Прочитај ми чланак

КАКВА ЈЕ НОВА ЕТНИЧКА СТРУКТУРА Републике Српске и БиХ?

0

Бура око објаве резултата пописа се наставља. Део спрских представника бојкотовао је данас, 15 јуна, седницу парламента БИХ јер је одбијен њихов предлог да се одржи наставак раније започете хитне седнице о попису становништва. Они најављују присуство на хитној седници, која би требало да започне након што буде окончана редовна.

1

Бура око објаве резултата пописа се наставља. Део спрских представника бојкотовао је  данас, 15 јуна, седницу парламента БИХ јер је одбијен њихов предлог да се одржи наставак раније започете хитне седнице о попису становништва. Они најављују присуство на хитној седници, која би требало да започне након што буде окончана редовна.

Иначе, дан пре српски министри у Савјету министара БиХ тражили су од колега и директора Агенције за статистику БиХ (Велимир Јукић) да буде повучена одлука о јединственом програму обраде података пописа становништва, али нису наишли на подршку. СНСД већ најављује да ће, уколико се та одлука не стави ван снаге, институције РС донети одлуке којима ће заштитити интересе српског народа.

И СДС је позвао је хрватског члана Председништва БиХ (Драган Човић) да разреши ситуацију тако што ће повући помнеуту ‘самоиницијативну одлуку’. Председништво СДС наводи да би у противном могло доћи до погоршања политичких односа,  а потенцирају да грешке у попису иду и до 20%, те се такви подаци не могу користити за израду економских, социјалних и других планова и програма (што би требало да буде сврха пописа).

Огласио се и Завод за статистику РС-а који је тражио да им Агенција за статистику БиХ достави базу података пописа становништва, али је тај захтев одбијен. Иако су све три агенције сувласници података пописа становништва, законски није дефинисан протокол давања базе података пре него што буду објављени званични резултати.

Иначе, тренутно је већ формирана база података у коју су унети подаци са свих пописница те је скоро извесно да ће први резултати бити објављени првог јула ове године. За сада (средина јуна), у посао обраде података укључени су службеници државне Агенције за статистику, као и оба ентитетска завода, што значи и службеници из РС-а. 

2

Упркос свим овим, а и бројних ранијим апелима[1], односно оштром противљењу два главне српске политичке групације у РС, резултати пописа становништва за БиХ (2013) ће скоро извесно бити објављени 1. јула. Прећутна подршка Запада је врло вероватна и на њу указују ставови представника ЕУРОСТАТ-а, као и појединих ‘дужносника међународне заједнице’, чији опис посла подразумева ‘бригу’ за Б&Х. ЕУ ће ту „методологију“ признати, потенцирајући да је најважније знати број становника и њихова занимања, а не етничку припадност.

Став ЕУРОСТАТА, односно ЕУ, која потенцира на тачним подацима, а очигледно је да они неће бити такви, је чудан и тешко је веровати да није политички мотивисан. Наиме, јасно је да ће се вишак пописаних одразити на тачност података за коју се залажу, те на економске перформансе те и реформе којих су пуна уста сваком евробирократи. Нпр. БИХ ће барем формално имати више радон-способних, а то значи и већу стопу незапослености од стварне. Како ће процене популације бити нереалне, могуће је и да ће се од новца пореских обвезника правити школе, болнице, игралишта или путна инфраструктура за места у којима скоро нико не живи, осим у време летњих одмора.

Зашто се Срби буне?

Истина, 1.7.2016. нећемо знати националну структуру БИХ (сугестија ЕУ), већ само број становника по насељима. Али враг је у детаљима, етничка структура, која ће бити објављена до краја 2016, практично је последица тога ко су резиденти, односно колико има стално присутних Срба, Бошњака и Хрвата по насељима. Дакле, то што неће бити објављена структура по народима БИХ за двадесет дана већ за око пола године, не значи да она практично већ није одређена, и то на штету Срба.

