Прочитај ми чланак

МОЖЕ ЛИ СРБИН бити муслиман?

0

У више од стотину протеклих година хиљаде појединаца из муслиманског миљеа осјећали су се Србима без икакве потребе да пригрле православље.

w

У више од стотину протеклих година хиљаде појединаца из муслиманског миљеа осјећали су се Србима без икакве потребе да пригрле православље.

Шестог априла ове године навршило се тачно стотину година од рођења Мусе Ћазима Ћатића, пјесника који се сматра оцем модерне бошњачке поезије. Рођен у Оџаку, у Посавини, у години аустроугарске окупације (1878), а умро као тридесетпетогодишњак, у првој години Првог свјетског рата, Ћатић је за свог кратког живота био савременик почетака вестернизације и европеизације Босне и Херцеговине. Ћатић је био боем који је живио програмски неуредно, но како то зна да бива, стотину година послије његове смрти, он се сматра фигуром од националног поноса.

Неколико основних школа у Босни и Херцеговини носи његово име, као и гимназија у Тешњу. У доста градова постоји улица која се зове по њему. На новчаници од 50 конвертибилних марака налази се његов лик, што ће рећи да ћете у свакој бољој мјењачници у Србији за једног Мусу добити једног Вајферта и једног Миланковића – 3.000 динара.

Прву пјесму Ћатић је објавио 1898, кад је, дакле, имао двадесет година. Пјесма се зове Огањ и има карактеристичан мото. С којим је ријечима отац модерне бошњачке поезије ступио на књижевну сцену? Овако гласе ти стихови:

Из српске душе овај огањ врије,

Само за Српство моје срце бије.

У својим раним двадесетим, Ћатић интензивно пише поезију надахнуту сопственим српским патриотизмом. У пјесми Српски понос каже, рецимо, овако:

Ја сам Србин, српско д’јете,

Српска ми је савјест чиста;

Јуначких ми дједа слава

Ко сунашце жарко блиста.

У истој пјесми су и ови стихови:

Славим Марка и Милоша;

Славим храброг Ђерзелеза:

Имам њину успомену,

Бритки ханџар оштра реза.

У годинама у којима се осјећа као Србин, Ћатић пише и пјесму која се зове Исламу и која почиње овако:

О Исламе, вјеро моја света,

Спасу душе гријешничке моје,

Велике су Твоје свете мисли,

Твоје име величанствено је!

Ћатићева судбина је у много чему карактеристична и парадигматична за босанскохерцеговачке муслимане с почетка двадесетог вијека. Само неколико година након што је поетски проклињао издајнике српства, Ћатић ће најприје да пригрли калајевско бошњаштво, да би пред крај живота почео да пише пјесме из којих се открива да је почео да се осјећа као Хрват. У једва петнаестак година свог одраслог живота, успио је да буде и Србин, и Бошњак, и Хрват. Једина константа у његовом идентитету била је то што се све вријеме осјећао као муслиман.

muharem bazdulj o autoruДа се разумијемо, Ћатић нипошто није био никакав традиционални вјерник. Банално говорећи, био је пијанац. Чак му и на гробу пише да је „боемски живио“. Кажу да га је његов мостарски мецена Мухамед Бекир Калајџић редовно водио на ручак, али му није давао новац знајући да ће овај новац умјесто на храну потрошити на пиће. Успркос томе, осјећао је снажну сентименталну идентификацију са исламом и исламском културом генерално.

Ћатићево одбацивање српског националног осјећања има везе, чини ми се, са тенденцијом која је међу српском националном елитом још у његово вријеме постојала, мада тада није била потпуно доминантна, а према којој се изједначавају српско национално осјећање у етничком смислу и припадност православљу у вјерском.

Могло би се надуго и нашироко анализирати зашто је тако. Дио разлога крије се несумњиво у дугој отоманској окупацији, односно у чињеници да је ослобађање Србије истовремено било и ослобађање од Турака, а словенско муслиманско становништво које је примило ислам, задржавши језик, културу и велики дио обичаја, олако је идентификовано са Турцима. Имајући у виду да су све до балканских ратова, што ће рећи до прије стотину година, између осталог и Санџак и Косово још увијек били под управом Отоманског царства, непријатељство према Турцима није било тек неки давни скоро митски анимозитет него чињеница свакодневног живота. Ипак, то не објашњава до краја потребу да се словенско муслиманско становништво прогласи Турцима и да га се ултимативно позива да се врати „прадједовској вјери“.

