Прочитај ми чланак

МАТИЈА БЕЋКОВИЋ: Зашто сам за краља и монархију

0

Matija-Beckovic

Академик Матија Бећковић је још давно у интервју за НИН објаснио зашто је за краља и монархију и зашто сматра да је краљевина Србија круна демократије за наш народ

Да ли је монархија излаз за Србију?

– Онај ко престолонаследника Александра Карађорђевића дочека на сурчинском аеродрому, преда му кључеве његове куће на Дедињу и пред камерама света спали указ којим га је Тито исписао из Срба, лишио држављанства и имовине још док је био у колевци, ући ће на велика врата у историју српског народа. Нема једноставнијег геста којим би се окончао грађански рат, ставила тачка на неславну прошлост, сишло са странпутице и окренуо нови лист светлије будућности Србије. Нико са мање напора не би постигао више. Не знам како би се такав гест могао оспоравати. Не би то била победа једних над другима, него пре победа свих нас над нама самима. Краљ је краљ свима. Ко би ту могао бити на губитку осим лаж и неправда, а ко на добитку осим здрав разум и истина. Обновом свог вишевековног државног уређења заснованог на широким и чврстим темељима модерног грађанског друштва, Србија би се вратила на оно место међу државама на коме је некада била, па га је изгубила. Друкчије се вратити неће. Разлози да се то не учини могу бити само идеолошки, а идеолошке страсти, знамо, надјачавају и најразумније разлоге.

Знате да је много оних који нису присталице ни монархије, ни краља?

– Реч је о принципу, а не да ли је неко за монархију или није, воли ли или не воли краљеве и краља. Зато за монархију данас нису само ројалисти него сви демократи и противници насилног преузимања власти, сви који прихватају истине старије од наше само(воље), сви који поштују приватну својину и људска права. Можда је зато највише присталица монархије у Србији међу младим људима, јер су најмање затровани и најлакше разумеју о чему је реч. Ко је насиљу једном рекао да нема разлога да се икада и игде зауставља…

Разуме се да није реч о одбацивању републике, нити о порицању републиканскога уређења. Сви знамо да су многе републике данас узорне демократске државе. Али постоје државе у којима је република природно стање, као што је у другима природно стање монархија. Овде је реч само о Републици Србији и начину како је успостављена.

Република је у Србију дошла заједно с комунизмом и нема разлога да заједно са њим и не оде. Она и нема друге историје, осим историје Комунистичке партије Југославије. Већ сам негде рекао да је Тито Стеван Немања Републике Србије, а у том случају Кардељ је њен Свети Сава. Зато је и данашња Република Србија наставак Титове владавине и облик чувања његовог дела. И мора славити 29. новембар, јер другог рођендана нема, и држати на снази указ који она није ни донела. Указ којим је поништена сва њена државна традиција, а Србија постала гола долина, изједначена са новокомпонованим државама и нацијама. Ризикујући да будем патетичан, морам рећи, Јајце је поништило Косово, и тако Крушевац и Орашац, Тополу и Смедерево. Један туђинац и апостата утулио је Србима свећу која је горела осам векова. Није се то догодило ником другом. Био је то први случај да је један народ узео за свог вођу непријатељског војника и не треба се чудити ничему што је учинио. Чудно би једино било ако би Србија данас имала више обавеза према њему него према Немањи и Светом Сави.

Ипак, пола века звали смо се република…

– Једном незаконито – увек незаконито. Лењин је то знао и осећао и зато није убио само цара, него и царево дете у колевци. Знао је да ће се, ако од Романова остане и живо уво тога увета, Русија тога сетити, ако се икада спаси и сети саме себе. Једино није предвидео да ће, кољући цара и царску породицу, Русији дати нове свеце и мученике. Јосипу Брозу Карађорђевићи нису били при руци, па се морао задовољити указом који их је лишио држављанства, забранио повратак у земљу и докопао се њихове имовине. Да је то питање решио као Лењин, и да Срби немају престолонаследника, то питање би било скинуто с дневног реда. Круна се има или нема, купити се не може. Зато нам је преостало или да поштујемо Титово дело, и његово законодавство, или да га одбацимо заједно с Титом. Србија не може постати демократска држава са безакоњем у својим темељима. Чија би она могла поштовати људска права и приватну својину, ако не поштује право и својину оне породице која је створила модерну Србију и за коју је везан и сам појам Србије и српства.

Круне и династије, често се чује, припадају прошлости; није ли то анахронизам?

– За народе који је имају, династија представља неоцењиву вредност. Зашто би она у Србији мање вредела него у другим европским краљевинама. Зашто никоме не пада на памет да предложи да се монархије одрекне Белгија или Холандија, или Шведска, или Норвешка, или Данска… То су богате, демократске земље, шта ће им још и круна? А треба да је се одрекне уназађена и осиротела Србија, која можда убедљивијег доказа своје државне веродостојности и нема.

