Прочитај ми чланак

И СРПСКА ЦРКВА НЕ ИДЕ НА СВЕПРАВОСЛАВНИ САБОР! (Саопштење Патријарха и Синода)

0

Порука Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве поводом сазивања Светог и Великог Сабора на Криту, о празнику Свете Тројице, од 17. до 27. јуна текуће године.

Радни део Светог Архијерејског Сабора СПЦ (ФОТО:  Српскa Православнa Црквa)

Радни део Светог Архијерејског Сабора СПЦ (ФОТО: Српскa Православнa Црквa)

Свети Архијерејски Сабор
Српске Православне Цркве
Бр. 62/зап.164
25. мај 2016. године
у Београду

ПОРУКА СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
Првојерарсима и Свештеним Синодима помесних Православних Цркава

У данима најрадоснијег хришћанског Празника, који сваког човека и сву творевину испуњава саборним смислом и благовешћу спасења у Христу, поздрављамо сазивање аутокефалних Православних Цркава на Свети и Велики Сабор, који ће, ако Бог дâ, бити одржан у Православној академији на Криту о Педесетници, од 17. до 26. јуна 2016. године.

У братској љубави, са одговорношћу и великим надама размишљајући о овом Светом и Великом Сабору за време саборског заседања наше помесне Цркве, подсећамо себе и друге на то да Црква Православна јесте Сабор, од Бога сазван у Христу и Његовим Духом надахнут, као што је то био и Сабор светих апостола, који је за своје руководство имао речи: „Изволи се Духу Светом и нама” (Дела ап. 15, 28). Радујемо се почетку Светог и Великог Сабора на празник Силаска Светог Духа пошто он јесте и треба да буде светодуховски, педесетнички догађај заједнице (κοινωνία) Цркава. Сабрани да „сагласно славимо Свесветога Духа”, ми верујемо да онде где је Црква, тамо је и Дух Божји; и где је Дух Божји, онде је и Црква и свака благодат, а Дух је истина” (свети Иринеј Лионски, Против јереси 3, 2, 4, 1).

Са овом свешћу о величини и значају Сабора, ми се са свештеним трепетом питамо да ли предстојећи Сабор испуњава критеријуме и меру истинских Сабора из историје Православне Цркве. Питамо се такође да ли ће Сабор изразити јединство Цркве Христове у Духу Светоме, на славу Бога Оца, оно јединство које стално сведочимо и призивамо у светој Литургији: „Измоливши јединство вере и заједницу Светога Духа…” Подсећамо себе и друге: то јединство јесте конкретно јединство по слици Свете Тројице (Јов. 17, 21), јединство Тела Христовог, „благовољењем Оца…  заједништвом Духа Светога”. То је јединство у Једноме Христу као Једној и Јединој Глави богочовечанског Тела Цркве као Дома Очевог, Обиталишта Духа Светога и Тела Христа Спаситеља.

Удубљујући се мислима и осећањима у тему предстојећег Сабора, ми се са разлогом питамо да ли и у којој мери припремљени Сабор изражава Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву (како исповедамо у Символу вере). Стога, свестан историјског значаја овог Великог Сабора за сведочење и мисију Цркве Православне у савременом свету, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве по питању састава темâ и правилника о раду Светог и Великог Сабора износи пред Предстојатеље и Свештене Синоде помесних Православних Цркава своје следеће ставове:

1. По питању усвојеног Правилника организације рада Светог и Великог Сабора Православне Цркве, сматрамо да се њиме уводи пракса непозната досадашњим саборима Православне Цркве, понајвише због неједнакости и неравноправности свих епископа на Сабору. Не препознајемо у њему вековно живо саборско Предање сазивања, председавања на Сабору, одржавања Сабора и руковођења њиме. Нико у историји није Сабору унапред одређивао и прописивао правилник рада него је то сâм Свети Сабор својом саборношћу остваривао. Могао би се стећу утисак да се наглашавањем извесних „права” сазивања и председавања Сабор ставља у функцију једнога човека, па макар он био и први. А свети апостол Павле поручује: „Чашћу чините једни друге већима од себе” (Римљ. 12, 10). Уколико се овим Правилником унапред предвиђа и контролише саборски рад, мало простора ће бити остављено за слободу чланова Сабора у Духу Светом и за оно што су апостоли изразили речима: „Изволи се Духу Светом и нама” (Дела ап. 15, 28).

