Прочитај ми чланак

Д. МАТИЋ, ЧЛАН ПОСЛУГЕ КОЈА ЈЕ ОБОРИЛА Ф-117А „Пад ноћног сокола” је фалсификат

0

Подвиг наше војске обарање „невидљивог“ 27.марта 1999.године све више поприма историјске размере и сврстава нашу противваздушну одбрану у сам врх светске елите, а 3.ракетни дивизион чини најславнијом јединицом,поново је у жижи јавности.

Фото: Танјуг

Фото: Танјуг

Овај пут кроз управо промовисану књигу „Пад ноћног сокола“ аутора пуковника Славише Голубовића,у дому војске Србије 14.децембра ове године. Књигу је издао медија центар „Одбрана“, први рецензент је Бојан Димитријевић, научни саветник у Институту за савремену историју, стручни рецензент књиге је Јовица Драганић, генерал потпуковник-заменик начелника Генералштаба Војске Србије и Љубодраг Стојадиновић.

Мене, Драгана Матића, као члана борбене послуге која је оборила Ф-117А и човека који је ту ноћ био у станици за вођење ракета (кабина УНК) ова књига је потпуно разочарала. Сви ми надали смо се да ће коначно истина о обарању Стелта угледати светлост дана и због тога смо пристали да сви од реда дамо изјаве. Нисам очекивао да моја изјава нити било чија друга могу бити злоуптребљене,а јесу.

Изјаве које ће бити коришћене као материал за књигу  Славише Голубовића сам усмено давао више пута аутору јер сам био оператор праћења за време 4 бојева гађања 3.ракетног дивизиона 1999.год. Састали смо се пар пута у кафићу у “ТЦ Меркатор”, а где су једном били присутни  Ђорђе Малетић и Стеван Сегеди.

На основу тих разговора Славиша Голубовић је написао изјаве и донео ми их на ауторизацију. Приликом потписивања изјава за ауторизацију, текст сам делимично прегледао не упуштајући се до детаља у њихов садржај. Веровао сам Голубовићу и у његове добре намере. Веровао сам да је све написао како сам му причао. На крају крајева био ми је командир у БВР-у.

Изјаве сам потписао у “ТЦ Меркатор” и једном у колима Славише Голубовића. Тада нисам могао на било који начин да проверим аутентичност усаглашеног текста рецимо на лаптопу или неком другом медију.

Од  три дате изјаве ја не поседујем  ни један примерак ауторизованог текста .Своје примерке ауторизованих текстова немају по мојим сазнањима још неки чланови борбене послуге.

Моја изјава која је наведена у књизи “Пад ноћног сокола” аутора пуковника Славише Голубовића у издању   Медија центра  “Одбрана” на страницама 93-96 не представља моју аутентичну изјаву, нити садржај одговара стварном стању  у ноћи 27.03.1999.год. када је оборен  Ф-117А.

Стварно стање тог 27.03.1999.год. је следеће:

„Нисам био на дежурству још од 12ч. и нисам продужио другу смену после 18ч., као што пише у књизи. На дежурству тог дана сам био од 06.00-12.00 и од 18.00-24.00 тј.до момента док нисмо добили наређење  за напуштање ВП Шимановци око 21.15.Дакле нисам био од 12.00-18.00 час.

Око 20.30 у кабину улази п.пук Аничић Ђорђе, а мајор Борис Стоименов устаје са столице радног места помоћника руковаоца гађања и стаје иза официра за вођење  Муминовић Сенада. На његово место  седа ппук Аничић Ђ. Он је био у мојој смени  руковалац гађања и вратио се са задатка. Золтан Дани и Аничић Ђорђе разговарају о томе шта има ново у јединици и шта је то поподне са имитатором зрачења радио ппук.Аничић. Јасно све чујем јер седим на 50-так сантиметара од обојице.

Борбени рад није у току иако смо у “Приправности бр. 1”. Ппук. Дани је дубоко заваљен у столици руковаоца гађања, скоро ме коленима додирује и ослоњен леђима на блокове за управљање лансирним рампама  дрема док прича са Аничићем. Показивач осматрачког радара П-18  је десно бочно од њега и он га не гледа. Аничић га у једном моменту упозорава да имамо циљ.

Авион Ф-117А смо оборили из трећег покушаја. Ппук. Дани је у првом покушају командовао тражење циља,а пошто је тражење трајало дуже од 10 секунди ппук Аничић је командовао “Еквивалент” а ппор.Дарко Николић у том моменту не извршава команду због чега Анинчић врло гласно командује “Скидај високи”-скоро вичући на Николића.

