Прочитај ми чланакНова дугорочна студија која је процењивала повезаност вакцина са пријављеним случајевима Гилен-Бареовог синдрома (ГБС) открила је да је „већина вакцина“ повезана са ГБС-ом и да су извештаји о ГБС повезаном са вакцином „временом у сталном порасту“.
Студија, објављена 19. октобра у часопису Reports, који је део породице часописа Springer Nature, испитала је глобалне случајеве ГБС између 1967. и 2023. Аутори су открили да је од 19 испитаних вакцина, 17 вакцина — укључујући КОВИД-19 и вакцине против грипа — потенцијално су повезане са ГБС.
Налази су такође показали да су се извештаји о ГБС везаном за вакцину повећали након увођења вакцине против свињског грипа 2009. и вакцине против КОВИД-19 2020. године.
Ови резултати су подстакли ауторе студије да сугеришу да здравствени радници „треба да размотре могућност да вакцине могу бити фактор који доприноси случајевима ГБС, посебно код старијих пацијената, када постоји историја вакцинације у претходне две недеље у клиничком окружењу.”
ГБС је ретко стање које напада периферни нервни систем. Може изазвати изненадну утрнулост и слабост мишића у већем делу тела. Годишње се пријави око 1-2 случаја ГБС на 100.000 људи.
ГБС може бити смртоносан. Према Кливлендској клиници, „мање од 2% људи умире од ГБС-а у акутној фази“ болести, када су симптоми на врхунцу. Али према студији, стопа смртности од ГБС-а може да достигне 17% у земљама са „ограниченим ресурсима“, према истраживању објављеном у The Lancet-у 2021.
Према скупу података студије, пријављено је 117 смртних случајева међу 15.377 случајева ГБС повезаног са вакцином, са 87 смртних случајева (74,6%) код људи старијих од 65 година и два смртна случаја (1,69%) код деце од 11 година или млађе.
Истраживачи су навели „недостатак података“ који повезују ГБС са вакцинацијом као један од разлога за извођење студије, заједно са напорима да се „реши неодлучност у вези са вакцином“.
На основу података из базе података Светске здравствене организације (СЗО), студија је открила значајан пораст ГБС-а повезаних са вакцинама од када су вакцине против КОВИД-а уведене 2020.
Аутори студије — тим од 14 истраживача повезаних са институцијама у Јужној Кореји, САД, Аустралији, Француској, Ирану и Уједињеном Краљевству — идентификовали су 15.377 случајева ГБС повезаног са вакцином између 1978. и 2023. године, међу 22.616 извештаја о свим лековима са повезаним извештајима ГБС-а у том периоду.
Међутим, истраживачи су рекли да студије „доследно показују већи ризик од ГБС-а“ од КОВИД-19 и инфекција грипа у поређењу са вакцинацијом. Рекли су да истраживање указује на четири до седам пута повећање ГБС након инфекције грипом.
др Карл Јаблоновски, виши научник у Дечјој здравственој одбрани (ЦХД), похвалио је ауторе студије за њихов „обим и амбицију“ у испитивању инциденције ГБС-а према вакцинама и током времена. Међутим, он је довео у питање кључне аспекте методологије истраживача.
„Изненађен сам што је Натуре објавио овај чланак“, рекао је Јаблоновски. „Грешке у писању, у презентацији података и изузетно пристрасна природа основних података не чине ово сјајним документом, иако је амбициозни обим рада вредан дивљења“, рекао је Јаблоновски.
Брајан Хукер, доктор наука, главни научни службеник за ЦХД, довео је у питање закључак истраживача да инфекција представља већи ризик од ГБС у поређењу са вакцинацијом.
„Референце у овом раду у вези са инциденцом ГБС након грипа која је четири до седам пута већа од оне код вакцина све доводе до једног прегледног рада Грега Поланда који је написан 2012.
Хукер је додао:
„Нисам успео да добијем копију прегледног рада или чак сажетак за тај рад. Али сумњам да би прегледни рад имао оригиналне податке који би подржали ову тврдњу. Такође сумњам да би др Поланд — са безброј сукоба интереса — била најбоља особа која би пријавила такву разлику.”
Аутори студије нису одговорили на The Defender-ов захтев за коментар.
Извештаји о ГБС-у су порасли након што су уведене вакцине против КОВИД-а и свињског грипа
Студија је користила податке из VigiBase-а, глобалне базе података СЗО о извештајима о нежељеним догађајима. Подаци су коришћени за „процену повезаности“ између ГБС и 19 испитаних вакцина.
Решавајући пораст случајева ГБС-а после 2020. након широко распрострањене вакцинације против ЦОВИД-19, истраживачи су рекли да су вакцине против ЦОВИД-19 „показале најнижу повезаност у поређењу са другим вакцинама“.
Три типа вакцина против КОВИД-19 — мРНА, аденовирус-векторски тип 5 (Ад5) и инактивирани цео вирус — „показале су значајну повезаност са ГБС“, као и вакцина против варичела-зостера, према студији. Вакцине против грипа „показале су највећу повезаност“.
Истраживачи су закључили да су вакцине против КОВИД-19 са ад5 векторима „повезане са већом инциденцом ГБС-а“, посебно у поређењу са мРНА вакцинама КОВИД-19.
