Прочитај ми чланак

Хоћемо ли смети да критикујемо Вучићев режим?

0

Таман кад помислите да сте све видели у овој напаћеној заједници коју званично зовемо Република Србија, СНС клика на власти уведе неко изненађење, неку само њима својствену бизарност.

Министар полиције као филмска звезда пролази кроз шпалир обожавалаца

Министар полиције као филмска звезда пролази кроз шпалир обожавалаца

Наиме, не само да је Небојша Стефановић, министар (и то унутрашњих, од свих, послова) у Влади Србије тужио једне новине (у овом случају НИН и његовог уредника Милана Ћулибрка, као и новинарку Сандру Петрушић), већ је за ту прилику испред суда у Тимочкој улици доведена и екипа пљескача и звиждача да из чисте и непомућене љубави према „Небојши из Београда“ аплаудира при уласку и (још више) при изласку са главне расправе. Наравно, и да нападне грађане који не деле ту љубав према министру…

Наиме, тој специјалној партијској јединици, у чијем саставу је било и неколико виђенијих страначких функционера (штрчали су градоначелник Синиша Мали и градски менаџер Горан Весић – провоцирајући радозналост посматрача: откуд баш они ту?), давање овација министру није било довољно, већ су решили и да поцепају транспарент друге групе грађана која је негодовала против Стефановића, а на којем је писало „Против терора власти“.

Конкретно, активисте је напао члан СНС-а и начелник скупштинских послова у општини Раковица Марко Јањић. Ако се питате, шта ће запослени у државној управи (које ми плаћамо из буџета) усред радног времена на улици да тапшу и цепају транспаренте, одговор је јасан: на та места су и дошли захваљујући оваквој врсти лојалности, а не сопственим квалитетима или стручношћу.

Што се тиче њиховог љубимца Стефановића, он се, пошто га је НИН прозвао као „фантома из Савамале“, увредио, почео да трпи душевне болове и као душевни болесник (по сопственој тврдњи, јадан и болан) поднео тужбу за клевету. Он је рекао да „му није било добро кад је читао текст“ и да су га у сваком јавном наступу питали о томе.

Уместо да се позабави предметом спора – а тај предмет је сасвим јасан: одбијање његове полиције да пружи помоћ угроженим грађанима у ноћи 24-25. априла 2016. године – министар се латио парничења са онима који су му то замерили, то што као надлежно и одговорно лице није ни покушао да са свог министарства скине одвратну љагу због издаје јавног интереса.

Како су новинари душевно повредили министра? Тако што су се ослонили на извештај заштитника грађана Саше Јанковића о противправном рушењу кућа у Савамали и поновили закључке до којих је на основу утврђених чињеница дошао и сам омбудсман.

Подсетимо се, у том извештају стоји да полиција није одговорила на позиве грађана изложених насиљу маскиране јединице за рушење и то по свему судећи на основу упутства (наређења?) с више инстанце.

Говорећи о самом дешавању у Херцеговачкој, Стефановић је рекао да је тада била изборна ноћ и да је био у РИК-у у „малој скупштини“ и да је око четири ујутро отишао да спава уморан, а да су га кад је дошао на посао око 12, 13 сати обавестили шта се дешило у Херцеговачкој. То у преводу значи да су „комплетни идиоти“ решили да руше објекте у центру града баш кад је министар „отишао тетки да купи лек“.

Да се не заварамо, цела ова фарса око суђења, „спонтане“ подршке и душевног бола представља само једно: притисак власти на медије и слободу изражавања, као и претњу шта ће се десити онима који се усуде да постављају непријатна питања.

24 коментара “Хоћемо ли смети да критикујемо Вучићев режим?

  1. пензос каже:

    Ма, смемо да га критикујемо и увек ћемо смети, али немамо због чега.

  2. Аца Тодоровић каже:

    Не само полиција већ и вУЧКићева ботовија покушава народу да забрани да било шта каже против шизофрренићног лудака Александра Ву

    Само слога око Бога Србина спасава!

    Helena Granic

    И тако нађосмо се јуче на дочеку великог љубљеног вође пред логором Горење међу гомилом ботова који су га чекали озарених лица, са сликама потопљене Грачанице, да га опет мало подсетимо шта је пролетос обећао, како ће спасити Грачаницу када му патријарх да зелено светло… Прође од тада 5 месеци, доби он зелено светло, па чисто да га подсетимо мало ако је заборавио…

    Само што стадосмо на једном потпуно чистом ћошку од народа до ивичњака, поче комешање у народу: “Шта САД ови хоће?! Сад ће да се изнервира кад их види…“

