Прочитај ми чланак

ДА ЛИ СУ ХРВАТСКИ НАЗИВИ МЕСЕЦИ заправо српски или обрнуто?

0

Већини Срба хрватски називи месеци данас се чине чудним и тешким за памћење, али оно што многи не знају је да смо већи део историје и сами користили сличне називе. Много пре данашњих, иначе римских назива, словенски народи су имали своја имена месеци.

6

Већини Срба хрватски називи месеци данас се чине чудним и тешким за памћење, али оно што многи не знају је да смо већи део историје и сами користили сличне називе. Много пре данашњих, иначе римских назива, словенски народи су имали своја имена месеци.

Док су остали европски народи углавном усвојили римске називе месеци, словенски народи, а међу њима и Срби, сачували су упоредо и сопствена имена, која су у средњовековној Србији била у службеној употреби, заједно са римским.

О овоме сведоче повеље српских владара из тог периода, који упоредо са месецима као што су септембар и октобар, нешто ређе, али користе и називе као што су рујан, листопад…

Како су настала „другачија” имена за месеце?

Настањујући се, током времена, на веома удаљеним местима, словенски народи су прилагодили своје називе месеци конкретним природним појавама.

Имена месеци код словенских народа зато осликавају природне токове и промене, атмосферске појаве, климатске одлике, привредну делатност и обичајне радње. На пример, јануар је „сијечањ”, јер је то време секу дрва у шуми, фебруар је „вељача”, пошто је то месец снежних вејавица…

7

Због овога сви словенски народи имају сличне називе за месеце, иако су живели удаљени једни од других. Најбољи пример за то су имена која Хрвати и данас користе.

Називи месеца су зависили и од климатских услова. На пример, пошто липа цвета месец дана раније на југу него на северу Европе, Хрватима је липањ јун, а Пољацима јул.

Српски, народни називи

8

Државни календар краљевине Србије за 1911. годину

У употреби су паралелно били и народни називи, који су могли да се разликују од старословенских, али који су у суштини користили исти принцип – називи су давани према временским појавама и радовима у пољу који су се у то време године обављали. Ти месеци су редом: коложег, сечко, дерикожа, лажитрава, цветањ, трешњар, жетвар, гумник, гроздобер, шумопад, студен, коледар.

Почетком 19. века у Србији су у употреби још увек били и старословенски називи блиски онима које данас користе Хрвати. О овоме сведоче и записи у „Српском рјечнику” које је начинио чувени Вук Караџић који је, почетком 19. века, унео ове називе као „старе српске називе за месеце”.

Штавише, недавно објављени дигитализовани државни календари Краљевине Србије за 1903, 1906. и 1911. годину показују да су и тада словенски и римски називи месеца били паралелно у употреби.

Ово иде у прилог онима који тврде да се дефинитиван разлаз са старословенским именима за месеце у Србији догодио тек са прихватањем грегоријанског календара 1919. године.

17 коментара “ДА ЛИ СУ ХРВАТСКИ НАЗИВИ МЕСЕЦИ заправо српски или обрнуто?

  1. Dmitry Sarutov каже:

    Da li to znači da Hrvati su veći Slaveni nego Srbi jer sačuvali su ono slavensko što Srbi su izgubili?

    1. Миодраг каже:

      Нису већи Словени али мислим да су сачували више Словенских појмова у језику које су Срби заменили наметнутим.
      Леп пример ти је реч палинка коју данас користе Мађари за оно што Срби јако воле тј. ракију. Да би испекао тј. дестиловао ”ракију” мораш да запалиш ватру и одатле реч палинка која оде Мађарима а нама оста османлијска.
      Код ”сусједа” је нпр. остала у употреби реч ”тисућа” коју опет користи већина словенских народа а коју заменисмо грчком ”хиља” тј хиљада, итд…

      И још само да додам да су велики ”Славени” не би тако словенску браћу (мал)третирали.

