Подешавања / Settings

Србија је већ 13 година под контролним “оком” амбасадора водећих држава, пре свега САД али и ЕУ које користе прилику да мимо дипломатског протокола оцењују унутрашњу политику у Србији, учествују у формирању владе Србије и директно се мешају у унутрашње ствари земље.

Полазећи од онога што је нови министар културе Иван Тасовац обећао, за очекивати је и да ће покренути питање одузимања националне пензије Бори Ћосићу.

О Србима као „најстаријем народу“ не предаје нити један професор историје у некој од школа широм Србије. Да ли су румунска или грчка историографија на тај начин маргинализовале тезе о континуитету античке цивилизације у својим националним државама? Да ли су се хрватски историчари тако рационално одредили према иранском или готском пореклу, албански према илирском „наслеђу“, да не говоримо о Бошњанима из Арабије, маленој Превалитани…?

Фраза „европске вредности“ – одавно је постала огољени цинизам. Ретко ко у Србији то није схватио још док су многе чланице ЕУ, причајући хуманистичке бајке, слале своје бомбардере да по Србији проливају крв.

Гост наше емисије је Душан Пророковић, политиколог, извршни директор Центра за стратешке алтернативе. У последње време појавило се много занимљивих тема геополитичког карактера. Недавно је наш гост објавио чланак под називом «Косово је Сирија».

Двадесет година рада МКСЈ – испуњавање међународних обавеза Србијe или кршење људских права српских држављана

Медијски пројекат који се држи у строгој тајности требало би да почне с реализацијом почетком 2014. године.Није искључено, како сазнајемо, да Срећну Нову 2014, пожеле упосленици седме силе канала Н1 интерактивно из телевизијских студија у Београду, Загребу и Сарајеву.

Америчка изузетност је теорија, заправо идеологија, која се први пут почиње спомињати средином 19 -ог века – говори како су САД „квалитативно другачија“ земља од свих других земаља на свету.

Судећи по расположивим информацијама, цивилно-полицијска мисија ЕУ на Космету (ЕУЛЕКС), заиста одбројава последње месеце, ако не и недеље. На столу њених руководилаца већ лежи документ са радним насловом “Оперативни план о извршеном мандату и предаја пуномоћја ЕУЛЕКСА властима Косова”

Под притиском све веће напрегнутости у свету због могућег напада САД на Сирију посебно узнемирујуће су зазвучала саопштења да су борци „Ал-Каиде“, охрабрени подршком која им је обећана са оне стране океана, први пут после две и по године напали једно од најстаријих огњишта хришћанства – сиријско насеље Маалула са његова три манастира, међу којима је и православни

Док влада у Београду не предузме системска решења и не разјасни да ли је Србија брод који тоне или земља наде, популистичке изјаве њених чланова могу да се тумаче само у контексту већ виђеног и на жалост доживљеног.

Реторичку понуду америчког државног секретара Џона Керија, да Сирија хемијско оружје стави под надзор, шеф руске дипломатије Сергеј Лавров мајсторски искористио и поентирао.

Тако је само зато што сада треба да нам драми неко ко је не тако давно носио беле мајце са штампаним ликом свог великог вође испод сакоа (попут некада исцртаваних ликова Чегеваре на тексас јакнама), беџеве величине тањира на реверима сакоа (уместо оног великог цвета на реверу комедијаша који штрцка воду када га ко проба да помирише), неко ко је у Скупштину Србије уносио спремљене костиме (зналачки сашивене робијашке униформе) да би их само показивао за говорницом и претио политичким противницима, неко ко је подржавао поливање водом за говорницом (замена за гађање тортама у старим добрим немим комедијама), духовита довикивања са посланичких места у скупштини (као у неким јефтиним кабареима), физичке обрачуне са обезбеђењем у покушајима да спрече физичко изношење свог вољеног вође који неће да ослободи говорницу у Скупштини (знате већ како изгледају оне урнебесне неме комедије са великим општим тучама и гужвама на самом крају)…

Енглески научник Семјуел Хантингтон је 1993 године написао есеј Сукоб цивилизација и отворио нову еру гео политичке мисли

Званична Србија попут ноја забија главу у песак, али цивилизованим протестом грађани би показали себи али и другима да им је преостало и нешто националног достојанства

Путин намерава да освоји овај конкретни спаринг меч око Сирије на поене. Одлука против употребе силе у Сирији, Обама је доведен у непријатност, могућност једностране интервенције САД покренута чак и без одобрења америчког Конгреса – све то може да се окрене у руску победу, ако Путин задржи прибраност.