У земљама које сте побројали круна је сведена на симбол. Да ли би то био случај и са Србијом?

– Поред постојећих осам, Србија би била девета европска краљевина. Каква би краљевина Србија била, најречитије сведоче постојеће европске краљевине. Нема очигледније наставе, ни речитијег објашњења. Била би онаква каква је Шпанија, каква је Шведска, каква је Данска, каква је Норвешка, каква је Холандија. И положај краља био би исти онакав какав је у овим земљама. Нема разлога да буде друкчији, није наш краљ мање краљ него њихови, нити је Србија мање краљевина него оне. И није реч о повратку у деветнаести век, ни о рестаурацији прошлости, него о уласку у 21. век, о краљевини и краљу по мери данашњих људи и нашег времена. Често се каже да је улога данашњих европских краљева симболична. А зар је симбол мало, и зар би тај симбол јединства и трајања јемства у сталности и законитости за Србију и Србе био сувишан? И шта има моћније од симбола? Можда бисмо могли питати Карла Билта, Филипа Гонзалеса, Ван ден Брука, Овена и Столтенберга, или Петерсона, јер су све то високи представници европских краљевина, задужени за давање поука сумњивим социјалистичким демократама. Да је овде краљ, можда би се краљеви лакше договорили. Европске краљевине су земље које су и по својој величини најсличније Србији. Не знам како бисмо се друкчије нашли у кругу тих земаља.

Која је разлика између наших председника република и краља?

– Ако се сме рећи, Срби су краљевски народ. Зато они и председнике република доживљавају као краља. Али таквих краљева, какви су се устоличили у социјалистичким републикама, више ни у једној краљевини нема. Нити је ко више компромитовао републику него они. Чини се, било би мање проблема када би некоме од њих пало на памет да се прогласи за краља. Најважнији услов који испуњавају јесте да нису прави, а највећи отпор да краљ буде краљ је баш у томе што није лажан. У лажној држави не може ништа бити истинито.

Да ли би, рецимо, постојећа влада била могућа у монархији?

– Могла би бити краљевина и социјалистичка влада, па и комунистичка, ако би они добили на изборима.

У прошлих 50 година готово је заборављено шта је монархија и како изгледа.

– Питање монархистичко је најмање страначко и политичко, а понајвише правно, теолошко, етичко и метафизичко. Расправе о монархији и републици трају вековима, и о томе су већ исписане читаве библиотеке књига. Али овде не претендујемо да додамо своју реч расправама о монархизму, какве је писао Хобс или Данте, или у наше време Елиот. Рекли смо већ да је реч о принципу, да није реч о прошлости него о будућности, и, најзад, то је и чисто практично питање. Зато би, можда, било најлогичније да на то питање одговори компјутер. Нека он каже шта Србија успостављањем монархије губи, а шта добија.

Шта је са Црквом; она се о овом питању није изјаснила?

– За Српску цркву ово питање је од пресудног значаја. Како је написао епископ будимски, Србима су првог двоглавог орла представљали лично Свети Сава и свети Стефан Првовенчани… Црква не може помазати све чланове парламента, нити председника Републике, на четворогодишњи мандат, али може само једну личност која се јавно покорава цару свих царева и улази у олтар да се причести заједно са свештенством.

Последњих педесет година једини је период у српској историји када су круна и олтар били раздвојени, и када је преко краљевског трона у српским црквама стајала превезана врпца. Тај трон се зида и у новим храмовима и одмах превезује врпцом као да нема ко да седне у њега. Зато се надам да ће Црква рећи своју реч и о овом преважном питању.

(bastabalkana)

31 коментара “МАТИЈА БЕЋКОВИЋ: Зашто сам за краља и монархију

  1. Т. Горски каже:

    Браћо Срби,
    нама треба „јак човјек“ на челу државе а не некаква гњилеж попут овога престолонаследника.
    Нама треба „ПУТИН“, бескомпромисни и паметни борац кји ће живјети са властитим народом и дијелити са њим његове „муке“ а не лопурде које се продају за „шаку долара“.
    „Краљеви“ су овај народ завили у црно а није прошла ни једна генерација, заборавили су и језик народа којему би хтјели „краљевати“.
    Ако је Бећковић мислио да су ови спас за србски народ онда се „потпуно сметнуо“.