2. Наведене слабости овог Правилника воде нас питању о улози и статусу епископâ на Сабору. Да ли су епископи на Сабору учесници или посматрачи? Осим неоправданог ограничавања броја учесникâ Сабора, сматрамо да је неоправдано и то што сви епископи немају право гласа. Ми верујемо да право гласа није у супротности са прокламованим начелом консензуса (чему, по правилу, претходе консултације) и држимо да се слободним и одговорним гласањем епископâ не би спутавало једногласно сведочење Православне Цркве у славу Бога у Тројици слављенога. Саборско Предање Једне Цркве подразумева право гласа сваког епископа на сабору, од регионалног до васељенског. Овај Сабор је прилика да се многобројност помесних Цркава (већине од њих) пројави на радост Мајке Цркве, – првопрестолне Цркве Константинопоља, – као и Мајке свих Цркава, Сионске Цркве.

3. С обзиром на то да је питање општења међу аутокефалним Црквама од пресудног значаја за мисију Православне Цркве у свету, сматрамо да је потребно да се размотри тема аутокефалије, на чему је наша Црква непрекидно инсистирала. Овај Сабор има довољно богословских и пастирских мотива да констатује да данас постоји четрнаест аутокефалних Цркава и да је то довољно да се потврди њихов статус. Осим тога, на досадашњим саборским припремама до детаљâ је обрађена тема аутокефалије, као и начин њеног проглашавања, осим начина потписивања. Стога је сасвим оправдано и целисходно да оно што је деценијама рађено и урађено управо на Светом и Великом Сабору буде прихваћено и проглашено.

4. Исповедајући јединство и непрекинуто саборско Предање Православне Цркве, ми сматрамо да није тачно да у Православној Цркви током дугих векова није било саборâ; премда стоји да у новијим вековима нисмо држали ниједан свеправославни или свеопшти сабор. Имајући у виду њихову догматско-еклисиолошку важност и општеправославну прихваћеност, наша помесна Црква предлаже да се потврди васељенски значај Светог Сабора из 879/880. године у време светог Фотија Цариградског, као и да се потврди исихастички Сабор из 1351. године. Предлажући саборско признање ових Светих Сабора, имамо у виду реч светог Максима Исповедника: „Благочестиво правило Цркве зна као свете и потврђене Саборе оне које је потврдила правилност догматâ”.

5. У духу одлуке свих најсветијих помесних Православних Цркава да је свака од њих позвана да активно и непрекидно учествује у саборском догађају Цркве, изражавамо став да су шест припремљених текстова у основи добри, али да захтевају допуну и дораду како би били усклађени са захтевима живота и мисије Цркве. Текст О мисији Цркве у савременом свету потребно је обогатити Јеванђељем, тојест сотириолошким и космолошким димензијама спасења, а поводом текста О односу са хришћанским светом сматрамо да крајње снисходљиви став према другим религијама не треба да пригуши свест о потреби евангелизације овога света. Истичемо да питање дијаспоре треба решавати саборно, договорно и свеправославним консензусом, под председништвом Првојерарха Константинопољског, али уз равноправно учешће сапрестолникâ, православних Првојерараха, и њихових Свештених Сабора.

Коначно, али не и последње: Свети и Велики Сабор Православне Цркве јесте и позив свима на покајање, сходно Христовој поруци: „Испунило се време и приближило се Царство Божје: Покајте се и верујте у Јеванђеље!” (Марк. 1, 15). Тако ће овај Свети и Велики Сабор Православне Цркве бити обнова и потврда живе, истините и спасоносне вере, „једном предате светима” (Јуда 3), и потврдиће истинску богочовечанску васељенскост (икуменичност) Православља у времену и простору јер је „Исус Христос исти јуче, данас и довека” (Јевр. 13,8).

