Прочитај ми чланак

КАД ЈЕ ТИТО УМРО, СВЕТ МУ СЕ ПОКЛОНИО Људи желе да се врати, да удари шаком о сто!

0

Новинар "Њујорк тајмса" Фергус М. Бордевич, који је пратио подручје међународних односа, у мају 1986. године објавио је чланак о Југославији тог времена.

marsal tito-preview

Новинар „Њујорк тајмса“ Фергус М. Бордевич, који је пратио подручје међународних односа, у мају 1986. године објавио је чланак о Југославији тог времена.

Ово су најзанимљивији делови тог чланка.

Деветог маја 1985. године колоне војника и морнара корачале су центром Београда, главним градом Југославије. Авиони су прелетали изнад њихових глава. Топови и оклопна возила пролазили су поред трибина на којима су били челници бивших југословенских република, чланови југословенске једностраначке владе, као и ветерани партизанског рата против нациста.

Била је то прва војна парада у Југославији током десет година, театрални приказ моћи и националног јединства какав се ретко виђао. Повод? Исказивање почасти крвавој партизанској победи у Другом светском рату.
Војници су се кретали према портрету Јосипа Броза Тита, оца југословенског комунизма, који се надвијао изнад свечаности.

У канцеларији, која се налазила на траси параде, уредник дневног часописа Борба прокоментарисао је ситуацију: „Морате људима дати да славе нешто“.

Када је Тито преминуо 1980. године, након више од три деценије на челу нације, свет му се поклонио. Велики број светских лидера дошао је на његову сахрану.

Тито је добио велику подршку Запада због отпора и пркоса Стаљину 1948. године. Са друге стране, уживао је и велику подршку Истока због своје оданости идеји међународног социјализма. Имао је и подршку земаља у развоју због своје улоге у Покрету несврстаних.

У Југославији, Тито је био врховна икона нације, готово митолошка појава. Ујединио је зараћену земљу, постигао много на подручју образовања и индустрије, институционализовао систем радничког самоуправљања, који су југословенски комунисти сматрали есенцијом правог социјализма.

У чему је Тито подбацио?

Ипак, Тито је подбацио у стварању дуготрајног осећаја националног јединства и сврхе у Југославији. Регионални лидери Југославије били су више заинтересовани за интересе својих властитих република, него за нацију као јединствену целину.
Шест година након Титове смрти сукоби и љубоморе, који су били потиснути под титоистичким митом, испливали су на површину.

Југославија је данас поприште сукоба национализама, религије у успону, економског хаоса, бирократске парализе, плуралиста који желе да раставе једностраначку државу и неостаљиниста који се боре против њих.

Иако је чак и данас службено забрањено критиковати Тита, управо је његова политика крива за невоље земље. У раним седамдесетим годинама, његове чистке либерала и иноватора из Комунистичке партије оставиле су трага.

„Да је Тито умро крајем шездесетих, отишао би у историју као много већи човек. Након тог времена, кочио је реформе“, коментар је једног београдског интелектуалаца који је остао анониман.

Зато се Југославија данас налази на раскрсници.

Економски проблеми Југославије

Већина данашњих проблема Југославије повезана је са економијом. Неколико статистичких детаља открива тешку ситуацију у земљи. Југославија дугује 20 милијарди долара страним банкама и владама, па је међу најзадуженијим земљама. Незапосленост износи 17 одсто, што је највиша стопа незапослености у Европи. Стопа инфлације скочила је на 85 одсто годишње. Од 1980. године, стандард живота пао је за 30 одсто.

У фабрици ТОЗ, као и у низу других фабрика широм земље, ситуација је јако лоша, а потражња за њиховом производњом пада.

„Живимо на кредит. Не знамо шта ће се догодити у наредних пет година, већ смо смањили плате само како не бисмо људима дали отказе“, рекао је портпарол наведене компаније у Загребу.

