Прочитај ми чланак

ДА ЛИ СЕ БОЉЕ ЖИВИ: Југа се распала пре 30 година и шта се променило?

0

Како данас живе Словенци, Хрвати, Бошњаци, Црногорци, Срби и Македонци?

Често чујемо фразу да се у Југославији живело много боље него у данашњој Србији.

Анкете, попут оне коју је агенција „Галуп“ објавила прошле године, показују да југоносталгичара и даље има, посебно у Србији, Босни и Хергцеговини, нешто мање у Македонији и Црној Гори, док чини се Хрвати и Словенци не жале превише за заједничком државом.

Шта је узрок томе? Бољи стандард? Колико је бољи, ако знамо да екс-ју земље мучи иста мука – старење и одлив становништа ка богатијим земљама? Како данас живе Словенци, Хрвати, Бошњаци, Црногорци, Срби и Македонци?

СЛОВЕНИЈА

И у бившој држави, Словенија је важила за најуспешнију. И даље је. Чак су и бројнији. Према подацима са последњег пописа СФРЈ 1991. године, Словенија је имала 1.962.606, док је на последњем попису из 2011. године пребројано 2.050.189 становника. То значи да је Словенија повећала број становника за 27 година за 87.583 грађана.

Ипак, Словеници имају други проблем – становништво је све старије. Према подацима Завода за статистику, данас 19,4 одсто становништва има 65 година или више, а предвиђа се да ће тај број до 2057. порасти за 31 одсто. Знатно је опао број људи млађих од 15 година, па је прошле године било скоро 44 хиљаде деце мање у основним школама него 1991. Насупрот томе, број пензионера се повећава, а однос између пензија и зарада се погоршава. Током три деценије самосталности, Словенцима је стандард порастао па данас имају највишу просечну плату, која према подацима словеначке Канцеларије за статистику објављеним у фебруару ове године износи 1.062 евра. Прошлог лета је, пише SIOL.NET просечан Словенац за килограм црног хлеба требало да ради 18 минута, или за трећину времена мање него 1991. када је радио 27 минута. За нов аутомбил средње класе сада је потребно дупло мање (1.925 сати) него пре 27 година (3.702 сата).

Ипак, са данашње дистанце, БДП по становнику је у Словенији 1991. године био четири пута мањи него 2017. Наиме, пре 27 година БДП је износио 5.100 евра по становнику, а прошле године 21.000 евра, што је Словенију сврстало на 16. место међу државама 28-чланог блока.

ХРВАТСКА

Хрватима плате јесу расле од распада СФРЈ, али истовремено Хрватску је напустио велики број људи. Према последњем заједничком попису становништва, у Хрватској је живело 4.760.344 становника. Попис из 2011. године забележио је 4.284.889 становника, односно губитак од готово пола милиона, односно 475.455 људи.

Разлика у плати у односу на Словенију је мања од 200 евра. Према подацима хрватског Државног завода за статистику (ДЗС), просечна месечна плата за април 2018. године износи 6.220 куна односно 844 евра. Незапосленост данас износи 12,7 одсто, док је 1990. године износила 8,6 одсто.

Од тог новца потребно је издвојити у просеку 2.800 куна за станарину и још бар 1.200 за трошкове стана. Само за млеко и хлеб на месечном нивоу отићи ће око 50 евра, сто значи да у 220 евра колико остаје од плате, стаје све остало.

МАКЕДОНИЈА

Почетком деведесетих година прошлог века, Македонија је имала 2.033.964 становника. Тачан број становника те бивше југословенске државе данас се не зна. Колико год да звучи невероватно заправо је истинито, јер у Македонији попис није извршен 16 година, иако је ЕУ то захтевала од Скопља.

Државна агенција за статистику 2016. године објавила је да је у Македонији живи 2.072.490 људи, односно 50.000 више него приликом пописа 2002, али то нису прецизни и званични подаци. Попис је започет 2011, али није био успешан, а влада Зорана Заева уместо пописа, одлучила се за електронску регистрацију становништва, за коју се очекује да ће бити завршена до јула 2018. Према подацима Државног завода за статистику на крају 2017. године незапосленост је износила 21,9 одсто, односно 208.486 незапослених од 953.692 радно способних становника. Поређења ради, 1990. незапосленост у Македонији износила је 26 одсто, с тим да је до 1996. достигла скоро 30 одсто.