Архиепископ пећки,
Митрополит београдско-карловачки и
Патријарх српски

Иринеј
Председник Светог Архијерејског Сабора

Синодско писмо Српске Православне Цркве Његовој Светости Васељенском Патријарху г. г. Вартоломеју, чији је текст достављен и свим Предстојатељима Православних Цркава и њиховим Свештеним Синодима

Свети Архијерејски Синод
Српске Православне Цркве
Бр. 793
6. јун 2016. године
у Београду

Његовој Светости
Архиепископу Цариграда, Новогa Рима, и Васељенском Патријарху
Господину господину Вартоломеју
Константинопољ

Предмет: Свети и Велики Сабор

Христос воскресе!

Најсветији Архиепископе Цариграда, Новога Рима, и Васељенски Патријарше, љубазни у Христу брате и саслужитељу Наше смерности, господине Вартоломеје, Вашу уважену Светост братски у Господу целивајући, најтоплије поздрављамо.

Сматрамо да је сувишно да наглашавамо са коликом је надом, искреном преданошћу и доприносом, по мери наше моћи, наша Црква учествовала у припреми Светог и Великог Сабора Православне Католичанске Цркве.

Саборна архијерејска Литургија у Пећкој Патријаршији (ФОТО:  Српскa Православнa Црквa )

Саборна архијерејска Литургија у Пећкој Патријаршији (ФОТО: Српскa Православнa Црквa )

Узевши, међутим, у обзир:

1. незадовољство и критичке примедбе одређених помесних Цркава у погледу појединачних, у предсаборском периоду припремљених текстова;

2. неопозиву одлуку Антиохијске и Бугарске Патријаршије да се уздрже од учешћа на Сабору;

3. проблеме у односима и општењу међу Црквама (Јерусалим — Антиохија због Катара; заоштравање односа између нас и Румунске Патријаршије, које се већ тешко може превазићи, због антиканонског упада исте у Источну Србију и оснивања онде паралелне епископије, што води ка прекиду литургијског и канонског општења двеју суседних сестринских Цркава уколико не буде стављена тачка на горе описано понашање, и тако даље), уз перспективу да ови проблеми не буду расправљани и решени на Сабору него да буду одложени за послесаборски период, као да било која комисија може бити орган виши од свеправославног Сабора, и

4. одсуство воље код наше Мајке Цркве Константинопољске да бар један од предлога наше Цркве (као што је дискусија о аутокефалности, о праву архијерејâ да гласају на Сабору, о третирању сабора деветог и четрнаестог века као већ васељенских у свести и пракси Православне Цркве, и неки други, можда од мањег значаја) буде уврштен у тематику и дневни ред Сабора, докле нас обавезују ставови Светог Архијерејског Сабора наше Цркве, званично формулисани како пре две године тако и недавно, крајем протеклог месеца маја,

приморани смо са жалошћу — али уједно и са пуним осећањем своје пастирске и, уопште, црквене одговорности— да обавестимо Вашу драгу и уважену Светост  и Ваш Свети и Свештени Синод да, будући да све ово јесте овако, наша Црква осећа тешкоћу да учествује на сазваном Светом и Великом Сабору и предлаже његово одлагање на неко време, с тим што би се наше скоро, уз помоћ Божју, сабрање на Криту сматрало за предсаборско међуправославно саветовање у циљу допунске припреме Сабора и побољшања његових текстова, или, највише, као почетна фаза читавог саборског процеса, који треба довршити у продужетку, у следећој фази, након што буду уклоњене несугласице и буду постигнути и једномислије и консензус Цркава. На тај начин, уз помоћ Божју, плод Сабора ће бити сведочење непорочне вере наше, одговор о нади која је у нама и порука спасења у Христу, упућена свима, и онима који су нам близу и онима који су далеко од нас, а нипошто, не дај Боже, ницање нових непожељних и штеточинских раскола и парасинагога под изговором лажно наречене ревности и тобожњег очувања Православља.

