Прочитај ми чланак

Кажњавање Србије трајаће до краја

0

inkvizicija02

(Ана Филимонова)

Као једна од последица заседања Трилатералне комисије – наднационалне структуре за координацију и управљање – била је и нова формула упућена Србији, коју је обзнанила организација Амнести интернешенел: „Влада Србије мора да појача мере неопходне за сузбијање културе некажњивости за злочине по међународном праву – ратне злочине, злочине против човечности и геноцид који су током ратова 90-тих година прошлог века починили српска полиција, војска и паравојне јединице”. [1] Ни мање, ни више. Пресуда је донета априори, докази и аргументи нису потребни – „српска полиција, војска и паравојне снаге су током ратова 90-тих година прошлог века починили ратне злочине, злочине против човечности и геноцид”. Српској влади се, ко зна који пут, упућује директива, овај пут без претеривања – историјског карактера. Овде би и Гебелс скинуо капу – западни фактор је коначно пронашао формулу бесконачног притиска на Србију.

Да пажљивије размотримо о чему се ради. Акценат се ставља на „злочине по међународном праву”, принципијелно главна иновација представља оптужба свих српских безбедносних структура – „полиције, армије”. То је принципијелна дефиниција, уводи се формула колективне одговорности. Даље се Србији у извештају Амнести Интернешенела од 4. новембра предлаже да уклони све „бројне препреке и институционалне баријере које спречавају исцрпно, објективно и делотворно истраживање и процесуирање злочина по међународном праву”. Институционалне баријере – то је између осталог и законодавство Републике Србије. Такође, немогуће је не приметити тако дирљиву тежњу ка „исцрпном, објективном и делотворном истраживању и процесуирању злочина по међународном праву”.

inkvizicija04

ФОРМУЛА КОЛЕКТИВНЕ КРИВИЦЕ

Шта је ометало западни фактор да више од 20 година посредством свих судских институција које су му стајале на располагању „исрпно, продуктивно и ефикасно” испита злочине свих страна током крвавог етничко-грађанског рата на територији бивше Југославије? Зашто се после скоро четврт века тако отворено и цинично истура формула о колективној и једностраној одговорности српске полиције, армије и безбедносних структура?

Као што је навео Џон Далхуисен, директор Програма за Европу и централну Азију у Амнести Интернешенелу, Србија на путу ка ЕУ „мора да превазиђе недостатке правног система и у наредних неколико година обезбеди потребна средства и ресурсе неопходне за истраживање и процесуирање ових злочина”. Штавише, ликвидација „културе некажњавања за злочине по међународном праву треба да буде кључни елемент у задовољавању критеријума о правосуђу и основним правима”. Џон Далхуисен подвлачи да ће „неколико наредних година бити од одлучујућег значаја”. Ова формула може бити окарактерисана као „други услов свих услова”. Први је – признавање независности Косова (у овој или оној форми).

У својству оправдања „мера за преодолевање недостатака правног система Србије” наводе се аргументи да је све то време „био ограничен приступ до хиљада жртава у Босни и Херцеговини, Хрватској и на Косову”. Такође и Европска комисија у свом извештају из јуна текуће године указује на чињенице „неуспеле истраге против високорангираних војних и полицијских службеника”. Влади Србије у својству „политичке воље” предлаже се (у добровољно-принудном поретку) да оствари конкретне мере, међу којима издвајамо две главне: „обезбеђивање довољног броја додатног особља и обезбеђивање средстава Тужилаштву за ратне злочине”.

Ради се о томе да је данас Србија под притиском Запада, скоро после 25 година, дужна да у једностраном поретку, на рачун сопствених пореских обвезника, формира нове службе за идентификацију „ратних злочина” у оквиру сопствених граница и у оквиру сопствених државних структура. Самим тим ће несумњиво бити утврђена једнострана кривица Србије и српског народа за локалне ратове 90-тих година, а сви остали учесници ће се амнестирати.

Пракса показује да Трибунал у Хагу није заинтересован за установљивање конкретне кривичне одговорности. Но предложена колективна одговорност за следећих неколико година представљаће предмет притиска без узимања у обзир било какве кооперативности српске власти, без узимања у обзир свега онога што предузима излазећи у сусрет свим истицаним захтевима. То је формула бесконачног блокирања Србије на путу у ЕУ, бесконачног понижавања и послушности Србије.

ГЕОСТРАТЕШКА БИТКА ЗА БАЛКАН

inkvizicija05

Да би се „добила геостратешка битка за Балкан”, западном фактору није циљ откривање истине, него увођење кажњавања политички несагласних, што ствара базу за бесправни прогон свих оних који нису по вољи интереса мрежних трансатланских центара моћи. Простије речено, ради се о стварању правне базе за нове политичке чистке.

