Стање у грађевинском сектору је катастрофално. Фасаде се распадају, плафони падају, страдају пролазници, грађевинска оператива и инжењери немају посла, а Влада Србије ништа не ради да ово стање промени на боље. И кад нешто уради, она то уради наопако. Уместо да правилницима поправи стање на боље, она га још више поквари.
У Основној школи „Карађорђе“ у Рачи пао је плафон у једној учионици, срећом то се догодило током празника, па деца нису била у школи. Школа је од уторка затворена, а испред школе су се после тога окупили родитељи и мештани Саранова, који траже да им неко од надлежних да било какву информацију. У међувремену, директорка основне школе „Карађорђе“ у Саранову код Раче Весна Вићентијевић поднела је оставку и навела да то чини из моралних разлога због инцидента који се догодило у школи.
Међутим, власт би требало да одговори које фирме су ангажоване као извођачи радова у тим објектима, који материјал су користили и како је уопште дозвољено да, рецимо, у тек дограђеној згради цуре цеви, па влага „помера“ плоче? Све то приказује немар, незнање, народски речено фушерисање радова, које грађани ове државе плаћају милијарде динара, а део тог новца иде у ко зна чије џепове. И одговорни су они који финансирају радове, што значи опет републичка власт.
У Закону о основама образовања се каже да за безбедност деце брине управа установе и директор, што може да значи да они сами некако одређују да ли је тај простор безбедан или није, а да, по овим речима које сада чујемо, немамо никакве инспекције које врше неке надзоре накнадно, да ли по самој пријави? И шта се дешава када уочимо било какве промене у вртићу, школи, болници које се десе – да ли управа то пријављује и коме и ако се пријави шта се на томе ради?
Прошле године обрушио се малтер са таванице чекаонице железничке станице у Ћуприји, пало је неколико плоча са плафона у реновираним здравственим установама у Врању и Нишу. Тачније, неколико плоча од пресованог картона пало је крајем новембра у просторији нишке Клинике за кардиологију, чије је реновирање било у току. Шикљала је и вода из клима уређаја у Хали спортова у Краљеву. А Ана Брнабић је и у случају Ћуприје извела још један свој уобичајено празан говор. Нема те казне која би могла да нашкоди лицу отпорном на морал.
Država se raspada po šavovima. Padaju nadstrešnice, plafoni po školama, u bolnicama nema osnovne opreme, a korupcija i bahatost vire iz svakog ugla.
Danas plafon u školi u Šаranovu, juče tragedija u Novom Sadu. A šta vlast radi? Umesto odgovora, šalju sumnjive likove ispred RTS-a…— Vladimir Štimac (@stimac15) April 22, 2025
– Цео дан сам по састанцима и оно што сам видела ми изгледа као да се одвалио неки гипс. Па није реално сад за сваки гипс који падне, а то се дешава не само код нас него свуда у свету, да одговарамо шта је ово, а шта је оно – рекла је Ана Брнабић, гостујући у вестима телевизије Прва.
До ових случајева је дошло док траје случај о паду надстрешнице на недавно реконструисаној железничкој станици у Новом Саду 1. новембра, када је погинуло 16 људи. Јасно је да се овакве несреће дешавају јер нису поштовани сви критеријуми, односно неко није урадио посао у складу са правилима струке и стандардима. Узроци могу бити бројни, али се сви своде на неку врсту пропуста – у пројектовању, грађењу или одржавању, при чему су заказали и контролни механизми за сваки од ових процеса. Врло ретко се дешава да су утицале потпуно непознате околности или да их није било могуће предвидети.
Ова врста неодговорности указује на то да те људе није брига за последице, као и за све интензивније испаљивање неистина са најодговорнијих државних позиција, које ће се тек показати у нашем друштву. Кретање крож живот тих емоционално слепих особа наликује кретању по минском пољу: последице њихових поступака најчешће буду катастрофалне по друштвену заједницу. Србија то трпи већ више од 12 година.
Ту се враћамо на васпитање: васпитање подразумева по дефиницији разликовање добра и зла, исправног и погрешног; али и храброст да се то каже.







