Прочитај ми чланак

ДАНАС ЈЕ ПРАЗНИК РАДА (ПРВИ МАЈ) – између борбе за право на рад и боље услове рада

0

Међународни празник рада - Први мај биће обележен данас широм света, као и у Србији, у знак сећања на дан када су радници у Чикагу штрајком и протестима почели да се боре за осмочасовно радно време.Празник подсећа на 1. мај 1886, када је више десетина хиљада радника у Чикагу изашло на улице захтевајући боље услове рада и осмочасовно радно време.

Организатори протеста су захтеве претходно упутили послодавцима и властима тражећи да их испуне до тог датума.

Као одговор, уследила је репресија, а у сукобима са полицијом било је жртава и рањених на обе стране.

Исход је био да су седморица синдикалних активиста осуђени на смрт.

Други конгрес Радничке интернационале је одлучио да се од 1890. године, 1. маја широм света одржавају масовне манифестације, демонстрације и штрајкови, као један од видова класне борбе, што је до краја 19. и почетком 20. века добило масовне размере.

Први мај у Србији обележен је први пут 1893. године протестним скуповима у Београду.

Првомајске прослава у сеоским срединама у Србији почеле су најпре у селу Дубона, код Младеновца, две године касније.

У Србији и региону временом је постао обичај да се тог дана у зору излази на Првомајски уранак у природу.

Празник рада је током дугог послератног периода, најмасовније обележаван у социјалстичким земљама, када су одржаване параде и сличне манифестације.

Последњих година, првомајски протести поново добијају видове протестних окупљања незадовољних радника, чији положај, због економске кризе, постаје све тежи.

Први мај – између борбе за право на рад и боље услове рада

Крупне промене у свету драстично утичу на положај радника који данас живе у неизвесности и страху од губитка посла, због чега се њихови захтеви за већим платама и смањењем неједнакости све слабије чују.

За раднике широм света и овог 1. маја 2018. године актуелна је порука с краја 19. века о три осмице – осам сати рада, осам сати одмора и осам сати слободног времена, које би требало да укључи и време за образовање, културу, дружење, социјалну и политичку партиципацију.

– Једна од тих осмица – осам сати слободног времена – доведена је у питање, што је јасно ако се погледа положај запослених у медијима, страним банкама, трговини – каже професор Факултета политичких наука и председник УГС Независност Зоран Стојиљковић.

Посао је несигуран, нема бенефита који омогућава стабилан радни однос, кредита, позајмица, инвестиција, а радници, да би преживели, морају да раде на неколико радних места, каже он у разговору за Танјуг.

– Права слика ситуације је нешто што је један шведски социјалдемократа рекао седамдесетих година – можете као запослени да имате стан, скромну кућу, сопствени аутомобил, да додамо томе и плазма телевизор, а да се једнако ништа не питате, да будете невидљиви као плебс за време Римског царства. Оквир је промењен, технологије, покретљивост, али се ваш глас готово једнако не чује – наводи Стојиљковић.

Каже да радници у 2018. години свуда у свету, па и у Србији, пре свега треба да изложе захтев за већим зарадама и мањим нејаднакостима.

Наглашава да је и Србија земља у којој су разлике између најбогатијих и најсиромашнијих огромне, у којој се мало одваја за социјалну зашиту угрожених и где је четвртина грађана испод линије сиромаштва.

– У таквој ситуацији нема елеменарних социјалних и политичких права која се дају реално остварити – наводи Стојиљковић.

Каже и да терет кризе мора да се поднесе у складу са економском и социјалном снагом и да у Србији коначно мора да буде уведен приступ квалитетном образовању, здравственој заштити и могућности запошљавања.

– Ми, као грађани и запослени, не смемо да будемо слабији од корпоративног капитала и тајкуна, морамо да будемо препознати, да покажемо да имамо снагу – каже он.

Стојиљковић, међутим, истиче да су радници у Србији ограничени страхом од губитка посла и било какве плате и да се њихов глас зато слабије чује.

– На југу Србије се плате од 200 евра сматрају премијом и добитком у односу на оне који су у још горој егзистенцијалној ситуацији. Зато је потребна промена система, политички захтеви без социјалних неће дати нарочите ефекте – каже Стојиљковић.

Он наводи да без социјалне кохезије и инклузивности, као и снажне регулаторне улоге државе која антимонополским законодавством обезбеђује да сви раде под истим условима, нема већих зарада и бољег стандарда радника.

Економиста и сарадник Института друштвених наука Данило Шуковић у разговору за Тањуг каже да се на глобалном плану дешавају крупне промене које се драстично одражавају на положај радника и радничке класе у свету, а да су два главна фактора глобализација, раст светске трговине и технолошки развој, због којег се смањује број радника у фирмама.

– Давно је прошло време када је радник или било који запослени могао да рачуна – једном запослен увек запослен. Радници морају да се сналазе, да се помире са тим да нема сталног посла, већ да у току живота по неколико пута морају да мењају занимање и раде неколико послова да би обезбедили своју егзистенцију – каже он.

Истиче да је дошло до великог социјалног раслојавања и великих економских неједнакости, да су разлике између богатих и сиромашних постале огромне, а да средња класа свуда у свету запада у све тежу позицију.

Каже да би радници требало да се боре за то да им се у случају губитка посла обезбеди бољи социјални положај, услови да лакше нађу посао, да се преквалификују и буду прилагодљивији на тржишту рада.