Неефикасност и апатија достигли су запрепашћујући ниво. Према проценама Запада, четвртина, од шест милиона радника запослених у јавном сектору, је непотребни вишак.

Сваког дана 700.000 радника налази се на боловању, а 600.000 прославља празнике. Они који се и појаве на послу раде у просеку 3,5 сата дневно.

Упркос новој опреми у погонима, потребно је 1.500 сати рада како би се произвео вагон. Тај исти вагон 1970. године био је произведен за 1.000 сати рада.

Југословенски службеници за актуелну ситуацију криве цене нафте и стране владе. Сви су им криви, осим њихове верзије социјализма. Чињенице говоре другу причу – западне банке финансијски су помагале југословенској економији годинама.

Чак су 1983. године спасили земљу од банкрота хитном позајмицом од шест милијарди долара, а прошле године су извори из Бона и Вашингтона уверавали југословенску премијерку Милку Планинц да постоји политичка потпора за нове кредите.

У темељима југословенске економије налази се Титово радничко самоуправљање, идеалистички програм који је у пракси подбацио, те није остварио зацртана обећања. Менаџери се бирају по идеолошком кључу, а не по стручности.
Основна претпоставка је да је мање увек боље и стога су велика јавна подузећа шездесетих година разбијена на мања. Државне железнице су разбијене у 350 различитих компанија, а свака од њих има властити управљачки систем.

У име етничке аутономности, Тито је препустио одређивање економских политика владама појединачних република. То је довело до тога да је свака република доносила одлуке у властитом интересу, а да се превише пажње посвећивало земљи као целини. Такав је систем довео до сукоба, конфузије и неучинковитости.

Буђење националних замерања

Једина права „национална“ југославенска институција је Комунистичка лига, у којој је окупљено два милиона чланова југославенске Комунистичке партије. У свакој појединачној републици, партија и даље контролише инструменте власти и има моћ управљања слободом говора и мишљења у тим друштвима.

Чак су и ти комунисти подељени између регионалних лојалности, и конфликата између реформиста и конзервативаца.
Децентрализација и економска стагнација довели су до буђења старих националних љубомора.

Срби за невоље Југославије криве богатије Хрвате и оптужују их за себичност, Хрвати за исте невоље оптужују Србе и прозивају их због хегемонизма. Имућни Словенци се жале како су сиромашни, Косово и Македонија су бунари без дна за финансијску помоћ, а Македонци се жале да им Срби и Мађари из Војводине продају жито у иностранству.

Од свих етничких сукоба у Југославији, треба истакнути сукоб косовских Албанаца. Они чине 77 одсто популације те провинције и имају највишу стопу наталитета у Европи. Националисти међу њима траже властиту југославенску републику за себе или право да се одвоје и придруже Албанији.

У земљи у којој су три велике религије уско везане уз етничке традиције, национализам је често измешан са религијом. Више од пола југославенске популације изјашњава се верницима једне од религија, што је значајан пораст у односу на 1968. годину када се изјаснило 33 одсто људи. То је велики изазов за Комунистичку партију, која је ионако подељена сукобима.

Људи чезну за очинском фигуром

Најснажнији савез религије и национализма налази се у Хрватској. Хрватски националисти крећу се од либералних реформиста до комуниста, који су љубоморни на политичку моћ Срба, као и од католичких прогресиваца до терориста који можда имају и фашистичке корене. Но, све их уједињава једна ствар – сумњичавост према Србима.

Републичка власт сматра католике највећом претњом југословенској идеји и комунистичком монополу на моћ.

„Кроз историју, црква је увек обликовала идентитет Хрвата. Данас више људи него икада раније долази у цркву. Мотивише их трагање за духовним вредностима у друштву које се брине само за политику и економију. То су људи који се осећају одвојено од својих корена, због револуције и секуларизације, али не желе да се присилно чине члановима уметнуте нације Југославије. У цркви проналазе национални и културни идентитет“, наводи отац Јосип Турчиновић, професор теологије у Загребу.

