Подвиг наше војске обарање „невидљивог“ 27.марта 1999.године све више поприма историјске размере и сврстава нашу противваздушну одбрану у сам врх светске елите, а 3.ракетни дивизион чини најславнијом јединицом,поново је у жижи јавности.

Фото: Танјуг

Овај пут кроз управо промовисану књигу „Пад ноћног сокола“ аутора пуковника Славише Голубовића,у дому војске Србије 14.децембра ове године. Књигу је издао медија центар „Одбрана“, први рецензент је Бојан Димитријевић, научни саветник у Институту за савремену историју, стручни рецензент књиге је Јовица Драганић, генерал потпуковник-заменик начелника Генералштаба Војске Србије и Љубодраг Стојадиновић.

Мене, Драгана Матића, као члана борбене послуге која је оборила Ф-117А и човека који је ту ноћ био у станици за вођење ракета (кабина УНК) ова књига је потпуно разочарала. Сви ми надали смо се да ће коначно истина о обарању Стелта угледати светлост дана и због тога смо пристали да сви од реда дамо изјаве. Нисам очекивао да моја изјава нити било чија друга могу бити злоуптребљене,а јесу.

Изјаве које ће бити коришћене као материал за књигу  Славише Голубовића сам усмено давао више пута аутору јер сам био оператор праћења за време 4 бојева гађања 3.ракетног дивизиона 1999.год. Састали смо се пар пута у кафићу у “ТЦ Меркатор”, а где су једном били присутни  Ђорђе Малетић и Стеван Сегеди.

На основу тих разговора Славиша Голубовић је написао изјаве и донео ми их на ауторизацију. Приликом потписивања изјава за ауторизацију, текст сам делимично прегледао не упуштајући се до детаља у њихов садржај. Веровао сам Голубовићу и у његове добре намере. Веровао сам да је све написао како сам му причао. На крају крајева био ми је командир у БВР-у.

Изјаве сам потписао у “ТЦ Меркатор” и једном у колима Славише Голубовића. Тада нисам могао на било који начин да проверим аутентичност усаглашеног текста рецимо на лаптопу или неком другом медију.

Од  три дате изјаве ја не поседујем  ни један примерак ауторизованог текста .Своје примерке ауторизованих текстова немају по мојим сазнањима још неки чланови борбене послуге.

Моја изјава која је наведена у књизи “Пад ноћног сокола” аутора пуковника Славише Голубовића у издању   Медија центра  “Одбрана” на страницама 93-96 не представља моју аутентичну изјаву, нити садржај одговара стварном стању  у ноћи 27.03.1999.год. када је оборен  Ф-117А.

Стварно стање тог 27.03.1999.год. је следеће:

„Нисам био на дежурству још од 12ч. и нисам продужио другу смену после 18ч., као што пише у књизи. На дежурству тог дана сам био од 06.00-12.00 и од 18.00-24.00 тј.до момента док нисмо добили наређење  за напуштање ВП Шимановци око 21.15.Дакле нисам био од 12.00-18.00 час.

Око 20.30 у кабину улази п.пук Аничић Ђорђе, а мајор Борис Стоименов устаје са столице радног места помоћника руковаоца гађања и стаје иза официра за вођење  Муминовић Сенада. На његово место  седа ппук Аничић Ђ. Он је био у мојој смени  руковалац гађања и вратио се са задатка. Золтан Дани и Аничић Ђорђе разговарају о томе шта има ново у јединици и шта је то поподне са имитатором зрачења радио ппук.Аничић. Јасно све чујем јер седим на 50-так сантиметара од обојице.

Борбени рад није у току иако смо у “Приправности бр. 1”. Ппук. Дани је дубоко заваљен у столици руковаоца гађања, скоро ме коленима додирује и ослоњен леђима на блокове за управљање лансирним рампама  дрема док прича са Аничићем. Показивач осматрачког радара П-18  је десно бочно од њега и он га не гледа. Аничић га у једном моменту упозорава да имамо циљ.

Авион Ф-117А смо оборили из трећег покушаја. Ппук. Дани је у првом покушају командовао тражење циља,а пошто је тражење трајало дуже од 10 секунди ппук Аничић је командовао “Еквивалент” а ппор.Дарко Николић у том моменту не извршава команду због чега Анинчић врло гласно командује “Скидај високи”-скоро вичући на Николића.

Борбена послуга је извршавала команде и једног и другог руковаоца гађања.

У другом покушају  који је такође био неуспешан, оба руковаоца гађања су командовала, ппук.Дани  тражење циља а ппук.Аничић  прекид.

У трећем покушају који је успешан, ппук. Аничић није имао разлога да било шта командује нити је рекао и једну реч. Никада у својој изјави  нисам рекао да је Аничић гледао на сат, ни да је викао “искључи, искључи”  тражећи да искључимо зрачење станицом.