Борбена послуга је извршавала команде и једног и другог руковаоца гађања.

У другом покушају  који је такође био неуспешан, оба руковаоца гађања су командовала, ппук.Дани  тражење циља а ппук.Аничић  прекид.

У трећем покушају који је успешан, ппук. Аничић није имао разлога да било шта командује нити је рекао и једну реч. Никада у својој изјави  нисам рекао да је Аничић гледао на сат, ни да је викао “искључи, искључи”  тражећи да искључимо зрачење станицом.

У својој изјави  о обарању  Ф-117А на страници 96 нисам имао разлога да причам о догађају који се десио 11.05.1999.год. када је противрадарска ракета “Харм” пала на 50-так метара од кабине УНК-а. Просто зато што сам о овом догађају дао посебну изјаву.

Из свега горе наведеног тврдим  под пуном одговорношћу  да је моја изјава фалсификована јер сам С. Голубовићу све ово испричао усмено, а зашто је написао другачије није ми познато.

На слици доле преузете из књиге „Смена“,а објављене и у овој књизи на 213 страни сваком ко није ракеташ,а жели да истражује и анализира изјаве чланова борбене послуге могу да кажем да сам ја у средини. Дејан Тиосављевић као члан борбене послуге „каже“ да Аничић стоји иза мене и са стране да гледа показивач.То је немогуће. Право седи руковаоц гађања,иза њега су блокови управљања лансирним рампама,а екран радара му је са његове десне стране у висини стомака. Дани каже да Аничић стоји њему иза леђа,а даље у свом тексту да стоји са стране на платформи. Истог човека ставља на два различита места.Стоименов  у „својој“ изјави каже да седи на месту помоћника руковаоца гађања (ПРГ) и да гледа преко рамена Данија и Аничића у показивач. То је немогуће.Место прг се налази лево од руковаоца гађања на слици,иза његових леђа, на простору величине 50-60цм пута исто толико. Како неко ко седи на том месту  може да види преко рамена двојице људи показивач који је у висини стомака испред руковаоца гађања. Муминовић и Николић кажу да Аничић стоји на платформи што је такође немогуће јер би сметао мени у борбеном раду. Дакле потпуно лудило са истим циљем. Мислим да није у питању заборав него намера аутора.

borbena-posluga-raketasi-f-117

О потпуковнику Аничићу могу само да кажем да је доживео велику неправду, да је сво време рата био привржен јединици и борбеном раду,да никад није ни једног момента показао страх . Да се он,а не Дани Золтан  изборио да комплетна борбена послуга буде унапређена у виши чин. Да је частан официр и да је уживао велико поверење јединице и борбене послуге.

С друге стране аутор књиге пуковник Голубовић у својој биографији истиче да је присутан у свим кључним догађајима у 3.рд ПВО што није тачно. Више од пола рата није био у јединици, није био ни на једном бојевом гађању у станици за вођење ракета за време рата ,а по повратку из Русије, заједно са Николић Дарком, у јединицу се јавио 7 дана касније. Очито су били уморни од пута и „журили“ су да одмене ратне другове у рату. На основу више лажних изјава чланова борбене послуге (међу њима и мојом)  он је својим закључцима прекројио историју, састав борбене послуге и начин борбеног рада. Никада у свом радном веку ракеташа нисам чуо да је неко у мом дивизиону нити било где користио термин: „Гаси,Гаси…”; и слично. Потпуно је нејасно шта то треба угасити и ко то ради?

Зато тврдим да је књига „Пад ноћног сокола“ по питању обарања Ф-117А и састава борбене послуге ФАЛСИФИКАТ. Такође тврдим да је аутор знао за званична војна документа и да их својим писањем демантује. Од нас је направио  саучеснике и лажове, а од потпуковника Аничића кукавицу. Ја у томе не желим и нећу да учествујем. Све изјаве учесника у књизи су лажне сем Аничићеве која је верно осликала комплетно стање у кабини. Сви званични извештаји на радном  месту помоћника руковаоца гађања помињу само потпуковника Ђорђа Аничића,а нама је подметнуто да он стоји на разним местима у кабини.  Ако је стајао и још паничио и хистреисао зашто је командант Дани Золтан известио бригаду да је Аничић члан борбене послуге,а не Борис Стоименов који се сада први пут помиње на том радном месту. Чланови борбене послуге који и даље буду тврдили или тврде да Аничић стоји,а не седи на радном месту демантују и свог команданта  који је известио предпостављену команду за кога су сада здушни заборављајући његово понашање за време рата које су тада и те како осуђивали.