С тим у вези остајемо

Ваше Светости смерни у Васкрсломе Христу брат и саслужитељ

Архиепископ пећки,
Митрополит београдско-карловачки и
Патријарх српски

Иринеј
Председник Светог Архијерејског Синода

62 коментара “И СРПСКА ЦРКВА НЕ ИДЕ НА СВЕПРАВОСЛАВНИ САБОР! (Саопштење Патријарха и Синода)

  1. Савин каже:

    Нешто не видим изричито отказивање већ „..тешкоћу да учествује на сазваном Светом и Великом Сабору и предлаже његово одлагање на неко време, с тим што би се наше скоро, уз помоћ Божју, сабрање на Криту сматрало за предсаборско међуправославно саветовање“.. али хајде да сачекамо.
    Будући да ниједан предлог Србске цркве није уврштен у дневни ред, тек неће бити овај.
    Остаје да сачекамо још тих 10так дана да видимо, поново, коначну одлуку наше Цркве

  2. Simerijanac каже:

    Чуо сам да ће на 8. васељенском сабору бити постављени приједлози за :

    – признавање папе као првог по части у хришћанству
    – увођење Грегоријанског ( католичког календара) у све православне цркве
    – скрађење времена поста
    – скраћење службе у цркви

    Шта је то но екуменизам, издаја догми православља и вјере праотачке ???
    То није васељенски но вучији сабор, а папа је претеча антихриста !

    Нормално да нетреба ићи. Папинство није религија, оно је овоземаљска војно- политичка институција.

    1. Владица каже:

      Тако је рођаче,кратко и јасно.
      Живело Православље !!!
      С вером у Бога и Светог Саву !!

    2. Perun каже:

      Napisao si:

      Папинство није религија, оно је овоземаљска војно- политичка институција.
      ——————-
      Đavo zaposeo Vatikan?

      Đavo je zaposeo srce Katoličke crkve, tvrdi Gabrijele Amort, glavni egzorcista u Vatikanu kaže. „Naravno da đavo postoji.
      On ne mora da zaposedne samo jednu osobu, već grupe ljudi pa čak i čitave narode“, naglasio je Amort.

      „Đavo je zaposeo Vatikan i posledice su očigledne“, rekao je Amort, koji je
      „šef egzorcista“ u Vatikanu 25 godina.
      On smatra da seks skandali koji u Vatikanu, Irskoj, Nemačkoj i drugim zemljama potresaju Katoličku crkvu,
      jasno govore da je Antihrist tu i da kontroliše Svetu stolicu.

      Iako deo Katoličke crkve ne veruje u isterivanje demona i pruža otpor takvoj praksi, papa Benedikt XVI nije imao takvih dilema, tvrdi otac Amort.
      „Njegova svetost veruje svim srcem u egzorcizam.
      On ohrabruje i hvali naš rad“, tvrdi Amort.

    3. Ђорђе (expatriate) каже:

      Перуне, почео си да ме одушевљаваш!!!

      ПС. Ватикан је само продужетак Римског паганског царства кроз разне облике и институције на Земљи. Ко то не може да види… жао ми је, али морам да кажем да та особа се: или прави слепа или… нешто није уреду са ментално-духовним склопом те особе.

    4. Ђорђе (expatriate) каже:

      Перуне, ово су твоје речи. Иако ти је профил закључан, може се доћи до неких лепих речи које си истакао у прошлости и треба их поделити са осталима.
      До год смо на страни Истине, бићемо на истој страни. Ко год први напусти страну увредио је себе и Истину. Није важно да ли ће му онај који је остао на страни Истине опростити. Истина постоји независно од нас и она нема стране.

      Ево твоје расправе са 1389
      ПРОТОЂАКОН ВУЛОВИЋ: О масонској лажи да је Владика Николај подржавао масоне и ротаријанце
      http://srbin.info/2015/10/07/protodakon-vulovic-o-masonskoj-lazi-da-je-vladika-nikolaj-podrzavao/
      Perun -> 1389 • pre 8 meseci
      Tako kako ti pišeš piše samo neko ko nije hrišćanin.