Српска страна’ сматра да чак 6% популације не треба да уђе у стално становништво (чак 196 хиљада људи је у питању). Питање бр. 40. на пописници тестира место рада и школовања које траје дуже од годину дана изван земље. Став Завода из РС је да се те пописнице искључе, јер је очигледно да тих преко 120 хиљада људи годинама, односно деценијама не живе у БИХ.

Тако чак и ти људи тврде у одговору на питање бр. 40, али пошто формално посматрано само првих седам питања пописнице одређује ко је резидент а ко не, онда су ти људи по њима стални становници, иако је то потпуни ‘нонсенс’. Исти став статистике РС је и по другом спорном питању, а реч је о преко 70 хиљада пописница код којих одговори на кључних седам пописних питања нису конзистентни или их нема.

Да је став Републичког завода за статистику РС исправан указују и резултати званична пост-пописне анкете по којој је чак 10% мање људи од броја пописаних (док је нпр. у Србији тај показатељ за претходне пописе био око 1,5%; и то углавном да је мање пописано од стално присутних).

Ако би се најчешћа спорна тврдња у пописницима, а то је да дато лице планира да од датума пописа следећих 12 месеци живи у БИХ, показала као тачна, онда би Б&Х, чак и глобално посматрано, имала рекордан повратни, имиграторни, талас. Да будемо благо иронични, није немогуће да би у том невероватном сплету околности неки од сарајевских филмских делатника снимио филм: ‘Повратак пописаних’.

3

Истина, ни српски представници у статистичким телима Б&Х нису претерано заинтересовани за тачне цифре када је питању сама бројност укупне популације те земље. Проблем је други; међу фамозних 196 хиљада лица доминантан број, вероватно преко две трећине, чине Бошњаци, а и Хрвати су снажно надпропорционално заступљени. Консеквенца је јасна: укључивање и тих људи у резиденте, а већ је и без њих сталних становника за око 200 хиљада више него што је реално стање на терену, учешће Срба у укупној популацији РС и БИХ знатно опада, док Бошњаци постају апсолутна већина на нивоу државе, што је за њих важна симболичка победа.

Чини се да су Бошњаци увидевши ефикасност фиктивног пријављивања у Сребреници у организацији коалиције Први март, када су освојили начелничко место у тој општини, кренули истом стратегијом и када је у питању Попис, и то већ од почетка 2013, током ’претпописне кампање’.

Сарајевске елите неретко свој приступ правдају да није праведно да се пописимо зацементира ‘етничко чишћење’ (иначе, снажан пад броја Бошњака након 1991. У РС је упоредив са ‘смањивањем’ бројности Срба у Хрватској, што је неупитна чињеница, која се по правилу прескаче у иступима хрватских и бошњачких интелектуалних и осталих елита). То је политичка констатација, која и поред делимичне етичке оправданости, нема утемељење у статистичким праксама.

Конкретних последица, не рачунајући јасне симболичке консеквенце о коначном титулару БИХ – апсолутно већинској нацији, нових резултата пописа могло би бити. По уставима ентитета број министарстава који припада појединим народима се утврђује по подацима последњег пописа. Тренутно оба ентитета имају 16 министарстава: 8 из најмогољудније нације плус премијер, 5 из друге и 3 из треће (у РС су после Срба најбројнији Бошњаци, а у ФБИХ, после Бошњака, Хрвати). На сличан начин се одређује и део непаритетних кадрова у дипломатији, војсци и другим институцијама на нивоу централне државе.

На крају, можда није лосе овући аналогију са 1991. када су нас западни званичници убеђивали да границе уосталом и нису битне. Они мудрији постављали су питање: па зашто се мењају ако нису важне.

