Прочитај ми чланак

ЧЕДОМИР АНТИЋ: Моје аутистично дете и први школски дан

0

autizam 0d

Сви радимо и спремни смо да се суочимо са недаћама које живот често носи. Систем у Србији је, међутим, грађен другачије и избора нема много.

Мој син Вид је прошле седмице пошао у школу. Он има аутизам. Данас ми се чини да смо његову болест уочили рано, још док је био беба. На почетку смо се упознали са немирном и љутом бебом, бесаном и неспутаном. Затим смо се суочили са малим дечаком са којим је немогуће успоставити контакт, који не говори и не разуме шта му се каже. Који се не прилагођава и не прихвата другу средину: не спава, виче, узвикује непрекидне, често заглушујуће крике, живи у свету одвојеном, непредвидивом свету, испуњеном непрекидним понављањима, снажним и неконтролисаним осећањима…

Годинама смо се борили да проникнемо у његов свет, уведемо га у наш или га макар приближимо… Прошли смо установе, лекаре, психијатре, дефектологе, дијетологе… Очајавали, надали се… Радовали се када нас је са две године први пут разумео, одушевили се када смо готово две године касније наслутили његову прву поновљену реч. Физиолошке потребе смо регулисали две године…

Наше је уверење било да је болест пре свега ствар појединца и његове породице. Сви радимо и спремни смо да се суочимо са недаћама које живот често носи. Систем у Србији је, међутим, грађен другачије и избора нема много, колико год знали или желели. Није ми намера, нити би било поштено да критикујем српски здравствени систем. Наша искуства су тако неуједначена и радикално супротстављена да се намеће мисао да проблем суштински не лежи у самом здравству већ у нашој политици.

Видова лекарка је била изузетно посвећена и стручна. Ипак, убеђивала нас је да је са њим све у реду чак и у време када смо већ месецима ишли на терапије. Три стручна мишљења која смо потражили сва су била различита и да споменута лекарка није била довољно коректна да препоручи једну искусну колегиницу закаснили бисмо са терапијама и данас би Видово стање било много теже. Пошто државне установе омогућавају врло мали број терапија, покушали смо приватно… Али прва препоручена терапеуткиња (због лошег система већина њих ради на црно) испоставила се као стручњак за муцање…

Cedomir Antic
О АУТОРУ

Чедомир Антић, магистрирао историју на Универзитету у Бристолу, а докторирао је на Универзитету у Београду.
Проучава српско-британске односе, а запослен је као доцент на одељењу Историје Филозофског факултета, Београдског универзитета.
Антић је био председник Главног одбора Студентског протеста 1996-1997.
Чедомир Антић је аутор националног програма Нацрт из 2002. године.
Тренутно је председник Напредног клуба.

Изгубили смо неколико месеци. На препоруку смо отишли код једног од угледних стручњака установе која се бави и овим питањима, а он нас је, док није видео Вида, грдио како смо пропустили да приметимо очигледно, а онда када смо га довели тврдио је да му није ништа и да претерујемо.

У другој установи нам је пак на дефектолошком прегледу речено да је стање безнадежно, али је зачудо мојој супрузи препоручено да напусти посао и посвети се детету (ваљда ме је дефектолошкиња препознала вероватно као јавну личност и лопова који не оскудева у новцу и за кога је радно место у породици вид разоноде). У жељи да што више учинимо, пошли смо и у један полуприватни институт где су аутистично дете покушавали да представе као алергично. Нада је чудна ствар…

Многи људи дају хиљаде евра на анализе које не дају ништа друго осим привида да ће им дете једног дана бити као сва друга. Присуствовао сам састанку родитеља када је држава једном смањила давања за тај институт. Директорка је тада изменила њихове терапије тако да „надокнади изгубљени новац“. Гледао сам те људе који треба да дају више новца и, што је најгоре, да још неки пут побегну с посла да би водили децу на терапије, како без зазора плачу.

Има наравно и добрих искустава. У свим тим установама наилазили смо на примере стручности, поштења, личне посвећености, солидарности и људскости. Споменућу Тању Ковачевић,олигофренолошкињу из Дома здравља Звездара, и психијатра др Ненада Рудића из Института за ментално здравље у Палмотићевој улици.