  2. T-14 каже:

    Сијећањ
    Ваљак
    Отпадак
    Тратинћица
    Српањ
    Сврбеж
    Липицанер
    Колодвор
    Жумањак
    Листопрд
    Студенац
    Простак

  3. Perun каже:

    НАРОДНИ НАЗИВИ МЕСЕЦИ

    Као и сви други Словени и Срби су имали своје називе за месеце у години. Нису запамћени заједнички називи за све крајеве где је живео наш народ али има много назива који имају исти корен речи. Наши преци живели су на доста великом подручју, на којем су биле различите временске прилике, годишња доба нису свуда почињала у исто време, као ни радови везани за њих (брање воћа и поврћа, сетва, жетва итд.), самим тим разликују се и називи, негде је студен новембар, негде децембар, сечањ може да буде јануар али и фебруар итд.
    Ово су имена месеци која су данас најпознатија и општеприхваћена као наша народна, али поред њих навешћемо и остале познате називе:

    јануар – коложег (просинец, сечањ…)
    фебруар – сечко (сечен, сечењ, сечањ, љути, вељача, велики сечко…)
    март – дерикожа (сухи, суви, лашак, лажак, ластујак, ожујак, мали сечко…)
    април – лажитрава (брзосок, лисни, березок, траван…)
    мај – цветањ (травен, трвен, траван, свибањ, свибан…)
    јун – трешњар (изок, липањ, липан, черешњар…)
    јул – жетвар (српањ, српан, червен, чрвен…)
    август – гумник (зарев,коловоз…)
    септембар – гроздобер (рујен, рујин…)
    октобар – шумопад (листопад, листопан…)
    новембар – студен (студени, груден…)
    децембар – коледар (студениј, студен, просинац…)

    1. gifteconomy каже:

      Постојало је једно време док је наш народ употребљавао оба, свој и туђи, календар! Јасно се види, зашто је народу наметнут туђи, бесмислени и без – појмни календар ! Тек данас се види тај погубни резултат двојне употребе имена календара – губитак својих речи!
      Сврха је иста и кад нам намећу два писма (латинични поред србице) и причу о „Bизантију“, кад нам бришу календар који би данас морао да броји 7524 године, кад нам називају паркове по Београду по енглеским појмовима, кад нам намећу њихове појмове без казивања моћи речи … унитарност / универзалност идеја, знања, мисли је пропагирана хиљадама година.
      Морамо знати да иза свега тога стоје ватикански језуити, педофили, сатанисти који не рађају децу, већ живе само за пљачку, сисање туђих енергија… ! Њих се морамо ослободити да би живели по своме, по нашој РОДној вери у којој солидаритет, мајчинство, човечество и част постоје ! Те речи иако постоје на њиховим скованим вештачким језицима који су имали нашу базу, немају више смисао ! „Човечство“ није „Menschlichkeit“, „част“ нема везе са „honneur“/“Ehre“… ове појмове су им језуити избрисали, тако да немају идеју о томе !

  4. Koložeg
    sečko
    derikoža
    lažitrava
    cvetanj
    trešnjar
    žetvar
    gumnik
    grozdober
    šumopar
    studen
    koledar

    elem postojale su razlike između crkvenog i narodnog izraza meseci u Srbiji.

  5. Sto ovde vise ne moze da se ubaci fotka ?

    1. Alek Sutulov каже:

      Никада није ни могла.

    2. Mogla je pre, licno si mi ti poslao pre 7 meseci. Alek Sutulov 7 months ago
      Тотемска животиње Срба су ВАМПИР и ВУКОДЛАК.
      Thumbnail
      Thumbnail

    3. Alek Sutulov каже:

      То је била једна краткотрајна могућност, вероватно производ грешке програмера. Мислим да је у питању било неколико дана. Можда чак и само један.

      Портали вероватно имају ограничен простор на располагању и максимално га користе првенствено за рекламе.

Коментари су затворени.