  2. Матросов каже:

    Не знам на чему ова морална протува заснива своје ставове. За монархију нисам, нарочито сам против ако би краљ требало да нам буде “ЊКВ“ Алеx, који не зна наш језик али га познаје довољно добро да нам честита хапшење српског хероја Младића. Ипак, радо бих разменио аргументе са патриотама који су за монархију. Матија је ревносно учествовао у педерско-мондијалистичком покрету ДЕПОС, плаћеном и доктринираном од стране америчких тајних служби. Активно је давао подршку отпорашкој багри, превођеној од стране најгоре издајничко-уличарске багре. Финале је био 5. октобар и ударање последњег ексера на ковчег суверености српске државе. И САДА СЕ ОН ОСЕЋА ПОЗВАНИМ ДА СЕ БАВИ ЈЕДНОМ ОД ОЗБИЉНИХ ТЕМА КОЈЕ ТИШТЕ СРПСТВО? Море, марш!

  3. Begaj, bre! каже:

    Zanimljivo, taj „veliki Srbin“ Matija nije odbio nijednu komunističku nagradu u vreme duge vladavine austrougarskog kaplara Josipa Broza, pa ni Sedmojulsku! U vreme Miloševića, pak, skoro da nije otvorena nijedna značajnija izložba, priredba iliti kulturna manifestacija, da nije propraćena njegovim uvodnim govorom! Ovaj veliki glumac računa na srpsku zaboravnost! Gde je bio, i šta je, na primer, javno, preko nekih pronatovskih radio-stanica, govorio za vreme (nadajmo se poslednjeg)bombardovanja Srbije? A, u SANU mu, po javnom svedočenju akademika i velikog srpskog pisca Dragoslava Mihailovića, prilično smeta srpski ekavski jezik timočko-prizrenskog dijalekta , kojim,bezmalo, pola Srbije govori! Kakvog on jakog „Srbina“ vidi u princu Aleksandru Karađorđeviću? I kakav je to pesnik, i kakav je to Srbin, i kakav je to Krunski savet, u kojem jedan pesnik treba da je član, kada taj budući „Kralj“ uopšte nije podigao glas, nije repom mrdnuo, protiv žestokog ubijanja srpskog naroda – pa i trogodišnje Milice Rakić na noši – i rušenja Srbie od NATO-pakta 1999? Itd, itd.Za sada, toliko.

  4. Predrag Vujičić каже:

    Od ove vladavine bila bi bolja i despotija a kamoli monarhija. Veliki deo akademske populacije je za kralja.Kad se sve sabare prihvatanje monarhije bi bio izlaz iz ove očajne situacije. Današnje političke partije su se skroz odvojile od naroda i ne milosrdno ga tlače.Deca komunizma su zauzela mesta u narodnim javnim servisima i preko njih ga gaze.Da ne govorimo o tome koliku ulogu imaju stranci u tome.Apsolutna smo banana država.Kralj i monarhija bi sa sobom doneo novi pravni poredak.Politčki profesionalizam bi izgubi na značaju.Crkva bi ojačala,vrati la bi se vera u ovo opustušeno bespuće koje je stvorio komunizam.Treba svakako nastaviti tradiciju i kralj da ostane Karađorđević drugačije nama smisla.Pa ne može svako biti Kralj to je tradicija u tome je snaga monarhije.Pa milioni Srba maštaju da budu predsednik ,to je pogrešno usmeravanje naroda i davanje lažne nade i iluzije.Sa kraljem bi se izgubila ta konfuzija a narod bi bio spokojniji i predao bi se i voleo svog kralja.Takvom postavkom stvari sve bi brzo krenulo napred.

    1. Stroja каже:

      E moj ti, naivko…

      Sve bi ti ostalo U DLAKU ISTO KO i danas – U DLAKU!
      Sa tim što bi i Crkva i SVE bilo betonirano na našu Srpsku propast!
      Engleski služekanja, bi bio kralj, a Dačić, Vučić, Nikolić, Tadić, … jedan od 1000 takvih morona, ovde vlast!
      Samo bi ti „kralj“ propagirao za slobodu sodomista, blagoslovio pljačku ljudi i pljuvanje Srpstva, otimanje naših teritorija i ZATIRANJE SVETOSAVLJA!
      ISTO KO DANAS, samo još beznadežnije, a NATO bi ISTO ovde bio jedina vlast…

      Sačuvaj Bože!

  5. СРБмонархиста каже:

    „Без Бога ни преко прага, Без краља ништа не ваља. Без дома судба Содома!“ Тако је говорио Св. владика Николај Велимировић, али ми као народ пре свега треба да видимо како свако себе понаособ промени на боље сваким даном, јер само лична односно духовна револуција, револуција на духовном плану може нас као нацију повести правим путем, путем којим су ходили наши Свети преци. Када се ти услови испуне ја се надам да ће се у Србији обновити истинска православна монархија, која ће окупљати све Србске земље. А ако ми „обновимо“ монархију тако што ће све остало у држави остати исто, а само уместо председника- западне марионате, добијемо краља- западну марионету, онда је боље да монархија уопште и не будемо!

Коментари су затворени.