(Не)званичне процене етничке структуре

Добро упућени извори, поред осталих и сарајевског магазина СТАВ и демографа Хасана Золића, имају ‘незваничне’ процене, али чини се да су добро обавештени. По ‘широком’ концепту сталног ставништва вековни сан биће остварен јер ће 50,1% популације БИХ чинити Бошњаци. Хрвата ће бити 15,4%, а Срба 30,8% (од укупно нешто више од три и по милиона људи). Тако ће једна од три конститутивне етничке скупине у БИХ чини апсолутну већину, што је прецедент у овој држави, барем тако показују сви пописи, почевши од 1879.

4

Структура популације БИХ по Пописима 1879. 1948, 1961, 1991, те ‘стање на терену’ 2013.

5

Вероватна структура популације БИХ по Попису 2013.

 

Стање ‘на терену’ указало би на значјано мањи број становника и од онога за шта се компромисно залаже Републички завод за статистику РС. Наиме, на основу стопа наталитета, морталитета, те броја деце у школама у БИХ, лако се може закључити да је је стална популација БИХ између 3,1 и 3,2 милиона становника (та се констатација ‘омакла’ и премијеру ФБИХ, Фадилу Новалићу, када је гостовао Прессингу ТВ Н1, крајем маја 2016). Официјелни подаци Агенције за статистику БИХ указују да 2015. живорођених било 28 906, а умрлих 37 070.[2] До процене сталне популације доста прецизно се може доћи увидом у стопе наталитета и морталитета.

Тешко је веровати да стопа наталитета у БИХ битно одступа од распона 9-9,3 промила (ако је већа од тога популација БИХ је још мања), те да је морталитет знатно већи од 12 промила, јер ако јесте становиштво БИХ је мање и од 3,1 милион (стање 2013, у односу на 2015, се наравно није могло битније променити). Нпр. ако је стопа наталитета 9 промила, а стопа морталитета 11,6 промила то значи да БИХ тренутно има 3,2 милиона људи. Ако је пак стопа наталитета 9,3 промила, БИХ има 3,1 милион људи (уз стопу морталитета од 12 промила).

Овакве стопе живорођених и умрлих биле би у складу са просеком региона и практично целе централне и источне Европе. Нпр. стопа наталитета у Србији последњих година износи око 9,3 промила, а стопа морталитета нешто преко 14 промила, док је у Хрватској 2015. број живорођених у односу на укупну популацију износио 9,1 промила, а број умрлих у односу на укупно становништво 12,2 промила.

Приближно, али релативно поуздано, знамо и број живорођених и умрлих Бошњака у БИХ, а то је по око 16 хиљада у 2015. Парадокс је тај, да ако је стопа наталитета код Бошњака нпр. за осмину већа од оне у Србији или Хрватској (и износи око десет и по промила), то би указивало да их је у тој држави нешто мање и од 1,54 милиона, колико је процена ‘стања на терену’ (у првој табели).

Етничка мапа БИХ биће драматично другачија од оне на последњем попису (1991). Оно што је еклатантно је груписање три нације, за разлику од мапа боје ‘леопардове коже’ 1991. и раније. Међутим, наметнута методологија ће вероватно додати ‘недостајуће проценте’ Бошњацима у Брчком, Сребреници и Вукосављу, што је Србима ‘трн у оку’.

6

Вероватна етничка структура БИХ по општинама, Попис 2013.

Напомене: зелено – апсолутна већина Бошњаци; црвено – апсолутна већина Срби; плаво – апсолутна већина Хрвати; наранџаста – апсолутна већина Срби (Дрвар, Грахово, Б.Петровац) али у Федерацији БИХ (у Гламочу вероватно само релативна већина); светло плаво (Мостар): већина Хрвати, али Бошњаци чини око две петине популације и већина су у три, од шест, изборних јединица – север, исток и југоисток); црвено/ зелено (Брчко) – по сталном становништву блага релативна већина Срби, али са (‘проширеним’) концептом Агенције за статистику БИХ Бошњаци могу постати релативна већина; светло зелено (Сребреница и Вукосавље): по сталном становништву блага већина вероватно Срби, али (‘проширени’) концепт Агенције за статистику БИХ учиниће Бошњаке већином.