У условима стезања каиша воље владајуће елите на нивоу геополитике, то значи стварање првокласног инструмента за политичке притиске. „Велика игра” англосаксонске политике на Балкану завршава се њеним блиставим потезом. На ускополитичком плану реч је о отклањању свих оних представника судског система, армије, полиције и безбедносног система који су иоле оријентисани на самосталан развој земље. Над српском државом надвио се нови Дамоклов мач, а транснационална мрежа поново дефинише курс историјског развоја Србије у правцу стварања слабе државе.

Америчка политика, у тежњи да построји свет којим ће она руководити, покренула је тако упечатљиве акције попут: поливања Вијетнама напалмом; бомбардовања европске престонице без одобрења СБ УН током 78 дана, рушења суверених држава Северне Африке и Блиског Истока (Либија, Сирија, Египат, Тунис); организовања државног удара (“мајдан”) у Украјини због одбијања да се потпише припремљени, по својој природи, ропски споразум са ЕУ; подршке западно-украјинским „наци-јуришницима” (са свом карактеристичном нацистичком симболиком, идеологијом и праксом). Непрекидни притисак на Србију показује да та земља заиста представља преломну, кључну тачку, па ће се борба за контролу над њом водити буквално по сваку цену.

_________

Упутница:

[1] http://www.nspm.rs/hronika/amnesti-internesenel-vlada-srbije-mora-da-kazni-zlocine-koje-su-pocinile-srpske-snage-bezbednosti-tokom-devedesetih-godina.html

(Фонд стратешке културе)

19 коментара “Кажњавање Србије трајаће до краја

  1. aca todorovic каже:

    Pa ‚ajde bar da ih pobijemo sve kad ćemo već kolekivno odgovarati.!

  2. Gangula каже:

    Samo polomicete zube opet kao i ranije kroz istoriju, Srbin moze mnogo da trpi al kad mu pukne film jebali ste cvorka u ledja.

  3. Za Srbiju каже:

    Ako narod ne kaže DOSTA, svi mi znamo da nas neće biti. Svi mi znamo koji su njihovi planovi. Ni ne smemo da pristanemo na njihove planove.

  4. spira каже:

    . А Срби, пре него сто су потпуно пали,
    бранили су ту Европу. Знамо из историје да су се Срби са Турцима први
    пут сударили 1371 на реци Марици, а задња Српска престоница, Смедерево,
    пала је тек 1459. године. То значи да је Турцима био потребно скоро 100
    година да покоре Србију. Толико времена се Срби задржавали, тада највећу
    светску воју силу, да не прође у Европу. Како би Европа данас изгледала
    да су луди Срби пустили Турке да продју у Европу. Европа би данас била
    исламска. Како су лако Европљани примили хришћанство, примили би и
    ислам. Пошто је Србија пала Европа је Турке једва пред Бечом зауставила,
    а скокнули су мало и до Минхена. А зауставили су их јер су се Турци
    преломили на Србима. Турцима је требало више од 100 година да се опораве
    од Косовског боја, али се Србија још није опоравила.

  5. spira каже:

    Срби за Запад „реметилацки фактор”. Кажу у свету би владала
    хармонија да није Срба. Пре више од 200 година Срби су „васкрсли” и срушили отоманско царство. То
    се Аустро-Угарској никако није свидело. Више је католицима одговарало
    да се на Сави и Дунаву границе са Турцима, него да на Балкану васкрсне
    давно нестала Српска држава. Све је Европи боље од Срба.

    Када је у 15 веку Турска освојила Балкан, Византија и остале православне
    земље нису биле у могућност да се Турцима одупру. Тражили су помоћ од
    западних хришћана! Ватикан их је дочекао уценом. Обећна им је помоћ од
    земаља Западне, католичке, Европе под условом да потпису унију са
    католичом црквом, тј. да православна црква призна врховну влас Ватикана.
    Васељенски патријарх из Цариграда је подлегао том притиску. Заказан је
    сабор у Фиренци 1439. године. На сабор су дошли сви православни
    патријарси, чак и Руски. Сви, … осим Српског. Владар Србије, деспот Ђурађ Бранковић, и ко му је турска сабља била под вратом, рекао је
    српском патријарху да ће га обесити уколико оде у Фиренцу.

    Те, 1439, године у Фиренци унију са Ватиканом су потписали сви
    православни верски поглавари. Сви, … осим српског. Сазнавши да се Србија супроставила моћном
    Ватикану, руски Велики Кнез је погубио свог патријарха, због срамоте
    коју је нанео Русији. Када се и у Цариграду сазнало да Срби нису
    потписали унију, настали су нереди. На захтев народа, Васељенски
    патријарх морао је да се повуче. Ватикан то Србима никад није опростио.
    Вековима је католицима у срце усађивао мржју према Србима.

    Германи, највећи непријатељи Срба, су Србе, под изговором да се боре за
    Христа, истребљивали. Данас су Срби највернији Христови следбеници, а
    Германи ни данас нису одустали од намере да их потпуно истребе. Према
    томе КОРЕН МРЖЈЕ ЗАПАДА ПРЕМА СРБИМА је у давној прошлости.

Коментари су затворени.