Хрватска држава константно оптужује црквене челнике за сарадњу са нацистима у Другом светском рату, а комунистичка омладина ишарала је зидове Загреба паролом: „Доле клеро-фашисти!“.

Без Тита, који је надилазио властите хрватске и католичке корене и који је сматран јединим правим Југословеном, политички центар једва се одржава.

„Људи чезну за очинском фигуром. Желе да се Тито врати, да удари шаком о сто и да све поново изведе на прави пут“, каже неслужбено један југословенски новинар.

152 коментара “КАД ЈЕ ТИТО УМРО, СВЕТ МУ СЕ ПОКЛОНИО Људи желе да се врати, да удари шаком о сто!

  1. Kodza Milos каже:

    Рече Курир. А па немојте тако, неко ће помислити да сте Комуно Инфо. Међутим, текст, иако пропагандно дотеран до танчина у препознатљивом англо-саксонском стилу, уствари између редова ипак не може да сакрије истину. Глорификацијом Броза показују да су га они довели на власт. Вођењем његове “успешне политике“ показују да све време није одступао са тог пута а политички миље оверавају признањем да је резигнираној Милки Планинц Вашингтон и Бон и после титове смрти дао гаранцију да је запад и даље на страни СФРЈ, новом емисијом долара. И на крају печатирају његов живот великом сахраном. Невероватан аргумент. Ето да је Клинтон умро за време своје власти, јел му не би дошао цео свет на сахрану? И шта би онда то значило – да је он био добар за нас?
    А што се економије тиче, е та ми је омиљена. Економија у земљи која, по признању и самог лажова тј аутора овог текста, живи на кредитима и стална жвака о тзв “јакој хрватској и словеначкој економији“. Била је она јака али само у колонизацији Србије. Руде и пољопривредни производи су пљачкани из Србије а фабрике се множиле у католичком делу СФРЈ. Тако су Златарна Цеље и Фруктал на пример цветали готово искључиво куповином обезвређених српских блага, његовом индустријском прерадом а онда су своје готове производе продавали управо на српском тржишту по папреним ценама. Ко је живео у то време сећа се да су фрукталови сокови били убедљиво најскупљи а Сваровски не би могао да се такмичи по ценама са накитом Златарне. Иста ствар је била са тзв “хрватском’ индустријом“. Јер гле сада, када нема Срба да их пљачкају и робе, Хрватска је убедљиво најзаосталија земља ЕУ коју још једино политика држи унутра а Словенци кукају за данима када су могли да раде глупе Србе.
    А што се тиче цркве, и то отворено признаје цитирањем католичког свећеника – како су хрватске цркве тад биле пуније него икад. А српске не само да су биле празне већ вазда под будним оком ОЗНА и касније ДБ. Хапшени су не тако често и врховни свештеници а људи губили посао због фарбања јаја.
    Дакле, све у свему, супер вам је чланак. Ко ће Србина да мрзи више од Србина?

    1. Gadko Gadić каже:

      Опет се ти ЈАВЉАШ ШВАБО И КОМУНИСТО!!! БРОЗОВ УЧЕНИКУ И БИТАНГО!! Скроз смо те разоткрили тебе и твоје ПРЕВАРЕ!!! Погледај добро слику па ћеш да видиш са ким имаш посла! Бедниче један има нас ЈУГОСЛОВЕНА.. овај СРБА да вас разбуцамо све до последњег!!!!

    2. Комесар I Тимочког батаљона каже:

      Друже, ти си прсо…

    3. Gadko Gadić каже:

      НИСАМ ТИ ЈА ДРУГ друже!!! МОЈИ СУ ДРУГОВИ сви скупа на СЛИЦИ!!!

    4. Комесар I Тимочког батаљона каже:

      Видим, шиптари, алал вера…

    5. Gadko Gadić каже:

      ТО СУ ЈУГОСЛОВЕНИ овај СРБИ БРЕ наши славни ПРЕЦИ!!! ИЗАЂИ мало из те твоје ШВАПСКЕ ШКОЛЕ!!! И ОСТАВИ се наших СЛАВНИХ ПСИХАСТИЧАРА овај ДИНАСТИЧАРА!!!