Посебан проблем – а можда и симбол неуспеха нашег амбициозног здравственог система који је замишљен предивно само када би за такву суперсоцијалну државу било довољно ресурса – представљала је инклузија. Вид је шест година ишао у вртић. Наравно приватни. Државни смо чекали годину дана, а терапеути су нас упозорили да бисмо дете са таквим проблемима брзо довели у ситуацију да га родитељи испишу. Ишли смо у добар приватан вртић „Адријана“ у нашем комшилуку. Разумевање васпитача и власника је било потпуно. У школи која има велике традиције инклузије психолошкиња нас је на крају питала „зашто није миран“ и „зашто жели да узме ситнице са мог стола?“…

Коначно смо одлучили да Вид пође у једну од некад специјализованих школа. За сада су наша искуства предивна. Како то обично бива када неки систем не ради добро, одлучношћу стручних, али и грижом савести политичара и друштва, настану „острва“ уређености и високих стандарда. Уверен сам да услове које за сада имају Вид и његови другари нема већина вршњака који деле њихову судбину у Шведској или Британији…

Желим да се надам да ће у једној земљи снажне политике и слабог система то дуго потрајати.

(Политика)

37 коментара “ЧЕДОМИР АНТИЋ: Моје аутистично дете и први школски дан

  1. Порфирогенит каже:

    Господине Антићу ваша родитељска мука је ПОСЛЕДИЦА ВАКЦИНАЦИЈЕ,..У још не формиран ХИПОТАЛАМУС ,тј. недовољно заштићен, путем крвотока после вакцинације убачено је Бога питај шта??? То нешто је оштетило незаштићен мозак БЕБЕ и пореметило његов развој… Наравно већина беба даје неки имунолошки одговор са другачијим или мање видљивим последицама али НАЖАЛОСТ ваш ВИД је припао групи од оних пар процената беба које задобију ТЕШКЕ ПОСЛЕДИЦЕ вакцинације!ОНО ШТО ЈЕ НАЈЧУДНИЈЕ !!! За разлику од заостале деце коју памте наши родитељи и наши преци ова данашња се понашају као да су БЕСОМУЧНА!!! Мислим да би треебало да урадите СЛЕДЕЋЕ : Под један да се иселите негде у природну средину и да се ваше дете игра и развија у природи и са животињама и много здравијим људима! Под два да кренете да ПОСТИТЕ сви заједно-дакле Родитељи,родбина пријатељи и остали за ЗДРАВЉЕ ДЕТЕТА… Под три да пронађете неког скромног сиромашног Свешетеника или Свештенокалуђера код кога ће те се причешћивати и који ће Вам после Наколико дана ПОСТА читати молитве за здравље…Под четри да ваше дете полако уводите у ПОСТ и ако је могуће ПРИЧЕШЋУЈЕТЕ!!! Из детета се мора избацити то демонско које му је УБРИЗГАНО ВАКЦИНОМ да би се у њега уселио ДУХ БОЖИЈИ који је ЖИВОТВОРАН и који ће ИСЦЕЛИТИ И НОРМАЛИЗОВАТИ вашег СИНА који носи дивно име нашег Архаичног Српског БОГА!!! ПС…. у ЛАДЦУ код Краљева има један благ,кротак и скроман свештеник! На први поглед делује мало смотано али то је последица његове благе природе и скромности иначе је факултетски образован…Будући да ,сам, скоро да није ни мало горд човек-Бог га слуша и врло често излази у сусрет његовим скромним молитвама!!!

    1. dacmen каже:

      Jel on ovo ozbiljno.

    2. Zoran Cvetkovic каже:

      Sta tebi tu nije jasno?Da je poremecaj najverovatnije izazvan vakcinom i da mu post i molitve roditelja mogu pomoci?Gospod kaze-sve je moguce onom koji veruje i nada njegova nece se postideti.Inace sveti oci uce i da se roditelji spasavaju brinuci se o takvim dusama i da je to njihov krst koji ce nositi kroz zivot.Naravno da treba voditi dete i kod lekara jer i medju njima ima strucnih ljudi,sa velikim iskustvom i darom da pomazu ljudima.Ako nisi Hriscanin onda i ne znas kakva sve Gospod cini “cudesa“,ali verujucima ona su svakodnevnica.

  2. Marin каже:

    Zdrava hrana i nevakcinacija…?! Slazem se i smatram izvodljivim jer se zivelo i pre bez vakcina. ALI zdrava hrana?? Gde je ta zdrava i organska hrana? U Srbiji cija je zemlja puna ko zna cega posle 1999.g.? Trenutno zivim u inostranstvu i hrana je iskljucivo pakovana, na ambalazi pise zemlja porekla sto je ok. ALI nije ok da tikvica izgleda kao krastavac, da paradaiz nema ukus i skroz je beo unutra,da zelena salata izgleda i ima ukus papira, da jabuka i kruska ne oksidiraju ( a sam cekao 24h i bacio). Zato neka mj neko kaze sta je zdrava hrana i gde se to danas u 21.veku moze naci. Nemam dvoriste pa ne mogu ni da imam svoju bastu. Ovde je jako hladno i hrana da se ne uvozi ne bi je ni bilo. Zato i mislim da su nam vakcine i ova hrana ko zna odakle i doneli svo zlo.