Просечна плата у тој бившој југословенској републици на крају прошле године износила је 23.196 денара, односно тек 377 евра, што је сврстава на дно листе екс-ју република када су просечна месечна примања у питању.

Од тако малих примања Македонци не могу себи много да приусте. За две најосновније намирнице, хлеб и млеко морају да издвоје у просеку 37 евра месечно, а за кров над главом и трошкове за стан месечно морају да издвоје око 320 евра. Оно што остаје од једне плате је око двадесерак евра.

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

Према попису из 1991. године у Босни и Херцеговини живело је 4.377.033 становника, односно 845.874 становника мање него што је то утврђено пописом из 2013. године када је према званичним резулатима Агенције за статистику Босне и Херцеговине избројано 3.531.159 становника.

Сам попис из 2013. (једини од 1991. године) био је под знаком питања, а резултати су објављени тек 2016. Када је реч о незапослености, званични подаци кажу да је 20,5 грађана незапослено, тачније 458.355 грађана БиХ у априлу 2018. тражило је посао. Истовремно, светски медији обајвили су светску листу незапослености сајта „Trading Economics“ према којој је БиХ са 38,68 посто, лидер у Европи и четврта земља на свету на тој неславној листи. Плате су дупло мање него у Хрватској. У априлу 2018. просечна зарада износила је 863 КМ, односно 441.66 евра.

И у Босни као и у већини региона, трошак за млеко и хлеб је минимално 35 евра, док за стан и режије треба спремити око 330 евра. Поново једна плата није довољна.

ЦРНА ГОРА

Према попису из 2011. године Црна Гора има 625.266 становника, односно 9.999 становника више у односу на последњи попис у СФРЈ 1991. године када је уписан 615.267 становник.

 

Што се плата тиче, Црна Гора је трећа на овој листи, испред Србије, БиХ и Македоније. Црногорци су у просеку у априлу ове године зарађивали 510 евра, подаци су Завода за статистику (Монстат). Стопа незапослености ипак није мала – 18,74 одсто. Највећа стопа, 32,7 одсто, заблежена је у јулу 2000, док је најнижа била у августу 2009. године, 10,1 одсто.

Иако је плата већа него у Србији, ни Црногорци не живе баш лагано. Од 510 евра просечне плате треба одбити и просечно 39 евра за хлеб и млеко, затим око 110 евра за режије за стан чији најам у просеку кошта око 300 евра. То значи да једна плата није довољна ни Црногорцима на месечном нивоу.

СРБИЈА

Пре 27 година број становника наше земље, како је утврђено последњим пописом у СФРЈ, био је 7.822.795. Попис из 2011. године донси бројку од 7.186.862 становника, односно 635.933 становника мање. Стопа незапослености, према истом извору, износи 14,7 одсто крајем 2017. године, с тим што нису урачунати подаци за Косово и Метохију. Просечна плата званично износи 50.048 динара (422.6 евра) али није довољна да покрије трошкове домаћинства на месечном нивоу. Они за четворочлану породицу према званичној статистици износе 64,086 динара, с тим што нису урачунти подаци за Косову и Метохију.

23 коментара “ДА ЛИ СЕ БОЉЕ ЖИВИ: Југа се распала пре 30 година и шта се променило?

  1. Sloba Milosevic каже:

    Posle 24 godine otišao Cigo da se žali na Titov
    grob na Dedinje, pa kaže:
    – Joooj druže Tito, kako je lepo bilo dok si bio živ, a vidi sada, nema para nema penzije, kriza za hleb, kriza za vodu, kriza za struju…“
    U to ga primeti redar koji se tuda muva, kao čuva grob, pa mu kaže:
    – Gubi se Cigo odavde, sad da imam metaka u pišolju, sad bi te ubio.
    A Cigo će na to:
    – Čujesh druže Tito, ni metaka više nema.

    1. издајник над сви издајници каже:

      метака нема ал има милиарде на кипар.