– Боримо се и за боље услове рада и за право на рад, јер радници више не могу да казу да ће, ако су се негде запослили, радити ту до краја живота – казе он.

Оцењује да је ситуација на тржишту рада у Србији врло тешка, да су радници принуђени да прихвате све услове, да су незаштићени, запошљавају се на црно, без осигурања и још много штошта.

– Србија мора да сагледа тај проблем до краја и да све институције, почев од синдиката, државе, раде на томе да радници могу да остваре своја права, да не буду злоупотребљени као што су сада – каже он.

Он истиче да послодавци, а и многи страни инвеститори, користе слабу позицију радника и експлоатишу га на суров начин, чему би држава морала да стане на пут, будући да су угрожена основна људска права.

– У том случају институције у Србији морају бити јаке и слободне да се боре за то, јер нисмо решили проблем тиме што смо довели неког инвеститора, дали му јефтину радну снагу. Најважније је да се људи запосле на цивилизован начин, како се то ради у свету – навео је он.

Каже да је актуелни Закон о раду доста либералан, те да није у њему проблем, већ у слабости институција које не штите раднике.

У развијеном свету није трагедија изгубити посао, јер постоји надокнада, која траје шест месеци, годину дана, а радници у међувремну нађу други посао и проблем је решен, али је кључ у томе да сви радници морају бити спремни на то да мењању занимање, да ослушкују шта тржиште тражи и да стичу та знања – навео је он.

Каже да се глас радника мање чује, због високе незапослености и уступака инвеститору.

– То је угрентан проблем у Србији и то може да буде и фактор социјалне нестабилности – закључио је он.

40 коментара “ДАНАС ЈЕ ПРАЗНИК РАДА (ПРВИ МАЈ) – између борбе за право на рад и боље услове рада

  1. ЏЕРОНИМО каже:

    Prvi maj
    U zavisnosti u kojoj zemlji živite, na različite načine provodite taj dan.

    7:00
    Srbin : Ubacuje roštilj, meso, pivo, sve ostale potrebštine i sprema se za obilno prejedanje i opijanje.
    Švajc: Uveliko spava, jer se danas ne radi.
    Japanac: Upravo dolazi metro i on kreće na posao.
    Palestinac: Nosi teletinu, roštilj i par kašikara, kalašnjikova i zajedno sa 45-članom familijom ide na reku Jordan.

    12:00
    Srbin: Uveliko pjan, nažderan i sada leži na travi i češe se dje ga mrav ujede.
    Švajc: Doručak, čita berzu i razmišlja kako da iskoristi slobodan dan.
    Japanac: Crkava od posla, dok mu šef stoji iznad glave i govori „Tempo, tempo, tempo“.
    Palestinac: Skupili su se fino, ali im smeta što su sa druge strane reke jevreji.

    17:00
    Srbin: Lagano se pakuje, jede ohladjene ćevape, da se ne bace i vozi polako da ga neko prestinge, pa će ga ovaj pratiti, zbog murije.
    Švajc: Vraća se sa pecanja, ljut jer nije mogao da na miru uživa zbog pridošlica koji su tu razapeli šatore i prave ogromnu buku nekom čudnom muzikom.
    Japanac: Javlja ženi da neće doći kući i da će spavati u kapsuli, posao mora da se završi.
    Palestinac: U današnjim nemirima na obalama reke Jordan poginulo je 25 ljudi a više njih teško ranjeno. Opširnije u vestima u 19 i 30.

  2. Урбана Герила каже:

    Понављање оваквих памфлета из године у годину потврђује ваше определење ка југокомуњарској несвести и илуминатском матриксу. Млатарајте ви црвеним заставама пред Титом, Слобом, Коштуницом, Тадићем и Вучићем, млатараћете и пред следећим господарима, верујући у ,,социјалну правду” и остали левичарски репертоар за стадо дебила који сваку нову власт изгура на врх рушећи стару, и тако без краја кроз процес заглупљивања целих генерација јефтиним идеологијама у које нико сем оваца не верује.

    1. Sloba Milosevic каже:

      Социјализам је милион пута бољи него капитализам. Капиталистичке државе САД, Британија, Француска, Немачка, Јапан су највише дужне на свету. Да САД, Британија, Француска не пљачкају по свету одмах би САД, Британија и Француска банкротирале. Капиталистичке државе живе од ПЉАЧКЕ по СВЕТУ. Социјалистичка СФРЈ је Војно била четврта у Европи после СССР, Британије и Француске. Југословенски динар је био међу најаче валуте у свету. 1 Немачка Марка = 8 динара.

      ЖИВЕО СОЦИЈАЛИЗАМ !!!

      СМРТ КАПИТАЛИЗМУ. Капитализам је РОБОВЛАСНИЧКО друштво.

    2. Командант I Тимочког батаљона каже:

      Сваки борац за капитализам ће се и са самим ђаволом удружити да што више обесправи радника-човека како би га што више експлоатисао, зато и није чудо што се свакакве накарадне глупости приписују обележавању дана када су радници почели да се боре за своја права.

    3. Ložač каже:

      кажу да су се на ‘протесту’ у Београду, уз црвене заставе вијориле и паткарске и педерске… Сакупила се багра, раме до раме и траже своја ‘права’…

    4. Урбана Герила каже:

      Све је то из исте кухиње… то не види само ко неће да види!

  3. Комесар I Тимочког батаљона каже:

    https://www.youtube.com/watch?v=3nNDCAZWhmU

Коментари су затворени.