      Matej glava 5
      Isus reče:
      38. Чули сте да је казано: Око за око, и зуб за зуб.
      39. А ја вам кажем да се не браните ода зла, него ако те ко удари по десном твом образу, обрни му и други;
      ———
      43. Чули сте да је казано: Љуби ближњег свог,
      и мрзи на непријатеља свог.
      44. А ја вам кажем: љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који на вас мрзе и молите се Богу за оне који вас гоне;

      Perun -> 1389 • pre 8 meseci
      Tvoj odgovor je iskren, iskrenost je odlika karakternih osoba.
      Istina je takođe kako ti reče da su Srbi tek pre nekoliko stotina godina primili hrišćanstvo, i to je razlika između hrišćanstva i naše rodne religije u koju su naši pra-pra očevi verovali nekoliko hiljada godina.

      PS mislim da znam puno više o Svarogu, Perunu itd.
      nego što većina hrišćana zna o hrišćanstvu.

  3. Simerijanac каже:

    Био сам прошле године на Рачи, 4. августа поводом двадесете годишњице прогона Српског народ из курватске. Својим очима сам виђео и својим ушима чуо кад патријарх Иринеј рече да ми Срби немамо никога ближег од хрвата. Виђео и чуо али једва повјеровао.

    Могу рећи само једно и ништа више. Он то није рекао у моје име.

    1. Миле Хаузмајстор каже:

      нажалост, у неком смислу је у праву – већина Славонаца и Далматинаца су Срби, углавном насилно и под притиском покрштени током векова, понајвише у 19. и 20., у католичанство. После тога, наступа познати феномен конвертитства, где се конвертити труде да буду бољи верници и од Папе. Не треба им тражити да промене веру у ону коју су имали преци, већ их само подсећати ко су, ако је могуће са аргументима. Све остало ће урадити сами Хрвати – као у случају оног Јовановића који је узео презиме од жене, јер му његово „звучи српски“.

    2. Ђорђе (expatriate) каже:

      Хрвати су покатоличени Срби. Ми Срби то знамо. Генетски, ми смо браћа! Само нас је прекрајање историје/povijesti гадно зезнуло.

      Надам се да патријарх Иринеј није мислио на усташе… они су изроди на власти који спречавају кроз цензуру да било шта србско продре у јавност у Хрватској.

      ПС. Надам се да ће се и добронамерни Хрвати ускоро усудити да пишу своја мишљења на овом порталу. Добро дошли браћо, и добро нам се опет вратили и Православну веру. Такође се надам да СРБИН.инфо неће бановати добронамерне коментаре са хрватског подручја.

  4. Dijasporac каже:

    Велико БРАВО. Само да не буде да је одложено за коју годину…

  5. тек успут каже:

    Једно питање за дискутанте: Да ли би пољубили руку Иринеју?
    Ја не бих.

    1. Владица каже:

      Не,јер је доказани папољубац.Може још да се покаје и врати СветоСавском путу !!!

    2. тек успут каже:

      Зар верујеш да је могуће покајање такве врсте и да би оно било искрено? Из мог питања закључујеш да ја не верујем.

    3. Ђорђе (expatriate) каже:

      Слажем се са Вашим питањем 100%!!!
      „Да ли би пољубили руку Иринеју?“
      Имам и ја једно допунско питање за Вас, а такође и оне друге, који се усуде да одгледају овај документарац!
      Да ли бисте иједном од ова 3 пољубили руку и указали своје поштовање…?

      TРИ ИРИНЕЈА – ТЕШКО СРБИМА!
      https://www.youtube.com/watch?v=2NFbfHmvPGs
      Овај документарац тренутно има 46.358 гледалаца 2016-06-09, време у Србији 14:08

      Да ли они служе Богу и народу, или служе некоме ко је далеко и од Бога и народа.

      Слава Богу!

    4. тек успут каже:

      Хвала на документарцу који је скупио на једно место све оно што сам ја у фрагментима сазнавао. А одговор на питање, као и мој став, сам већ дао Ћирку.

    5. Ђорђе (expatriate) каже:

      Идемо даље.
      Истина сече само онога који иде против Ње.
      Вас неће посећи. Ваша душа је безбедна.
      Бог нас гледа.

      Слава Богу

    6. Ћирко каже:

      Ја јесам, два пута и примио сам благослов. Он је тренутно мој Патријарх, јел ти имаш неког другог?