    6. Комесар I Тимочког батаљона каже:

      Ја видим црвену позадину а на њој црног орла, за сад само један народ користи такву хералдичку комбинацију…

    7. Kodza Milos каже:

      Е та ти слика још боље пристаје. Али више ти лежи онај хрватски надимак.

    8. grebak grebić каже:

      Дефинитивно си ти за осмогодишњу школу! Причаш такве глупости да смо једино од деце и неуких још то чули. Знање економије, сировина, политике па до „фарбања јаја“ су ти заиста смешни чак и деци. Када се већ РАСПИШЕШ бар пиши о ономе што има неког смисла и значаја, овако блатиш Србе као што стотинама приказа блатиш и нашу вредност. Благо теби док има толико лаика на овом порталу који имају знања колико и ти!

    9. Kodza Milos каже:

      Грепко, шта је с тобом, па ти се умножаваш ко мухарика.

    10. grebak grebić каже:

      Веруј нам да се, као Срби, стидимо што имамо таквог „млатарала“. Да још не препишеш по неку реченицу од других био би шкрабарски папагај који пише за дечицу. Чим треба да нешто „одбраниш“ брзо скраћујеш реченице и одеш у вулгарност. Јадни су оних неколико твојих лајкаша којима си узор у млаћењу празне сламе.
      Златарна и фруктал су цветали на српској глупости. Што да не? Будале треба увек искористити. 50% Срба су пили словеначке сокове од српског воћа. Тачно! Ко те је терао да пијеш? Када смо постављали то питање одговор је увек био исти: „Много су лепши“. 70% воде смо куповали од Раденске јер је „лековитија“! А није се знало да је Раденска једина имала опрему за одстрањивање нафте из воде. Само 2% њихове воде је била из Краљевског Врелеца у коме није било примеса од нафте. Срби су је пили и „дивили“ се тој води. Увели смо малогранични промет на коме су Словенци зарађивали око 10% од сваке увезене робе. Ко се томе успротивио из Србије? Увозимо ли и данас словеначку робу на рачун гушења наше производње?
      Да не набрајамо више НАШЕ СРПСКЕ ГЛУПОСТИ!

    11. Вања Сталкер каже:

      Не знам, али „Златарна“ и „Фруктал“ постоје и данас и добро им иде, чак и у Србији, док рецимо наше „Србијанке“, „Шапчанке“, „БИП“-а, „Златаре Мајданпек“, „Аурее“ из Суботице…. нема нигде. Ко нас сад пљачка кад су све „велики“ Срби на власти?

    12. Kodza Milos каже:

      Види се да не знаш и да вероватно тад ниси био ни у другом плану. Прво, погледај годину оснивања и видећеш 1945. Ако им тако добро иде и без пљачке Срба од стране комуниста, што нису радили пре тога? Друго, Фруктал је у СФРЈ био вероватно најзаступљенији сок, под тим подразумевам и Србију. Није било рафа за сокове да њега није било, често на више од пола. Можда га негде има и сада, иако га ја не виде већ више од 25.година, али то је сигурно јако далеко од већинског На неком другом месту ван Србије Фруктал ћеш да видиш колико и ружичастог пингвина. Треће, ако се не варам, наш Нектар је откупио Фруктал, толико добро му је ишло. Да те подсетим, Нектар је основан 1998. године у Србији. И на крају, ко ће бре да купује накит “Златарне Цеље“ поред Картјеа и Бвлгарија, ти? Ти који те сада пљачкају су сви велики ученици система о ком говоримо и деца комуниста. Ви Југо-клинци који нисте видели Југославију сте смешни ко биоскоп.