7

Етничка структура БИХ по општинама, Попис 1991.

Извор: хттп://бих-x.инфо/wп-цонтент/уплоадс/2010/03/етницка-популација-босне-и-херцеговине.гиф

Напомене: тамно зелено – дво-трећинска већина Бошњаци; тамно црвено – дво-трећинска већина Срби; тамно плаво – дво-трећинска већина Хрвати; зелено – апсолутна већина Бошњаци; црвено – апсолутна већина Срби; плаво – апсолутна већина Хрвати; светло зелено – релативна већина Бошњаци; светло црвено – релативна већина Срби; светло плаво – релативна већина Хрвати.

8

Етничка структура БИХ по општинама, Попис 1971.

Напомене: зелено – апсолутна већина Бошњаци; црвено – апсолутна већина Срби; тамно плаво – апсолутна већина Хрвати; зелено – релативна већина Бошњаци; светло црвено – релативна већина Срби; светло плаво – релативна већина Хрвати.

Етничка структура РС

Према наметнутој методологији, РС би имала 1235 хиљада становника. У Републици Српској би било нешто преко 81% (или један миллион) Срба, 14,3% или око 177 хиљада Бошњака, 2,2% Хрвата (те око 2% ‘осталих’). По методолигији официјелне статистике РС може се грубо проценити да би РС имала 1170 хиљада, док би Срби чинили око 83% популације РС (Бошњаци 12,7%, Хрвати 2%). По реалном стању на терену може се претпоставити да је РС 2013. имала око 1,050 милиона људи (Дистрикт Брчко око 70, а Федерација БИХ 2030 хиљада становника).

9

Вероватна етничка структура општина у РС, укључујући кондоминијум Брчко, Попис 2013.

Напомене: црвено – већина Срба од преко 90%; наранџасто – већина Срба од 75% до 90%; жуто – нејасна већина; по сталном становништву блага релативна већина Срби, али (‘проширени’) концепт Агенције за статистику БИХ вероватно доводи до тога да Бошњаци постају већина (Вукосавље и Сребреница); светло браон (Дистрикт Брчко): по сталном становништву блага релативна већина Срби са нешто преко две петине популације, али (‘проширени’) концепт Агенције за статистику БИХ вероватно ће учинити Бошњаке релативно већином.

Етничка структура РС (‘на терену’) изведена на основу наталитета и морталитета по нацијама (те и школараца по матерњем језику) указује да већински народ чини не мање од 90% популације РС, док је Бошњака око 7%.Посматрано по општинама РС, од њих 64 Срби би прелазили 90% у педесет једној, у 11 општина би њихов удео чинио између 75% и 90% (то су општине Приједор, Новиград, Котор Варош, Теслић, Добој, Језеро, Братунац, Зворник, Власеница, Осмаци и Ново Горажде), док је у Вукосављу и Сребреници већина тесна и нејасна.

Код Дистрикта Брчко, који је кондоминијум (заједничка територија оба ентитета), може се претпоставити да стање на терену даје благу бројчану предност Србима над Бошњацима. На то указује и податак да су на скоро свим локалним и општим изборима од 1996. до 2014. српске странке кумулативно посматрано добијале релативно највише гласова. Хрвати чине око осмине популације Дистрикта Брчко, док су у самом граду Срби извесно јасна апсолутна већина.

Имајући у виду да ће усвојена методологија уврстити знатан број Бошњака и Хрвата у резидентне становнике Дистрикта јасно је да ће удео Срба бити мањи од онога на терену. Дакле, урачунавање оних који живе на ‘Западу’ у сталну популацију Дистрикта Брчко вероватно ће довести до тога да Бошњаци постану блага релативна већина ове територије која спаја или одваја два дела Републике Српске. Познавајући статут Дистрикта то неће имати никакве директне последице, али ће симболичка победа Бошњака бити од значаја у сталном надметању Срба и Бошњака, почевши од дејтонске одлуке о арбитражи, за једину заједничку територију оба ентитета.