    2. Sloba Milosevic каже:

      Где су паре са Кипра ??? Динкић српске паре са Кипра поделио са Мартином Шлафом.Документи које указују да је Динкић у власничку структуру „Мобтела“, који је претходно одузео Богољубу Карићу, увукао аустријског бизнисмена Мартина Шлафа, са којим је формирао заједничку фирму чији је оснивачки капитал 130 милиона евра“.„Од тих 130 милиона, 90 је отпало на власништво Србије, на опрему, репетиторе, а остало је био наводно Шлафов капитал, за који му је Динкић, исплатио на име учешћа 500 милиона евра из буџета и тиме оштетио Србију за пола милијарде.“

    3. издајник над сви издајници каже:

      ма јок са мене поделио. за време слободана владо динкић и мартин шлајф.

    4. Sloba Milosevic каже:

      да ли има живота у Србији после 5 октобра ???

      Ко је добио највише гласова 2000.год. Слободан Милошевић је добио највише гласова. ДОС 18 странака су добили 2,4 милиона гласова а сам Слободан Милошевић је добио 1,9 милиона гласова.
      OVAKO JE CIA RUŠILA SLOBU: Za uklanjanje Miloševića Ameri, Nemci i Britanci dali 60 miliona dolara! U čitavu operaciju rušenja vlasti u Beogradu bili su uključeni obaveštajci iz CIA-e i britanskog SAS-a, tvrdi Tim Maršal, engleski reporter i urednik za međunarodne odnose televizijske stanice „Skaj Njuz“. Za rušenje bivšeg predsednika SRJ i lidera SPS-a Slobodana Miloševića Amerika je dala je preko 25 miliona dolara, dok su zajedno SAD, Britanija i Nemačka u tu svrhu izdvojile preko 60 miliona “zelenih novčanica”! U plan rušenja Miloševića bili su uključeni specijalci CIA, SAS i mnogi drugi obaveštajci! Rušenje Miloševića dugo je planirano, a u Briselu je bilo predlagano čak i ubistvo predsednika SRJ. Engleski reporter i urednik za međunarodne odnose televizijske stanice “Skaj Njuz” Tim Maršal tvrdi da je Amerika dala ogromne sume novca za rušenje Slobodana Miloševića, pa je tako prema njegovim rečima samo 2000. godine u Srbiju ušlo preko 25 milona dolara u Srbiju! Osim Maršala, ove tvrdnje iznosi i Američka agencija za međunarodni razvoj, koja je na svom sajtu objavila da je 2000. godine oko 25 miliona dolara Amerika uplatila za rušenje Slobodana Miloševića, a nekoliko stotina hiljada je dato direktno “Otporu”! Maršal u svojoj knjizi “Igra senki – Petooktobarska smena vlasti u Srbiji” piše da su Amerika, Britanija i Nemačka potrošile više od 60 miliona dolara na finansiranje srpske opozicije i rušenje režima Slobodana Miloševića. – Događajima koji su se odigrali 5. oktobra 2000. godine prethodila je velika priprema. Niko od milion ljudi koji su tog dana bili u Beogradu nije se, tek tako, probudio i došao na ideju da ode u prestonicu i spali zgradu parlamenta. U seoskoj kafani u Laktašima, u Republici Srpskoj, održan je 4. oktobra sastanak britanskih obaveštajaca, službenika CIA i prestavnika VOJ-a, a Britanci su kao telohranitelje vodili i ekipu specijalaca iz SAS. Na tom poslednjem sastanku trebalo je doneti konačne odluke o onome šta će se dešavati sledećeg dana. Ljudi iz vojne obaveštajne službe su jasno rekli: “Čak i ako Milošević pozove vojsku da izađe na ulice, Vrhovna komanda neće poslušati” – rekao je u jednom od retkih intervjua o ovoj knjizi Tim Maršal za “Skaj njuz”. On je na pitanje odakle mu podatak da je u svrhe rušenja Miloševića potrošeno više od 60 miliona odgovorio: – To nije nikakva tajna, dovoljno je videti dokumenta američkog kongresa. To je ukupna suma potrošena u Srbiji.

  2. Sloba Milosevic каже:

    Otišli Tito, Jovanka i Kardelj u Ameriku, pa naravno prvo prijem u Beloj kući, kod Niksona… Posle aperitiva i priče u salonu, domaćica ih pozove na večeru. Kad tamo – zlatni escajg, zlatni tanjiri… Nisu još ni seli kako treba, a Kardelj već maznuo jedan tanjirić i stavio ga u džep. Videla to Jovanka pa kaže Titu:

    – Joža, eno ga drug Bevc mazn’o zlatni tanjir. Hoću i ja jedan!“

    – Aman, Jovanka, pa ne mogu ja da kradem tanjire po prijemima…

    – Aha, a kako on sme?

