Прочитај ми чланакКако данас живе Словенци, Хрвати, Бошњаци, Црногорци, Срби и Македонци?
Често чујемо фразу да се у Југославији живело много боље него у данашњој Србији.
Анкете, попут оне коју је агенција „Галуп“ објавила прошле године, показују да југоносталгичара и даље има, посебно у Србији, Босни и Хергцеговини, нешто мање у Македонији и Црној Гори, док чини се Хрвати и Словенци не жале превише за заједничком државом.
Шта је узрок томе? Бољи стандард? Колико је бољи, ако знамо да екс-ју земље мучи иста мука – старење и одлив становништа ка богатијим земљама? Како данас живе Словенци, Хрвати, Бошњаци, Црногорци, Срби и Македонци?
СЛОВЕНИЈА
И у бившој држави, Словенија је важила за најуспешнију. И даље је. Чак су и бројнији. Према подацима са последњег пописа СФРЈ 1991. године, Словенија је имала 1.962.606, док је на последњем попису из 2011. године пребројано 2.050.189 становника. То значи да је Словенија повећала број становника за 27 година за 87.583 грађана.
Ипак, Словеници имају други проблем – становништво је све старије. Према подацима Завода за статистику, данас 19,4 одсто становништва има 65 година или више, а предвиђа се да ће тај број до 2057. порасти за 31 одсто. Знатно је опао број људи млађих од 15 година, па је прошле године било скоро 44 хиљаде деце мање у основним школама него 1991. Насупрот томе, број пензионера се повећава, а однос између пензија и зарада се погоршава. Током три деценије самосталности, Словенцима је стандард порастао па данас имају највишу просечну плату, која према подацима словеначке Канцеларије за статистику објављеним у фебруару ове године износи 1.062 евра. Прошлог лета је, пише SIOL.NET просечан Словенац за килограм црног хлеба требало да ради 18 минута, или за трећину времена мање него 1991. када је радио 27 минута. За нов аутомбил средње класе сада је потребно дупло мање (1.925 сати) него пре 27 година (3.702 сата).
Ипак, са данашње дистанце, БДП по становнику је у Словенији 1991. године био четири пута мањи него 2017. Наиме, пре 27 година БДП је износио 5.100 евра по становнику, а прошле године 21.000 евра, што је Словенију сврстало на 16. место међу државама 28-чланог блока.
ХРВАТСКА
Хрватима плате јесу расле од распада СФРЈ, али истовремено Хрватску је напустио велики број људи. Према последњем заједничком попису становништва, у Хрватској је живело 4.760.344 становника. Попис из 2011. године забележио је 4.284.889 становника, односно губитак од готово пола милиона, односно 475.455 људи.
Разлика у плати у односу на Словенију је мања од 200 евра. Према подацима хрватског Државног завода за статистику (ДЗС), просечна месечна плата за април 2018. године износи 6.220 куна односно 844 евра. Незапосленост данас износи 12,7 одсто, док је 1990. године износила 8,6 одсто.
Од тог новца потребно је издвојити у просеку 2.800 куна за станарину и још бар 1.200 за трошкове стана. Само за млеко и хлеб на месечном нивоу отићи ће око 50 евра, сто значи да у 220 евра колико остаје од плате, стаје све остало.
МАКЕДОНИЈА
Почетком деведесетих година прошлог века, Македонија је имала 2.033.964 становника. Тачан број становника те бивше југословенске државе данас се не зна. Колико год да звучи невероватно заправо је истинито, јер у Македонији попис није извршен 16 година, иако је ЕУ то захтевала од Скопља.
Државна агенција за статистику 2016. године објавила је да је у Македонији живи 2.072.490 људи, односно 50.000 више него приликом пописа 2002, али то нису прецизни и званични подаци. Попис је започет 2011, али није био успешан, а влада Зорана Заева уместо пописа, одлучила се за електронску регистрацију становништва, за коју се очекује да ће бити завршена до јула 2018. Према подацима Државног завода за статистику на крају 2017. године незапосленост је износила 21,9 одсто, односно 208.486 незапослених од 953.692 радно способних становника. Поређења ради, 1990. незапосленост у Македонији износила је 26 одсто, с тим да је до 1996. достигла скоро 30 одсто.
Просечна плата у тој бившој југословенској републици на крају прошле године износила је 23.196 денара, односно тек 377 евра, што је сврстава на дно листе екс-ју република када су просечна месечна примања у питању.
Од тако малих примања Македонци не могу себи много да приусте. За две најосновније намирнице, хлеб и млеко морају да издвоје у просеку 37 евра месечно, а за кров над главом и трошкове за стан месечно морају да издвоје око 320 евра. Оно што остаје од једне плате је око двадесерак евра.
БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА
Према попису из 1991. године у Босни и Херцеговини живело је 4.377.033 становника, односно 845.874 становника мање него што је то утврђено пописом из 2013. године када је према званичним резулатима Агенције за статистику Босне и Херцеговине избројано 3.531.159 становника.
Сам попис из 2013. (једини од 1991. године) био је под знаком питања, а резултати су објављени тек 2016. Када је реч о незапослености, званични подаци кажу да је 20,5 грађана незапослено, тачније 458.355 грађана БиХ у априлу 2018. тражило је посао. Истовремно, светски медији обајвили су светску листу незапослености сајта „Trading Economics“ према којој је БиХ са 38,68 посто, лидер у Европи и четврта земља на свету на тој неславној листи. Плате су дупло мање него у Хрватској. У априлу 2018. просечна зарада износила је 863 КМ, односно 441.66 евра.
И у Босни као и у већини региона, трошак за млеко и хлеб је минимално 35 евра, док за стан и режије треба спремити око 330 евра. Поново једна плата није довољна.
ЦРНА ГОРА
Према попису из 2011. године Црна Гора има 625.266 становника, односно 9.999 становника више у односу на последњи попис у СФРЈ 1991. године када је уписан 615.267 становник.
Што се плата тиче, Црна Гора је трећа на овој листи, испред Србије, БиХ и Македоније. Црногорци су у просеку у априлу ове године зарађивали 510 евра, подаци су Завода за статистику (Монстат). Стопа незапослености ипак није мала – 18,74 одсто. Највећа стопа, 32,7 одсто, заблежена је у јулу 2000, док је најнижа била у августу 2009. године, 10,1 одсто.
Иако је плата већа него у Србији, ни Црногорци не живе баш лагано. Од 510 евра просечне плате треба одбити и просечно 39 евра за хлеб и млеко, затим око 110 евра за режије за стан чији најам у просеку кошта око 300 евра. То значи да једна плата није довољна ни Црногорцима на месечном нивоу.
СРБИЈА
Пре 27 година број становника наше земље, како је утврђено последњим пописом у СФРЈ, био је 7.822.795. Попис из 2011. године донси бројку од 7.186.862 становника, односно 635.933 становника мање. Стопа незапослености, према истом извору, износи 14,7 одсто крајем 2017. године, с тим што нису урачунати подаци за Косово и Метохију. Просечна плата званично износи 50.048 динара (422.6 евра) али није довољна да покрије трошкове домаћинства на месечном нивоу. Они за четворочлану породицу према званичној статистици износе 64,086 динара, с тим што нису урачунти подаци за Косову и Метохију.