00

Вероватна етничка структура насеља Дистрикту Брчко, Попис 2013.

Напомене: зелено – апсолутна већина Бошњаци; црвено – апсолутна већина Срби; плаво – апсолутна већина Хрвати.

У изради мапе су коришћени и подаци са мапе на интернет адреси:

[1] Ivanićeva burna reakcija na odluku o objavi rezultata popisa je razumljiva jer su se par dana pre nje članovi Predsedništva BiH dogovorili da će se rezultati popisa objaviti nakon oktobarskih lokalnih izbora. I predsednik RS, Milorad Dodik, bio je izričit potencirajući da RS neće priznati rezultate popisa.

[2] http://www.bhas.ba/saopstenja/2016/DEM_2015_001_01_bos.pdf

32 коментара “КАКВА ЈЕ НОВА ЕТНИЧКА СТРУКТУРА Републике Српске и БиХ?

  1. Владан Ивковић каже:

    Да не знам енглески, једва бих успио разумјети чланак, који је иначе прилично подробно објаснио и проблематику и опасности. Други су нас етнички очистили, а ми сами себе чистимо од свог језика.
    Гледајући ове мапе, још ми није јасно зашто се патрљци старих општина (Дрвар, Горажде, Мостар, Купрес и сл.) нису укључили у постојеће општине Републике Српске, него су остале као патрљци, спремни да се лако врате у стање од прије 1992. Због очувања којег поретка општина Купрес-Ново Село од 320 становника, рецимо, није припојена општини Шипово? Или Источни Мостар од 3 села Невесињу? И гомила других примјера тоталног административног немара. Коме одговара незаокруживање Републике Српске?

    1. Т. Горски каже:

      Добро ти је запажање брате.
      Но на жалост за сада немаш коме поставити ова питања но буди убијеђен да ће ускоро и ова питања доћи на дневни ред и да ће се морати направити озбиљна рационализација државне управе у Републици Србској.
      То би било најбоље да предложи нека патриотска странка која је на маргинама власти или научна установа која се бави економијом јер ако би то рецимо урадила позициона странка то би било дочекано на нож од гњилаве опозиције која би то искористила да дигне против њих оне који би тиме изгубили позиције.
      На жалост премало је патриотизма и спремности да се данашњи политичари понечега и одрекну зарад општег добра.
      Поздрав !

    2. Zelimir каже:

      Sjeti se kako su smjenili predsednika RS Nikolu Poplasene. Nemamo podrsku odnosno zaledje i nasi ljudi se plase da poduzmu nesto radikalnije ali kada nam dodju Rusi u RS ili Srbiju onda ce to biti druga prica. Necemo ih pitati nista nego cemo uzeti nase i proglasiti nezavisnot i ujedinjenje sa Srbijom.

    3. Т. Горски каже:

      Писао сам о смјени Поплашена и морам ти рећи да је СДС у великој мјери крив за такав развој догађаја.
      „Прича“ коју бих овдје морао поновити, прилично је опширна и ја ћу само рећи закључак а он је: СДС није имао довољно снаге да савлада властите „грабеже“ у својим редовима и да се реформише како би избио адут бјелосвјетским мешетарима јер су били означени као главни кривици за злодјела.
      Странци које је купио исламски лоби у свијету су тиме манипулисали и уцјењивали србске политичаре који су углавном били чланови СДС а и којима је стално висио мач над главом у виду тзв. хашког „трибунала“.
      Довођењем Поплашена за предсједника РС-а, СДС је покушао отклонити ту пријетњу над србским предсједником али су истовремено вршили манипулацију и са њим тако да је Поплашен повукао неколико врло глупих потеза као што је рецимо давање мандата Брани Миљушу (сарајевском полуретарду и компромитованојј личности у свијету политике).
      СДС је истовремено био обезглављен и разбијен од стране тих истих мешетара са запада и неспособан да се озбиљније супротстави њиховом насртају.
      Ситацију донекле поправља Биљана Плавшић и у том периоду ја је видим као позитивну личност на нашој политичкој сцени. („Бранио“ сам је у истрази пред хашким „истражитељима“).
      Шта се након тога догађало ти је вјероватно у мањој или већој мјери познато а ја ћу додати да је у то вријеме и Додик доживио своје политичко уздигнуће.
      У почетку запад од њега није тражио неке велике уступке а прво велико супротстављање му је било одбијање да уништи полицију РС-а.
      Да се то тада десило ми бисмо изгубили РС, овако прича је сасвим другачија јер нисмо испутили најоузбиљнију полугу власти у РС-у. (да ти не објашњавам шта се све полицијом може урадити навешћу ти само примјер да је рецимо Алија супротставио полицију некадашњој ЈНА, дакле то је озбиљна карика власти, можда чак и пресудна) .
      Након тога слиједио је невиђени притисак на РС да прихвати измјене устава које би практично уништиле РС.
      Е ту се без руске помоћи не бисмо извукли јер је бјелосвјетска банда била спремна на исти сценарио као и са Поплашеном.
      Сјећаш ли се кад је, на отворене пријетње да ће доћи до интервенције СФОР-а и да ће Додику бити онемогућен рад, тај исти додик рекао „Е ПА НЕКА САМО ДОЂУ ДА МЕ СПРИЈЕЧЕ ПА ЋЕ ВИДЈЕТИ КАКО ЋЕМО СЕ ПОГУРАТИ“.
      Можда нисам апсолутно слиједио како је то речено али смисао је тај.
      Наравно да нису дошли јер је „иза нас“ тада стала Русија а у тој ситуацији није више могао са нама да се „брише патос“.
      Наш циљ јесте да будемо слободни и равноправни са другим народима и шта је проблематично у томе што онда желимо да градимо државу са нашим сународницима.
      Зашто бисмо ми жељели државу са одродима који нам о глави раде а не бисмо жељели са властитим сународницима?
      На то питање одговор је сасвим јасан а он гласи: МИ ИМАМО И МОРАЛНО И МАТЕРИЈАЛНО ПРАВО НА УЈЕДИЊЕЊЕ СА ОСТАЛИМ СРБСКИМ ДРЖАВАМА И МИ ГА СЕ НИКАД НЕЋЕМО ОДРЕЋИ.
      Ми смо већ живјели у једној држави коју су нам бјелосвјетски криминалци раскомадали а темеће томе је ударио усташетина тииито који је од те државе направио празну љуштуру методом „миц по миц“.
      Ту гњилеж треба „фино“ испратити из србске земље и послати тамо гдје припада.
      Поздрав !

    4. Zelimir каже:

      Poplasen je bio izabran za predsednika RS kao kandidat Srpske Radikalne stranke RS-e ciji je bio predsednik. SDS je u to vrijeme bio bas u takvom stanju kako si ga opisao i dobro je bilo to sto je dosao Dodik jer sada je on kao politicar na pozicijama koje garantuju postojanje RS sa atributima drzavnosti i velikim izgledima za nezavisnost u bliskoj buducnosti. Pozdrav

    5. Т. Горски каже:

      Слажем се но,
      ја сам само скренуо пажњу на покушај СДС-а да запбиђе проблем који су му наметнули „западни пријатељи“.
      Наиме СДС није имао противкандидата Поплашену и подржао га је.
      Радикална странка није имала никакву шансу без подршке СДС-а и то је познато.
      Буди ми поздрављен брате Желимире и свака срећа нека те прати.

Коментари су затворени.