Прочитај ми чланакБар још три године на Прокопу неће бити саобраћајних услова за пресељење Главне железничке станице
Са измештањем Главне станице непотребно се пожурило како би се што пре ослободио терен за изградњу луксузног насеља „Београд на води“
Чињеница да ће станична зграда на новој главној железничкој станици у Београду „Прокоп – центар“ бити изграђена најраније тек 2021. године говори у прилог оних који сматрају да се са измештањем Главне станице непотребно пожурило како би се што пре ослободио терен за комплетну изградњу луксузног насеља „Београд на води“.
Када 1. јула саобраћај на садашњој Главној железничкој станици потпуно замре и последњих неколико линија ка Војводини буде измештено на „Прокоп“, та станица у центру града одлази у историју и највероватније ће постати музеј. Читав међународни саобраћај, као и велики број линија унутар земље, функционисаће преко „Прокопа“, изузев ауто-воза за Бар који ће полазити са станице „Топчидер“ јер на новој железничкој станици не постоји могућност утовара аутомобила у ауто-воз. Као трајно решење за полазак ауто-воза планира се железничка станица „Земун“, али ће то бити могуће тек након што на њој буду окончани потребни радови.
Оно што представља велики проблем по мишљењу стручне јавности је то што ће „Прокоп“ функционисати као главна станица у Београду, а да радови на његовој изградњи још нису завршени. У инфраструктурном смислу недостаје много тога, на првом месту станична зграда, а онда и пратећи садржаји – кафе-ресторан, продавнице и трафике. Да би се станична зграда изградила потребно је да се обезбеди одговарајућа инфраструктура, то јест адекватан простор на коме ће се она подићи. Радови на томе су у току и како је планирано требало би да буду завршени средином децембра.
Тек након тога, као и одобравања друге транше кувајтског кредита из кога се финансира изградња „Прокопа“, може се почети са градњом станичне зграде, за шта је минимално потребно две године. То значи да ће „Прокоп“ као најважнија железничка станица у Београду функционисати најмање три године без станичне зграде, што је за стручну јавност веома спорно и потпуно неприхватљиво. Некадашњи министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић изјавио је да не треба гасити Главну железничку станицу док се „Прокоп“ не заврши у потпуности, то јест док се не доврше станице у Кијеву и Земуну и прилагоде за чишћење и негу возова.
Саговорник Данаса из Инфраструктуре железница Србије каже да надлежни у том предузећу тврде да је прање и нега возова могућа на „Прокопу“ те да ће се тамо и обављати, међутим, он не дели то мишљење.
– Иако пословодство тако тврди, нисам сигуран да ће то, бар у овом тренутку, док се станица још увек гради, и са простором којим сада располаже, бити могуће на „Прокопу“. У том сегменту мислим да се пожурило са пресељењем и да за такву врсту делатности засад нема услова. Уосталом врло брзо ћемо видети како ће то функционисати. Оно што је сигурно је то да нико ко је запослен на Главној железничкој станици неће остати без посла. Отправници возова и шалтерски службеници биће пребачени на „Прокоп“ или друге станице у Београду – каже наш саговорник. Што се тиче железничке станице „Топчидер“, он каже да иако је мала, она поседује сву потребну инфраструктуру за опслуживање ауто-воза. Ипак, треба истаћи да недостају адекватан паркинг и пешачки прилази станици, што представља велики пропуст – наводи наш извор из Инфраструктуре железнице Србије.
Иако на прву лопту звучи необично, проблеме због измештања Главне железничке станице имаће и грађани који код свог изабраног лекара иду у амбуланту „Перон“ на Главној железничкој станици. Наиме, та амбуланта која је приоритетно задужена за бригу о здрављу путника и запослених на станици је отворена и за све друге грађане и многи од њих тамо имају свог изабраног лекара. Та амбуланта, која има око 5.500 картона и неколико лекара, пребачена је на „Прокоп“ па ће пацијенти сада до свог изабраног лекара ићи не у центар града, као до сада, већ на обод у Прокоп.
Такође треба истаћи и то да ће путницима бити веома отежано да стигну до „Прокопа“ и „Топчидера“ који се налазе далеко од центра града. До нове главне железничке станице саобраћа директно само један аутобус број 36 који иде на сваких 20 минута. Само једна директна линија до „Прокопа“ је мало а проблем је и у томе што општине Нови Београд и Земун неће бити директно повезане са новом главном железничком станицом. Последњи полазак 36 са „Прокопа“ је у 20.30 часова, што значи да путници који допутују након тог времена морају да плаћају такси ако нема ко да их дочека колима. Викендом пак када највећи број људи путује јер је реч о нерадним данима 36 саобраћа на сваких 40 минута. До „Прокопа“ се може доћи и тролејбусима број 40 и 41 али после тога треба пешачити пет минута до станице преко неуређеног прилаза поред стамбених зграда. Ко пак жели да путује до Бара са „Топчидера“ до тамо може да користи само трамвај број 3.
Такође, најближе такси станице „Прокопу“ су код стадиона фудбалског клуба Партизан и БИГЗ-а.
Министарка саобраћаја Зорана Михајловић је изјавила да је већ разговарала са замеником градоначелника Гораном Весићем да се додатно појачају аутобуске линије ка „Прокопу“ и жестоко критиковала оне који се противе измештању Главне железничке станице. Министарка Михајловић је оценила да су изјаве бившег министра и градоначелника Београда, Милутина Мркоњића и Драгана Ђиласа, о новој железничкој станици Центар „трагикомичне“ и препуне „политичке амнезије“.
– Када измештање железничке станице критикују Мркоњић и Ђилас, они који су се пре 10 година уговором обавезали да ће станицу Прокоп да заврше до 2010. године, како да их не питате, па што је, другови и господо, нисте завршили? Када неко, па још бивши министар, изјави да стара железничка станица у Београду не треба да се пресели у станицу Центар све док се тамо не заврше шопинг центри, хотели, мотели и прикључење за метро, онда до пуног изражаја долази она народна „паметнији си кад ћутиш“ – изјавила је министарка Михајловић.
Иначе, целокупна изградња железничке станице „Прокоп“ финансира се из кувајтског кредита, укупна вредност станице је око 45 милиона евра и када буде завршена, садржаће око 50 хиљада квадратних метара простора за различите садржаје.
