Подешавања / Settings

Да ли ће односи у влади сада бити бољи? То је мало вероватно

Српска јавност треба да захтева, у духу нове културне политике у Новом Саду, још веће промене у култури на републичком нивоу

Сурова је истина да меморијалног обележја погинулим ратницима у Другом балканском рату, практично, више – нема!

У раним јутарњим сатима 4. августа 1995, двеста хиљада хрватских војника кренуло је у „ослобађање“ Републике Српске Крајине од свега живог, а понајпре Срба.

Прошле недеље у МТБЈ десио се један веома посебан догађај. Председник МТБЈ Теодор Мерон примио је представнике низа босанских организација – Муниру Субашић и Мурата Тахировића из тзв. “Асоцијације мајки Сребренице” и “Организације жртава и сведока геноцида”.

Не знам како бих почео причу, а да јој увод, разреда и закључак не буду тужни. Не знам. Мислим да је то немогуће.

„Господин Вучић (43) постао је човек који је постао миљеник Запада када је у питању Србија а, све чешће, и регион. Напорно је радио на репутацији гласника умерености и модернизације која је потребна ако хоћете да заједно са Западом решите проблеме“, пише медиј који се осврнуо и на Вучићеву младост.

Српски стратег довео омладинску репрезентацију до титуле првака Европе. Од играча сам тражио да имају решење и пре него што лопта стигне до њих – каже селектор.

Дакле, следи смањење плата и пензија. И шта ће бити реалне последице? Рекао сам раније, и рећи ћу опет: бољи математички приказ (а не тачна слика стања) бројева у буџету, пензионери ће живети још горе, плате ће бити још мање, што ће довести и до даљег смањења агрегатне тражње па ће трпети и остатак економије који је и иначе у агонији. С друге стране српски домаћи-а-страни медији ће бити пуни хвалоспева о будућем страном-а-домаћем спасиоцу, „финансијском Марку Краљевићу“ који се ето „одважио“ да примени „непопуларне мере“; економски аналитичари и политичари ће се такмичити у причама и обећањима о стварању пословног амбијента, привлачењу инвестиција (бла, бла, трућ!), са запада ће нам аплаудирати, а стандард грађана ће падати, и падати, и падати… Лоша бесконачност или дежа ви, одлучите сами.

ЈОЈ, Србија – земља чуда! Испоставља се да је било лакше оставити Косово, него министарске фотеље. Сасвим логично, с обзиром на чињеницу да је Фотеља најскупља српска реч.

Нова компанија ствара се наиме заједничким улагањем Етихад ервејза и Владе Србије од по сто милиона долара, Етихад добија 49 одсто Јата, а иако ће држава са 51 одсто удела остати већински власник, управљачка права су препуштена компанији из Абу Дабија. „Ер Србији“ остају сви слотови који се користе на међународним аеродромима, креће и 14 нових одредишта, а како се најављује, компанија ће до краја године добити на лизинг 10 нових Ербас авиона, и запослити 50 пилота. Етихад међутим не признаје дугове Јат-а који износе око 190 милиона евра, које ће на себе преузети држава, односно њени грађани, док Влада на себе преузима и решавање социјалног програма за вишак запослених.

„Бошњаци имају милијарду и по браће, Хрвати могу да сањају ентитет“! Хрвати се надају да им после уласка у ЕУ вредност „акција“ скаче, те ће се на основу тога успешније борити и за оно до чега им је стало у БиХ. Муслимани се баш тога плаше па превентивно реагују на начин који указује да ће пружити снажан отпор.

Већ од јесени, странцима ће све теже бити да Вучића држе далеко од избора. А опет, и ако Косово буде завршено, остаће превише разлога да му изборе не дају. Јер Вучић је све незадоволнији оним што је добио, и странци ће све време бити у опасности да он изгуби стпљење и изнутра сруши владу и распише изборе пре него што они успеју да ураде било шта. Речју, колико год лојалан, Вучић странце не оставља лежерним.

У рану зору на Петровдан 12. јула ове године, специјалне јединице хрватске полиције у пуној ратној опреми са дугим цевима, док су породице још спавале, упале су у куће дванаесторице Срба из села Трпиња, где су Срби већинско становништво, и брутално их похапсиле и одвеле из кућа.

Хрватски злочини над Србима у 20. веку не само да су се деценијама гурали под тепих, већ је хрватско руководство на местима ових злочина, бесрамно подизала национални идентитет, покушавајући да избрише сваки траг о покољу усташког ножа.

Борис Тадић, бивши председник Србије, изјавио је пре неколико дана да му најављена реконструкција владе изгледа као сапунска опера, да је посматра и да се смеје. Додао је и да разуме како је Вучићу, јер је и сам био у његовој кожи. Смеху никад краја, што јес-јес.