтинију улазницу од 1.800 динара.

Већину политичара, према доступним показатељима, не занима истина него моћ и очување те моћи. Како би се њихова моћ одржала, неопходно је да људи остану у незнању, да живе несвесни истине, чак и истине о свом властитом животу

Крајем августа СБ УН је разматрао редовни извештај руководства Мисије УН на Космету (УНМИК).[1] Генерални секретар УН и чланови западних земаља из СБ оценили су позитивно делатност Мисије. Међутим, поставља се питање колико је таква оцена објективна?

Хрватска, као нова чланица ЕУ, ових дана има проблема да самој себи, Европи и свету, покаже шта је њен национални симбол, шта је „парадигма патње и хрватства“: иако је хрватски премијер Зоран Милановић и речима и делом стао у одбрану табли са ћириличном текстом, Штаб за одбрану Виковара не одустаје.

Једина опасност с којом се суочавамо јесте да се поистоветимо са ставовима својих непријатеља, и да себе почнемо да гледамо њиховим очима. Зато је борба за слободу умногоме борба за тумачење прошлости.

Србија има власт чији председник каже да никад неће признати независно Косово, а он лично признаје институције сепаратиста али не и институције српске државе. Такво политичко лицемерје више нигде у свету не може да се сретне

Економска криза у Србији је последица тотално промашеног привредног и друштвеног концепта који је примењен након 2000. године. Реч је о неолибералном концепту економије који је уз то примењен крајње ригидно, што је довело до тоталног краха економског система у земљи, радикалног осиромашења становништва, богаћења малог броја политички и друштвено повлашћених, често и на криминалан начин, задужењу државе, распродаји генерацијама стицане друштвене имовине и ресурса.

delic_zorka

Београд – Ако бисмо покушали да опишемо живот седамдесетшестогодишње Загорке Скиба из Копривне, прве речи гласиле би – живи сведок ужаса два најцрња стратишта Срба, Јасеновца и логора за српску децу, Јастребарског. Зорка, тада петогодишња девојчица, изгубивши оца и мајку, преживела је страхоте које човек не може да наслути ни у најцрњим мислима.