    7. тек успут каже:

      Немам другог али ми није ни он ован предводник. Бог је мој пастир док не постави предводника који ме неће водити вуковима. Теби срећан пут тамо где си се запутио.

    8. Ћирко каже:

      Не улазим у твој интимни осећај за праведност, али не дозвољавам ни да ми дајеш смернице. Наравно да је Господ наш Пастир, али је такође Пастир и другим народима и верама. СПЦ је окриље рода српског, а на челу јој је Иринеј. За мене ту нема недоумице. Имам ја за тебе једно питање, па одговори, ако хоћеш. Јел ти дође поп да ти свети Водицу, и јел знаш да је он под Патријархом? Самим тим, јел знаш да ти Патријарх улази у кућу? Исто се односи на венчања, сахране, Крштења.Ако не признајеш Патријарха српског, кога признајеш?

    9. тек успут каже:

      Далеко од тога да било коме дајем смернице па ни теби! Поставио сам питање, а сматрао сам да је пристојно да ја први дам одговор јер питање залази у неку интиму. А на питање ћу одговорити онако како сам већ написао Ђорђу – ретки су попови којима љубим руку а још су ређи они које позовем у кућу.
      И не, немој да мислиш да сам неки секташ. Нисам, а ствар је у томе да би мене требало да води неко ко је бољи од мене.

    10. Ђорђе (expatriate) каже:

      БАЛКАН ИНФО – „МОНАХ“ АНТОНИЈЕ: Масони у политици желе да униште Србију!
      http://srbin.info/2016/06/06/balkan-info-monah-antonije-masoni-u-politici-i-zele-da-uniste-srbiju/

      РАТ ПРОТИВ ПРАВОСЛАВЉА: Масони у Београду регрутују децу!
      http://srbin.info/2014/07/28/rat-protiv-pravoslavlja-masoni-u-beogradu-regrutuju-decu/

    11. тек успут каже:

      Ја не бих наводио било кога од учесника јер је свако себи господар. Сви ми имамо нека формирана мишљења на основу нечега. И сви ми смо подложни промени мишљења (бар се надам) кад увидимо да смо га засновали на погрешним темељима. Ни ово моје садашње мишљење није заковано и зацементирано иако је формирано на основу вишедеценијског искуства.

    12. Ђорђе (expatriate) каже:

      Да! Слажем се.
      Има једна лепа изрека:
      „Разоружај ме Истином и ја ћу Ти се придружити на вишем нивоу.“

    13. Ћирко каже:

      Баш хтедох нешто за секту да питам, а ти даде одговор пре питања. У реду.А Господу Богу Сведржитељу се може молити на многе начине. Није под обавезно да идеш у Цркву, битно је да искрено верујеш. Ја сам додуше, традиционалан и волим да присуствујем Светим Литургијама.Заједничка Молитва ми даје наду. Кад вређаш српског Патријарха, осећам то као личну увреду. Није добро, а ни лепо. Теби желим личну срећу и да приђеш своме Стаду. Поздрав.

    14. тек успут каже:

      Ја јесам уз моје стадо али не идем за предводником који ме води у стрампутицу. Негде сам прочитао добар савет у вези духовника али се то може односити и на Патријарха. Дакле, требало би га питати шта он мисли о екуменизму. Како ми је патријархов став јасан по том питању, отуд и мој став према њему а није ми намера да вређам било чија осећања јер свако има сопствени доживљај нечега.

    15. Ћирко каже:

      Ја бих, такође ,волео да чујем његово и мишљење Светог Синода СПЦ о овој теми. Ако би одговор био неким заиста несрећним случајем да екуменизму, преселио бих фамилију на Сибир, а од срамоте не бих ни рекао да сам Србин, него Рус с говорном маном. Нема ништа од тога, друже мој, то само Ђаво смишља како да нас завади!

    16. тек успут каже:

      Ја сам одавно престао да слушам (постао сам кицош на уши), а једино мерило ми је шта, ко и како ради. Како црквени великодостојници, тако и политичари.

Коментари су затворени.