То говори о нама самима. Војној организацији годинама није сметала „МОДИФИКАЦИЈА“ Дани Золтана ,разни документарни филмови о њему, писани и тв медији, микроталасне пећнице и остале глупости,пилот кога смо оборили,а Дани назива братом, шетао је и био дочекан овацијама у Дому омладине у Београду. Разне преваре на домаћем и међународном плану. А онда им је засметао Ђорђе Аничић кад је проговорио о ратним профитерима , о стању у нашој војсци и о непоштовању закона. Неко је очито имао разлог и мотив да се на овај начин обрачуна са потпуковником Аничићем.

Драган Матић,
заставник прве класе,
члан  борбене послуге,
оператор ручног праћења по Ф2  

http://srbin.info/2016/12/29/nista-nije-slucajno-pad-nocnog-sokola-istina-ili-sustinska-prevara/

 

28 коментара “Д. МАТИЋ, ЧЛАН ПОСЛУГЕ КОЈА ЈЕ ОБОРИЛА Ф-117А „Пад ноћног сокола” је фалсификат

  1. Резервни ПП ПВО Р. М- каже:

    Свака част Аутору књиге. Рећи ћу можда грубо али овде је заиста она
    народна изрека показала своју тежину а то је да је Матић очигледан
    пример „п… са два лица“

  2. Славиша Голубовић каже:

    Као аутор књиге дао би неколико коментара и поставио неколико питања.

    Изради књиге сам приступио крајње озбиљно и професионално. У поступку
    прикупљања информација добио сам одобрење свих надлежних нивоа
    одлучивања МО и ВС. Применио сам методологију која искључује
    субјективност аутора. Издавач књиге је Министарство одбране, а рецензију
    су извршили људи који имају знање, углед и ауторитет код оних, који у
    овој земљи нешто значе. Свечана промоција је обављена у Дому Војске Србије у присуству представника Команде РВ и ПВО, као и представника 250. рбр ПВО на челу са најодговорнијим старешинама ратне и садашње бригаде. Истичем и великим број осталих старешина и гостију међу којима и ратни Начелник генералштаба генерал армије Драгољуб Ојданић. Сви официри борбене послуге која је оборила Ф-117 су били присутни (Золтан, Стоменов, Муминовић, Николић) осим једног. Посебно ћу издвијити ратног команданта 250. рбр ПВО генерала Лазовића и његовог начелника штаба, пуковника Станковића. Такође, ту су присутни предствници војних изасланстава Русије и Кине у Београду. Пензионисан заставник Драган Матић био је на сајамском представљању књиге, седео у првом реду и био веома задовољан књигом.

    – Ја увек говорим у СВОЈЕ име, јер умем да говорим и пишем.
    – Неки то не умеју па им други пишу текстве као и овај срамни текст што је овде
    представљен.
    – Пошто мој ратни, а бивши друг Матић није писао текст за књигу,
    он је говорио, а ја сам записивао. Након тога га је пажљиво прочитао и
    потписао.
    – У књизи нема лажних изјава, али очигледно има оних који се кају због искрености.
    – Ако није хтео да се сложи са собом, требало је то да учини пре издавања књиге. За
    то је имао пола године.
    – СВИ који су говорили су пажљиво читали и потписали своје изјаве и ништа им није
    „потурено“. Накнадних додавања није било.
    – Да сам правио фалцификат, не бих тражио по ДВА примерка (а од
    неког и три) потписна плавом хемијском оловком од сваког. Ако буде
    потребно биће јасно и зашто. Форензиком се може утврдити и све друго што је неопходно?
    – Ни један од службених докумената који се у тексту спомиње, НИЈЕ У СУПРОТНОСТИ са било којим текстом у књизи.
    – Све фотографије у мојој књизи имају ауторизацију, име аутора је на њима, а код мене је плавом хемисјком оловком потписани папир са одштампаном фотографијом и
    сагласношћу за објављивање.
    – Фотографија у овом постављеном срамном тексту је моја ауторска и нисам дао сагласност за њено објављивање на сајту Србин Инфо.
    – Наше заједничке истине су у мојој књизи и подсткнуте су родољубљем,
    патриотизмом и војничком (ОФИЦИРСКОМ) чашћу (прочитајете књигу), а
    неситине су у таблоидним текстовима подстакнуте личним интересима .
    – Срамно је упропастити велики историјски догађај, само зато што неко није награђен,
    унапређен или одликован. Заправо то унапређење и јесте главни проблем, остали
    су маргинални.
    – Бити Србин и волети свој народ и земљу у мом случају не значи мрзети Мађаре,
    Македонце, Муслимане…. … .