    Нисмо стајали ни минут када се око нас направи прстен од ботова у три круга тако да немамо приступа улици куда ће велики вођа проћи.
    Затим нам прилази некадашњи “борац“ за Грачаницу, велики “четнички мајор“ Љубинко Андрић, пружа руку уз широк осмех и каже: Помаже Бог браћо и сестре!
    Ми се рукујемо са њим кад он поче тираду: Нема проблема, ви знате да сам и ја за Грачаницу, можете ви држати те транспаренте, само ћутите, немојте ништа причати, јер тај човек се није ни родио када је брана грађена, какве везе има он са њом? Објаснисмо али није вредело.
    Отпоче Љубинко час преваспитавања како је Вучић најбољи лидер кога су Срби икада имали и ко њега не воли – тај није у винклу.
    Упитах га, молим те Љубинко реци ми, како то да ти, велики четнички војвода браниш човека који је потписао капитулацију твоје земље и допустио не пријатељу које те бомбардовао и убијао твој народ да се слободно шета Србијом, како не браниш своју земљу као четнички војвода него браниш слуге окупатора?
    А он је сачувао главе, зато је добар! каже Љубинко. Важно је само главе сачувати.
    А цар Лазар? упитах га. Шта ћемо са заветом цара Лазара?
    Има ли овде међу Србима наследника цара Лазара или ћемо живети као кишне глисте и даље?
    Замало ме један деда, редовни конзумент дневника у пола 8, није линчовао када рекох да је Вучић издајник.
    Ди сам упала међу ботове да причам како је вучко издајник. Веома ризична операција по живот.
    Љубинко се усрдно трудио да нас замајава док Вучић не прође, а када би ми се смучило да слушам његове тираде о генијалности великог фирера, побегла бих пар метара одатле да прочистим мало мозак, међутим, где год се макнем, нађе се други безбедњак у цивилу да ми каже уз љубазан осмех:
    – Госпођо, не можете стајати ту.
    – Зашто не смем?
    – Због ваше безбедности.
    – А где смем да стојим?
    – Са вашом групом.
    – Код Љубинка?
    – Код Љубинка. То је за ваше добро.- па кез.

    И ето мене опет код Љубинка. Он се обрадова па настави:
    Ви нисте хришћани, какви сте ви хришћани када не волите Вучића?!
    Ви не смете више ни у цркву да идете, ко вас пушта у цркву?

    Мени рече да нисам у винклу и да ми треба нова глава.
    Шта је писац хтео да каже то само он зна.
    Ја рекох, Љубинко вратише ме теби да ме чуваш.
    Он каже: Па знају они да само ја могу са вама да причам.
    А зато су те послали….
    Па да…
    Каже: Знали смо ми да ћете ви данас доћи. А лепо… рекох, све пратите.
    Стиже велики вођа, Љубинко креће први да аплаудира из петних жила. Дао му велики вођа за награду да буде директор Полета.
    Ја вадим камеру да снимим, кад он закука овим безбедњацима: ЈЕЛ’СМЕ ОВА ДА СНИМА ОВО?!
    Они климнуше главом, те он се намести према камери и рече: Снимај како аплаудирам, снимај!
    Ми до Вучића прићи нисмо могли од ботова који су нас окружили, али се сналажљива сестра Ирена снашла да се провуче на другу страну и да га приупита за Грачаницу и за логор Горење и радничка права, на шта је он рекао да ће учинити све да спасе Грачаницу (…) као и раније, а да радници треба да раде још више као он…
    И ето ти вести опет како је Вучко велики радник паметно одговорио радници Горења…

    Остасмо у чуду како је могуће да је Љубинко добио титулу четничког војводе и које то ратне заслуге тај верни слуга окупаторског система има да би добио тако велико звање које је носио велики Живојин Мишић и то након Колубарске битке.
    И ко убацује такве људе у цркву и четнике да компромитују и једно и друго и да се у векове прича: Ето четници су урадили то и то… ето у цркви су такви и такви….
    Имамо ли снаге да очистимо своје редове пре него што се зарати и крене срамота од људи који су и некада исто тако у четничком покрету чинили недела и остало памћење у народу: У том и том селу, четници су учинили то и то…освета, клање и таква недела, недостојна једног Христовог војника и Србина.

    Туга ме ухватила гледајући ону омладину коју су довели да аплаудира и која се нада да ће тако стећи или задржати радно место у овој пребогатој Србији. Љубинко узео спискове чланова снс секте па проверава сваког да ли је дошао.
    Радници каже да су рекли да морају да кажу да им је плата 550 евра а не двеста и нешто. И добили су иструкције шта да кажу новинарима. Све ставку по ставку.
    Једна пријатељица довела сина не би ли добио посао након аплаудирања, а када ме видеше са транспарентом Грачанице, она се кратко рукова са мном, а он момак побеже да му не кварим рејтинг у странци…

    Ееее црни дане, а црна судбино, о кукавно Србство угашено…

    1. pepealehandro каже:

      Ево прве реченице са истинољубља у којој је сва суштина наше пропасти.
      “У Ваљеву је, ево, организован дочек
      најновијег србског неокомунистичког „вође“ који би да нас „спасе“ без
      Христа, који би да донесе просперитет без ослањања на свој народ, већ
      уздајући се у познате вековне нам непријатеље… “

    2. Аца Тодоровић каже:

      Наравно монах Антоније зна увек добро и праведно да каже о нашем понашању. Занимљиво је слушати његове беседе сваке суботе испред Владе, Патријаршије и лажљивог РТС-а.

    3. pepealehandro каже:

      Одакле је овај Хеленин текст, не могу да нађем?

    4. Аца Тодоровић каже:

      На фејзбук страници Хелене Гранић и ФБ групе Спасимо Ваљевску Грачаницу.

Коментари су затворени.