    13. ranko75 каже:

      Tvoj „kvalitet“ komentara su vidim ocenili i drugi. Sada malo ponovo procitaj sta si napisao:Прво, погледај годину оснивања и видећеш 1945. Ако им тако добро иде и без пљачке Срба од стране комуниста, што нису радили пре тога?-zasto se ti nisi rodio pre nego sto jesi? Svako preduzece ima godinu nastajanja i zasto on nije raniji od 1945 nije ama bas NIKAKAV DOKAZ DA ONO NE MOZE DA RADI DA NE OLJACKA NEKOGA.Ispada da sva preduzeca koja su otvorena 1945 su otvorena samo zato da pljackaju srbe.Треће, ако се не варам, наш Нектар је откупио Фруктал, толико добро му је ишло- po tebi se prodaju samo preduzeca kojima ide lose. Znaci niko ne moze ni za pare da kupi dobro preduzece. Ispod svake kritike je rezon.Znaci onaj koji dobro radi zaradi pare i ako se odluci da kupi preduzece on te pare mora da potrosi na lose preduzece, a dobro ne moze da kupi. Ви Југо-клинци који нисте видели Југославију сте смешни ко биоскоп-Posle ovih tvojih bisera ja shvatam da se jedni drugima smejemo. Mi se smejemo tvojim „argumentima“ jer su objektivno smesni, a smesna je i sama pojava kada neko ko nesto ne razume hoce da to sto ne razume nekom objasni ko to bolje razume. To je otprilike kao kada ocu objasnjavas kako se prave deca. A zasto se ti smejes mi ne mozemo da shvatimo, to treba da kaze neki strucnjak iz „Laze Lazarevica“.

    14. Kodza Milos каже:

      Грепко, па то си ти? Ау, ствар је много озбиљнија него што сам мислио. Умножавате се ко пицајзле. Сви из једне пице, пардон рупице.

    15. Комесар I Тимочког батаљона каже:

      Зорка Шабац је рецимо пример фабрике која је створена пре 1945. а по национализацији наставила са успешним радом, кад су дошле демократе, морало је да се приватизије. Зашто?
      РТБ Бор, основан 1903. већински у рукама француза. Након национализације, један од најбољих металуршких комбината, а данас губиташ…

    16. Kodza Milos каже:

      Не постоји фабрика која је успешно радила у време комунизма. Постоји у очајној машти вас младих јер вам ништа друго нису оставили него којештарије и празне приче. Бор су пљачкали и комунисти и ројалисти пре њих. Ови каснији су опљачкано углавном дистрибуирали по Словенији и Хрватској, а ови други углавном по својим џеповима. И једни и други у договору са колонијалним шефовима, Енглезима и Французима. Но како рекох, из тебе не говори став, него љубав према дедовима и ту нема реалног дијалога. Поздрав.

    17. Комесар I Тимочког батаљона каже:

      А из тебе говори чиста негација, тако да немамо о чему да говоримо…
      Поздрав

    18. Kodza Milos каже:

      Јако ми је жао што сам те наљутио.

    19. Комесар I Тимочког батаљона каже:

      Ниси ме наљутио, него ето, само смо установили да си негатор, ништа више…

    20. Kodza Milos каже:

      Молим те, немој да се љутиш али у време моје школе реч “негатор“ није постојала па нисам сигуран шта да ти кажем на њу. Кажеш “смо установили?“ Немој молим те и ти у првом лицу множине, вредиш ти довољно и без умножавања. Сем тога крадеш грепков патент.

    21. Комесар I Тимочког батаљона каже:

      Ама не љутим се бре, само сам рекао да смо заједничким снагама, ја и ти, установили да ти негираш све што ти се не свиђа, толико…

    22. Kodza Milos каже:

      Ау бре … па зар си и ти сам себи недовољан па убацујеш заједничке снаге? Како рекох, трудим се сваком да одговорим и свакога да испоштујем, но прво мораш да покажеш и сам поштовање према себи. Поздрав и одјава.