    ДОЂИ МАТКЕ ДА СЕ У ОЧИ ПОГЛЕДАМО и кажи:
    – Да ли је, док си на сточићу потписивао једну од изјава, на истом сточићу стајао твој
    кућни љубимац чијих 30-ак слика чувам и данас?
    – Да ли сам те присилио да било шта говориш или потпишеш?
    – Да ли сам на истом том сточићу прелиставао твоје албуме са фотографијама тражећи неколико лепих да те прикажем у најлепшем светлу и визуелно.
    – Да ли сам, зато што немаш портретну слику у униформи донео униформу мог колеге са посла, обукао те и сликао из оба полупрофила, како би заједно одабрали најлепшу (па смо и одабрали)? Погледај нараменице униформе. Док си радио биле су звездице, одакле ти сад униформа са ромбоидима. Донео ти Голуб да оставиш слику подофицира. Ја се не кајем, за то а ти се кајеш за врло емотивну изјаву. Твој образ чуваш сам. Ја сам те само обукао.
    – Да ли сам скенирао па одштамапао твоје приватне фотографије које смо палнирали
    заједно да ставимо у књигу? Да ли си на полеђини тог папира дао сагласност, да
    као аутор дозвољаваш да буду објављене? Да ли сам те слике ставио у књигу и да ли на њима пише име аутора?
    – Да ли у књизи читко и јасно пише да си у саставу борбене
    послуге био од 18:00-24:00? Нигде не пише оно што у једном пасусу овог
    срамног текста наводиш, па у истој реченици тог пасуса себе демантујеш.
    – Да ли си, кад си прочитао књигу рекао да је књига одлична, али да ти је један наш
    бивши колега отворио очи и ти си ПРОГЛЕДАО? Да ли је за додатно закључивање
    потребно појашњење нечега што не разумеш?
    – Да ли сам те у књизи било којом речју омаловажио?
    – Да ли мислиш да ћеш „покајањем за искреност“ демантовати речи још 4 официра и
    једног подофицира, који говоре исто што и ти само мало опширније, а били су у
    исто време у кабини?
    – Шта је то значајно у твом казивању да те је неко натерао да се
    покајеш за искреност? Кад људи прочитају сви ће знати због кога! Одломке
    твојих излагања приакзаћу јавно, па нек читаоци закључују са којим
    емоцијама и искроношћу говорио док сам писао
    – Откуд у твом поседу било који војни докумет који има степен тајности?

    Да ли знаш да слична питања могу поставити за сваког нашег колегу у књизи и до
    најситнијих детаља. Много сам посвећен и све радим јако темељно. Сваки минут
    сусрета могу да ти опишем и фотографијом документујем. Увек смо се сликали при
    сусретима.

    Књига је успела, прихваћена је и нашла је своје читоце. У наредном
    издању ћу уклонити из књиге твоју изјаву, а објавити овај срамни текст и
    НИШТА СЕ НЕЋЕ ПРОМЕНИТИ. Само ћеш осликати себе! Кључни људи у послузи су изговорили исте чињенице и то се неће променити.

    Остаје ми да кренем по Србији, бившим републикама СФРЈ и 8 европских држава и
    да их замолим да поцепају страницу са твојом изјавом у свих 920 продатих
    примерака књиге до сада. Нећу успети да прекинем започето штампање на
    руском и француском језику, али мислим да ћу и код њих успети у другом
    издању.