  3. Jelena каже:

    Poštovani,
    rekla – kazala itd…. AUTIZAM nije bolest te se ne leči. To je specifično stanje koje nastaje na ranom uzrastu (primarni autizam mogu roditekji uočiti i oko prve godine, dok se sekundarni autizam dešava oko 3 godine a najčešći okidač jest fras). Ne postoje lekovi (bar ne još uvek), niti recept kako se ponašati i šta raditi. Svako dete i osoba sa autizmom jste individua za sebe. Kvazi eksperti koji vide dete na 10-15 minuta jedino i mogu sebe tako da nazivaju „stručnjacima“.
    Milion opcija za rad sa decom sa autizmom: samo treba naći adekvatan pristup. Teach metod, ABA metod, Montesori metod….sve zavisi od deteta, ono Vam samo pokaže pravac. Držite se vi te škole i defektologa koji rade sa decom, to i jeste najbitnija stvar. Pomoći detetu u periodu kada je to i moguće. Puno uspeha Vama i Vašoj porodici!

    1. Nina каже:

      Bravo Jelena. Konacno pravi komentar i odgovor na sve gore navedene gluposti.

    2. desktop каже:

      Rece (verovatno doktorka) i ostade ziva. Autizam JESTE bolest. To sto medicinu danas zavrsavaju ljudi sumnjivih intelektualnih sposobnosti te nisu u mogucnosti da iskoriste modernu tehnologiju da utvrde uzrok tog poremecaja i da pronadju nacine lecenja je krst modernog drustva! A mozda ne postoji zelja za tim. Pokazano je u dosta primera da ne postoji neizleciva bolest. A svaka funkcija mimo uobicajene (pa i mozdana) je poremecaj, odnosno bolest. Potrudite se, radite nesto, koristite moderne tehnologije i doci cete do cilja dragi doktori… Nemojte samo koverte da trpate u dzepove

    3. prion каже:

      A ti si vidim stručan/na, tvoje intelektualne sposobnosti su na nivou i znao bi kako da iskoristiš modernu tehnologiju da izlečiš autizam!? Ja u tvom komentaru vidim samo neznanje i frustraciju zbog nedostatka obrazovanja, pa su nađeš kompetentan još i da vređaš ljude koji nešto znaju.
      Zato nam je i tako kako jeste, nisam optimista po pitanju opstanka ovog naroda ako primat u društvu budu imali ljudi kao ti, što je trenutno i slučaj.

    4. дачмен каже:

      десктопе стварно си морон.ако си ти купио диплому нису сви.твој став доказује да немаш појма ничему.за тебе све болести лечи компјутер и сви лекари су лопови.

    5. Jelena каже:

      Doktorka nisam, već sam defektolog koji ima iskustva u radu sa populacijom sa autizmom već 13 godina. I nemam nameru da se pravdam nikome. U najboljoj nameri iz iskustva sam roditeljima iznela svoje mišljenje i iskustvo. A ostalima…kako god!

  4. raja каже:

    Gospodine Antiću, toplo preporučujem psihologa Nebojšu Jovanovića , primenjuje metode aktivacije odredjenih zona mozga nekom vrstom (laički rečeno) kompjuterskih igrica … raspitajte se.

  5. Milanka каже:

    Prenaseljenost je sada ogromna. Resursa ni poslova nema. Razmislite pre nego imate decu – zivot ce im najverovatnije biti tezak,siromasan i bolan. Bice im jako neprijatno.

    1. dragan каже:

      Idi pa sve to ispricaj siptarima…a mozes i ostalim muslimanima.Objasni im da je mnogo bolje za njih da ne radjaju decu zbog.,eto kako ti rece teske materijalne situacije u kojoj se nalaze.Poslusace te…siguran sam.Oni jedva cekaju tako neku pametnicu kao sto si ti.Ima da se oduseve…..Zbog onih koji razmisljaju kao ti…a uz to na nasu nesrecu poseduju i moc..,Srba je svake godine za oko 40 hiljada manje.

    2. Мила каже:

      а је л’ ви то озбиљно? Сами смислили или вам је неко помогао?

Коментари су затворени.