    – Ma sme, šta je Kardelj, bedni učitelj, ja sam osnivač pokreta nesvrstanih, najveći sin naših naroda i narodnosti… A drugo sve i da hoću, Kardelja niko ne gleda, a u mene svi uperili pogled, posle da kažu da kradem tanjire po Beloj Kući…

    – Hoću jedan tanjur, poješće mi Pepica živce kad se vratimo u Jugu, da si ti nesposoban.

    Šta će Tito, krene da razmišlja… I najzad ustane:

    – Dragi prijatelji, posle važnih državnih razgovora da se malo i razonodimo… Možda niste znali, ali pre nego što sam postao šef države i partije puno sam putovao po svetu, kao što i svi revolucionari rade, i bavio sam se raznim poslovima. Čak sam bio i mađioničar, hoćete da vidite jedan od mojih omiljenih trikova?

    Svi prisutni su naravno iznenađeni, ali zapljeskaju i žalu da hoće…

    Uzme Tito jedan zlatni tanjir sa stola i nonšalantno ga stavi u džep. Onda mahne nekoliko puta nad džepom, izgovori nekoliko čarobnih reči i…

    – Pogodite gdje je tanjir!

    Svi upere prstom u njegov džep, a Tile šeretski obiđe oko stola, mahne još jednom rukom i izvadi tanjir iz Kardeljevog džepa!

  3. berislav каже:

    Svi su bili protiv Jugoslavije i iskorištavali ju do kraja, a jedino Srbi to nisu videli, jer su mislili ovako: „Politika je za budale, mi smo pametni“. To je u bilo u stilu „čekam pečenu patku da padne sa neba“. I kada je došlo vreme – Srbi su pokazali totalnu nespremnost – izdaja u JNA po drugi put u 50 godina od 1941, kao i spremnost na kapitulaciju, jer izgleda su mislili da se za otadžbinu neko drugi bori, a ostalo dalje znamo…..

    1. Πελασγοί каже:

      понудићу вам једну реч из еврејског речника а ако вас асоцира на 1943 и каснији период… да знате корен:

      таануг м.р.(תַעֲנוּג)= удовольствие, наслаждение

  4. Πελασγοί каже:

    Пре те творевине је била Краљевина СХС, и како се творевина распала, остатак може бити само СХС, других народа нема (мислим на поднаслов чланка), при чему државотворност је имала само Србија и Црна Гора. Ово је наставак глорификације недела коммуниста (Ћопави Титус, Мошијах Пијаде, Назор, Бакариц, Едуард Кардел, Рибари, Рибникари, и остали жути). Како се у јударечнику каже идеја? Правилно, рејон… или рејонизација (подели па владај).

    русс.: идея (замысел)=раайон м.р. רַעֲיוֹן ז’

  5. dragan ilic каже:

    Istorija ljudskog roda je jednostavna i može se postaviti u jednoj rečenici. Veliki uništavaju slabijeg, da bi vladajuća garnitura bila još bogatija. Ako ne direktnom vojnom intervencijom tada vešto iskoristiti unutrašnje slabosti, podkopaj i postavi svoju volju pod devizom – divide et impera.Tako istorija Yugoslavije, SSSR,Iraka, Libije je vrlo slična. Bila jednom jedna bogata i uvažena zemlja okružena imperijalistima. Oni kroz plaćene političare i novinare – petu kolonu, pod zavesom demokratije i slobode, nezavisnosti i slobobe zavadiše smrtno narod medju sobom, iništiše i ekonomiju i budućnost, razdeliše se na feudalne tvorevine, pod direktnom kontrolom imperijalista i kolonijalista. Sad u toj zemlji 98 % naroda na mnogo gore živi, sve što je valjalo razdeliše medju sobom tih 2 % petokolonaša, oligarha, većine istinskih specijalista napustiše tu zemlju , tržište zauzeše imperijalisti, a da bi i dalje tako sačuvali taj poredak, imperijalisti postaviše svoje ljude u oligarska knjažestva, koje po potrebnosti imperijalisti menjaju sve pod njihovim zakonima „demokratije“ i „slobode“.

Коментари су затворени.