    СРАМНИ СУ БИЛИ ЗАХТЕВИ УПУЋЕНИ МИНИСТРУ ОДБРАНЕ, КОМАНДАНТУ 250. РБР ЗА ПВД, ДИРЕКТОРУ ВОЈНООБАВЕШТАЈНЕ АГЕНЦИЈЕ И ДИРЕКТОРУ МЕДИЈА ЦЕНТРА ОДБРАНА ДА КАЗНЕ СРПСКОГ ОФИЦИРА КОЈИ У УНИФИРМИ ПУКОВИКА ПРОМОВИШЕ ВЕЛИЧАНСТВЕН РАТНИ УСПЕХ ВОЈСКЕ СРБИЈЕ ПРОТИВ НАТО АГРЕСОРА. ОФИЦИРА ВОЈСКЕ И СРБИЈЕ КОЈИОЈ ЈЕ ПОСВЕТИО ЦЕЛУ РАДНУ КАРИЈЕРУ – ЈОШ МАЛО ПА 40 ГОДИНА.
    Постао сам пуковник својим радом и успесима и при том никад нисам писао молбу за чин и одликовање. ЈАКО САМ ПОНОСАН ОФИЦИР ВОЈСКЕ СРБИЈЕ.

    ВОЛИМ СВОЈУ УНИФОРМУ И ВОЛИМ СРБИЈУ. НОСИЋУ ЈЕ СВЕ ДОКУ БУДЕМ ИМАО ПРАВО НА ТО, А ЗА НЕКЕ ЈЕ ЖАЛОСНО ШТО СУ ЈЕ ИКАД У ЖИВОТУ ОБУКЛИ И ТАКО ПОКАЗАЛИ НЕДОСТОЈНИМ ЊЕ!!!

  3. Соко каже:

    Незнани МАТИЋУ, тачно се могло и предпоставити ко ће први пасти на кафанску понуду са порцијама пљескавица, ћевапчића или неколико жица са ражњићима . Пао си лакше и јефтиније него „невидљиви“. Подписивао си изјаве а кажеш да их ниси ни видео . Па ти си онда веома неодговорна особа, да не кажем човек . Тако си могао да подпишеш и судску пресуду на основу које ћеш бити обешен.
    У другом поглављу овога „твога“ писма кажеш : „Нисам очекивао да моја изјава нити било чија друга могу бити злоуптребљене,а јесу.“, Све изјаве су писане и даване писцу књиге, да би се што веродостојније и уверљивије , овај величанствени догађај представио читаоцима или неким истаживачима !

    Читањем твоје изјаве у књизи, види се твој ниво , начин изражавања и размишљања,као и моћ писања, па се на основу тога може веома лако закључити, да си само подписник овога писма жалопојке и да си сада направио још бљутавију грешку у нечије име и због некога а вероватно и због ражњића !

    У поглављу изнад слике и другом реду кажеш : „, могу да кажем да сам ја у средини“. То је вероватно тачно и они који те знају препознаћете сигурно . Али ових неколико твојих речи подсећа на једну причицу која гласи : Отишао некада даво личанин у Америку да ради и запосли се у зоолошки врт . Након неког времена, услика се између два међеда која је чувао и пошаље слику мајци у Лику да се похвали . У писму које је ишло уз слику каже : Драга мајко радим добар посао, чувам међеде , овај у средини, то сам ти ја !!!!

  4. Зоран Зоћа Косановић каже:

    Isto bih vas pitao draga moja DVA gospodina ko vam je placao pice dok ste davali izjave i kako to da je samo Aniciceva izjava PRAVA kako to da svi lazu i da su se urotili protiv vas A samo da vas obavestim Vlasnik ovog dela je Odbrana Medija centar sto znaci a sami znate sta tako da bih voleo svim srcem da odgovarate za neistine koje iznosite a sto se tice kolega za njih ne brinem jer i sami znaju ko ste i sta ste a i kako ste radili pa eto toliko od mene A ja ja se dicim mojim ucescem i 90 tih i 78 dana i to sve kao dobrovoljac i za sve moje saborce imam samo reci hvale i divljenja a vi niste zasluzili ni pomena iako je autor knjige mogao da pretpostavi vase reakcije ipak je kontaktirao i vas jer ste i vi deo LEGENDARNE 250 3rd imate zasluga ali ne i velicinu

  5. Зоран Зоћа Косановић каже:

    Anicica niko nije nazvao kukavicom on je ispravno postupio i naredio gasenje to je po protokolu ispravno i nema zamerki Dani je reskirao i nastavio OBORILI STE GA i to je bitno A to sto Anicic nije dobio cin PUKOVNIKA pa tuzi Danija za dusevnu bol i pljuje kolege zajedno sa Maleticem e to je sada pitanje obraza i casti koju su ovakvim tekstom pokazali SVAKA VAM CAST

Коментари су затворени.