У својој изјави  о обарању  Ф-117А на страници 96 нисам имао разлога да причам о догађају који се десио 11.05.1999.год. када је противрадарска ракета “Харм” пала на 50-так метара од кабине УНК-а. Просто зато што сам о овом догађају дао посебну изјаву.

Из свега горе наведеног тврдим  под пуном одговорношћу  да је моја изјава фалсификована јер сам С. Голубовићу све ово испричао усмено, а зашто је написао другачије није ми познато.

На слици доле преузете из књиге „Смена“,а објављене и у овој књизи на 213 страни сваком ко није ракеташ,а жели да истражује и анализира изјаве чланова борбене послуге могу да кажем да сам ја у средини. Дејан Тиосављевић као члан борбене послуге „каже“ да Аничић стоји иза мене и са стране да гледа показивач.То је немогуће. Право седи руковаоц гађања,иза њега су блокови управљања лансирним рампама,а екран радара му је са његове десне стране у висини стомака. Дани каже да Аничић стоји њему иза леђа,а даље у свом тексту да стоји са стране на платформи. Истог човека ставља на два различита места.Стоименов  у „својој“ изјави каже да седи на месту помоћника руковаоца гађања (ПРГ) и да гледа преко рамена Данија и Аничића у показивач. То је немогуће.Место прг се налази лево од руковаоца гађања на слици,иза његових леђа, на простору величине 50-60цм пута исто толико. Како неко ко седи на том месту  може да види преко рамена двојице људи показивач који је у висини стомака испред руковаоца гађања. Муминовић и Николић кажу да Аничић стоји на платформи што је такође немогуће јер би сметао мени у борбеном раду. Дакле потпуно лудило са истим циљем. Мислим да није у питању заборав него намера аутора.

О потпуковнику Аничићу могу само да кажем да је доживео велику неправду, да је сво време рата био привржен јединици и борбеном раду,да никад није ни једног момента показао страх . Да се он,а не Дани Золтан  изборио да комплетна борбена послуга буде унапређена у виши чин. Да је частан официр и да је уживао велико поверење јединице и борбене послуге.

С друге стране аутор књиге пуковник Голубовић у својој биографији истиче да је присутан у свим кључним догађајима у 3.рд ПВО што није тачно. Више од пола рата није био у јединици, није био ни на једном бојевом гађању у станици за вођење ракета за време рата ,а по повратку из Русије, заједно са Николић Дарком, у јединицу се јавио 7 дана касније. Очито су били уморни од пута и „журили“ су да одмене ратне другове у рату. На основу више лажних изјава чланова борбене послуге (међу њима и мојом)  он је својим закључцима прекројио историју, састав борбене послуге и начин борбеног рада. Никада у свом радном веку ракеташа нисам чуо да је неко у мом дивизиону нити било где користио термин: „Гаси,Гаси…”; и слично. Потпуно је нејасно шта то треба угасити и ко то ради?

Зато тврдим да је књига „Пад ноћног сокола“ по питању обарања Ф-117А и састава борбене послуге ФАЛСИФИКАТ. Такође тврдим да је аутор знао за званична војна документа и да их својим писањем демантује. Од нас је направио  саучеснике и лажове, а од потпуковника Аничића кукавицу. Ја у томе не желим и нећу да учествујем. Све изјаве учесника у књизи су лажне сем Аничићеве која је верно осликала комплетно стање у кабини. Сви званични извештаји на радном  месту помоћника руковаоца гађања помињу само потпуковника Ђорђа Аничића,а нама је подметнуто да он стоји на разним местима у кабини.  Ако је стајао и још паничио и хистреисао зашто је командант Дани Золтан известио бригаду да је Аничић члан борбене послуге,а не Борис Стоименов који се сада први пут помиње на том радном месту. Чланови борбене послуге који и даље буду тврдили или тврде да Аничић стоји,а не седи на радном месту демантују и свог команданта  који је известио предпостављену команду за кога су сада здушни заборављајући његово понашање за време рата које су тада и те како осуђивали.

То говори о нама самима. Војној организацији годинама није сметала „МОДИФИКАЦИЈА“ Дани Золтана ,разни документарни филмови о њему, писани и тв медији, микроталасне пећнице и остале глупости,пилот кога смо оборили,а Дани назива братом, шетао је и био дочекан овацијама у Дому омладине у Београду. Разне преваре на домаћем и међународном плану. А онда им је засметао Ђорђе Аничић кад је проговорио о ратним профитерима , о стању у нашој војсци и о непоштовању закона. Неко је очито имао разлог и мотив да се на овај начин обрачуна са потпуковником Аничићем.

Драган Матић,
заставник прве класе,
члан  борбене послуге,
оператор ручног праћења по Ф2  

http://srbin.info/2016/12/29/nista-nije-slucajno-pad-nocnog-sokola-istina-ili-sustinska-prevara/