    23. Комесар I Тимочког батаљона каже:

      Ти си ми несвесно помогао, и хвала ти на томе…

  2. Srele каже:

    Naravno, i ja sam jedan od onih koji cezna za nekom cvrstom
    rukom kojom ce da udari u sto i krene da hapsi bagru lopovsku
    koja se nakotila od Triglva do Djevdjelije, i od koje ne moze
    da se zivi. Da pohapsi sve lopove, prevarante, lazove, falsh
    nacionalisticke bukace koji su samo na tome gradili karijere
    i zgrtali bogatstvo, plagijatore, kupce diploma, one koje rasprodase
    drzavnu imovinu budzasto, onu koju stvarali i gradili radni neimari
    one zemlje. Pohapiti sve one koji nam uvedose prostakluk,
    bahatost, i besprizornost u politiku i skor sve pore drustva.
    Pohapsiti one koji onistise zdravstvo, skolstvo, kulturne institucije,
    one koji uvedose inverziju tradicionalnih moralnih vredosti.
    POHAPSITI PRVO ONE KOJI IZDADOSE ZEMLJU.

    Uf, samo ima jedan problem, Goli otok bi bio pretesan.

  3. Комесар I Тимочког батаљона каже:

    Лепо је од редакције србин.инфо што нас мало-мало па подсећа на нашег покојног маршала…

    1. Gadko Gadić каже:

      Угришћу те добићеш ТЕТАНУС

    2. Комесар I Тимочког батаљона каже:

      Јел за дупе?

    3. Gadko Gadić каже:

      ГЕЈУ КРЉО КОМУЊАРО УЛИЧАРУ ОЛОШУ!!!!! подсети ме ако сам НЕШТО ЗАБОРАВИО.

    4. Комесар I Тимочког батаљона каже:

      Грепко, лоша ти стратегија…

    5. grebak grebić каже:

      Комесаре, јесили ти то отишао у „хотел“ са Коџом ? Па зар не разликујеш име Гребак од Гадко ? Штета били смо те прикључили онима који имају бар мало разума. Тргни се!

    6. Комесар I Тимочког батаљона каже:

      Бре сваки ћовек има право да погреши, јер овај горе користи исти стил имена, исто тврди да ради у групи, те сам извукао закључак да се можда ради о истом тиму, извини ал деловало је тако…

    7. grebak grebić каже:

      Е па мало буди опрезнији и оштријег ока не саамо овде него у многим стварима. Већ смо те опоменули да се не држиш овде присутних незналица којих је много више од зналаца.

    8. Аца Тодоровић каже:

      Зар Вама у лодници дозвољавају коришћење компјутера.?

    9. Srele каже:

      E moj Komesare, koji je to lik bio kad ne prodje dana
      kada se o marsalu ne pise i 36 godina posle njegove
      smrti! Po meni je to veci fenomen i cast i od same sahrane.
      Pa o njemu se ovoliko nije pisalo ni kad je bio ziv.

    10. Комесар I Тимочког батаљона каже:

      Може бити, може бити…

  4. yumatu каже:

    „Кроз историју, црква је увек обликовала идентитет Хрвата. Данас више људи него икада раније долази у цркву. Мотивише их трагање за духовним вредностима у друштву које се брине само за политику и економију. То су људи који се осећају одвојено од својих корена, због револуције и секуларизације, али не желе да се присилно чине члановима уметнуте нације Југославије. У цркви проналазе национални и културни идентитет“, наводи отац Јосип Турчиновић, професор теологије у Загребу.

    Veliki Hrišćani,nema šta…U Prvom i Drugom svetskom ratu jamama,kamama,čekićima,spravama za orgijanje i mučenje ljubili bližnjeg svog…

  5. mahavira каже:

    Nije nam dobar bio; Kralj(„mason“,“nosonja“,“unistitelj Srba“itd..),nije dobar Tito,Milosevic,Kostunica,Tadic,Vucic,Nikolic…..da li mozda mi kao narod ne valjamo pa stalno B“iramo“pogresne ljude?

Коментари су затворени.