Ниједна вакцина против КОВИД-19 која се користи у САД није имала Ад5 вектор. Међутим, Јанссен (Johnson & Johnson) КОВИД-19 вакцина, која је користила другачији тип вектора аденовируса (Ад26), била је повезана са повећаном инциденцом ГБС.
Истраживачи су се такође позабавили сличним наглом порастом случајева ГБС-а који је почео око 2010. Они су предложили да су повећани надзор и „појачани напори за подизање свести и извештавања“ након пандемије грипа из 2009. можда допринели порасту.
Инциденција ГБС повезаног са вакцином је вероватно већа од пријављене
Налази студије нису указивали на ризике од ГБС специфичне за пол, али су открили повећану повезаност уочену са старењем, за коју су истраживачи рекли да је у складу са „природним епидемиолошким обрасцима, тенденцијом која је примећена код различитих појединачних вакцина као што су грип, варичела зостер, КОВИД-19 мРНК и вакцине против КОВИД-19 са ад5 векторима.”
Просечно време почетка ГБС било је 5,5 дана — са стандардном девијацијом од 41,72 дана. Према Јаблоновском, „стварно висока стандардна девијација“ значи да има „много тачака података далеко од просечног броја“.
„Када се такве екстремне вредности дешавају довољно често да доведу до тако велике стандардне девијације, занимљиве информације неће бити обухваћене овим сумарним статистикама“, рекао је Јаблоновски. „Поставља се питање, зашто постоји тако велика варијабилност у времену до почетка? Очекивали бисте велику варијабилност када имате неколико тачака података, и мању варијабилност када имате више тачака података.
Хукер је рекао да „тврдња студије о ’бољем надзору’ ГБС-а почевши од 2010. нема баш много смисла. Повећање узимања вакцина против грипа би првенствено изазвало ово, рекао је, посебно имајући у виду снажну повезаност између вакцина против грипа и ГБС.
„Такође, то је било отприлике у исто време када је глобална дистрибуција вакцина против Х1Н1“, рекао је Хукер.
Интернисткиња др Мерил Нас рекла је за Defender да је „на брзину измишљена … вакцина против ‘свињског грипа’ 2009-10 имала високу употребу” и да је пуштена упркос „минималним тестирањима” и да су европски регулатори „прикрили масовно повећане нежељене ефекте” вакцина.
Јаблоновски је рекао: „Немогуће је рећи из података у овој публикацији да ли је повећање извештавања о ГБС промена понашања при извештавању или промена у презентацији болести.
Он је рекао да је мало вероватно да ће системи за надзор сигнала о безбедности вакцина обухватити пуну учесталост нежељених догађаја.
„VigiBase је крајњи производ пасивног надзора и представљаће пристрасност извештавања таквог система“, рекао је Јаблоновски.
Алберт Бенавидес, оснивач VAERSAware.com, који прати извештаје о нежељеним догађајима поднетим ВАЕРС-у, систему за извештавање о нежељеним догађајима које води влада САД, рекао је за The Defender да пасивни системи надзора као што су VigiBase и ВАЕРС – који се ослањају на добровољно извештавање – вероватно потцењују ГБС случајеве.
„ГБС је једна од оних клиничких дијагноза за које верујем да су недовољно заступљене само зато што се извештаји подносе пре него што се постави клиничка дијагноза“, рекао је Бенавидес. „ГБС је сличан, где постоје хиљаде, ако не и стотине хиљада жртава које имају слабост, обамрлост и неки облик парализе.
Додао је: „Клиничка дијагноза ГБС-а често траје шест недеља или дуже, што је још један разлог зашто је мање вероватно да ће извештаји о вакцинама бити пријављени уопште.
Јаблоновски је рекао да је у протекле три деценије 47% афричке популације примило вакцину против жуте грознице, али да су само 32 ГБС извештаја — или 0,21% извештаја VigiBase— регистрована за цео континент за 56 година надзора.
„Постоји јасна пристрасност у извештавању и временски и географски“, рекао је Јаблоновски.
Јаблоновски је такође довео у питање методолошки приступ истраживача ГБС.
„Прорачун да вакцине против КОВИД-а имају малу повезаност са ГБС-ом користи пријављени однос шансе (РОР). То значи да је асицијација релативна у односу на друге извештаје поднете за вакцине против КОВИД-а“, рекао је Јаблоновски.
„Ако су нежељени догађаји вакцине углавном били ГБС, онда би повезаност била веома висока“, додао је он. „Ако би нежељени догађаји вакцине укључивали исту стопу ГБС-а, али заједно са десетак других стања, повезаност би била ниска, иако је стопа инциденције између две вакцине иста.
Као резултат тога, „мРНА КОВИД вакцина са безброј добро познатих штетних исхода – као што су миокардитис, перикардитис, диспнеја, акутна респираторна инсуфицијенција, акутна повреда бубрега и хипоксија – имаће низак РОР за ГБС“, чак и ако стварна стопа инциденције ГБС је висока.
Према истраживачима, потребно је више истраживања „да би се разјаснили основни механизми који повезују вакцине и ГБС“.