Чињеница је да је великом броју православних Срба, сваки муслиман који се осјећа као Србин аутоматски сумњив, ако није спреман да се покрсти. У том смислу је изузетно индикативно искуство Мустафе Мулалића. Чудна је његова животна прича и ако би какав стереотипни српски националиста тражио муслимана по својој мјери, тешко да би нашао бољег од Мустафе.

Родио се у Ливну 1896. године. У Краљевини Југославији био је активиста и посланик Живковићеве и Јевтићеве Југословенске националне странке. Године 1941. повезује се с Дражом Михаиловићем и одлази на Равну гору. Био је члан Врховне команде Југословенске војске у отаџбини и члан Централног националног комитета Равногорског четничког покрета. У Михаиловићевом штабу је био све до априла 1945. године. У социјалистичкој Југославији је као четнички колаборациониста осуђен на пет година затвора. Казну је одслужио у Главњачи, а послије робије је живио у Сарајеву гдје је радио као трговац. Умро је 1983. године.

Иза Мулалића су у рукопису остали мемоари под насловом „Хроника Другог свјетског рата из аспекта мојих доживљаја и расуђивања“. У њима је и епизода у којој Мулалић описује један свој београдски доживљај. Дошавши једном приликом с Равне горе у Београд, у некој кафани се сусрео с неколико симпатизера четничког покрета. Дочекали су га са добродошлицом. У једном тренутку га, међутим, један риђокоси прота одведе за засебан сто и рече му: „Здраво, куме.“ Мулалић се зачудио јер је овога видио први пут, па га је упитао: „Откуд смо кумови, кад се први пут видимо?“ Поп је одговорио овако: „Ето, ја сам ти кум! Кад се будеш враћао у прадједовску вјеру, немој да тражиш кума, ја сам ти се први, и то од свег срца, јавио за кума.“

Присјећајући се тога годинама касније, Мулалић биљежи: „Било ми је јако тешко. Тај шовинистички препад ме је дубоко вријеђао. У својој вјери ја нисам био колебљив да не би таквом атаку одолио, али ме вријеђало што овакви испади наносе штету националној ствари.“

Мулалић се тада упушта у расправу с попом па га пита на коју прадједовску вјеру мисли, а прота одговора да мисли на православље, наравно. Мулалић каже да је његова прадједовска вјера богумилство, а да је и њему и попу заједничка прадједовска вјера Перун, односно словенски политеизам, па пита попа да се он врати Перуну. Поп на то побјесни те каже како су му дражи муслимани-Хрвати од муслимана-Срба јер према њима „нема обзира у провођењу наше политике“. Несретни Мустафа излази из кафане јако ожалошћен. Овако се тога сјећа: „Пукла ми је пред очима реална слика наше стварности, наших неискрених односа. Мјесто борбе против окупатора, видјех да нам предстоји међусобна борба.“ Мустафа Мулалић је био Србин, што се каже – са дна каце, али некима, ето, ни то није било довољно, само јер је био муслиман.

Наоко парадоксално, али управо је у социјалистичкој Југославији појединцима који су поријеклом из муслиманских породица било најлакше да се осјећају као Срби. Разлог за то је маргинализовање религије у јавном животу. Велики број истакнутих политичара и умјетника са именима оријенталног поријекла у СФРЈ су се изјашњавали као Срби. Меша Селимовић и Скендер Куленовић су само најистакнутнији међу њима.

Ратни распад Југославије, а нарочито рат у Босни, учинио је готово немогућом ширу и масовнију идентификацију јужнословенских муслимана са српским националним осјећањем. Мржња с којом су рушене џамије и практично сви симболи исламске културе, интензитет и окрутност злочина, а напосљетку и изјава Ратка Младића дата баш у Сребреници 11. јула 1995. да је послије буне против дахија дошло вријеме за још једну освету Турцима – све то указује на одбацивање муслиманске компоненте властитог идентитета из српске перспективе.

Уосталом, у више од стотину протеклих година хиљаде појединаца из муслиманског миљеа осјећали су се Србима без икакве потребе да пригрле православље. Не улазећи овдје у личне мотиве и не проблематизујући то на било који начин, ваља чисто социолошки примијетити да је Емир Кустурица ваљда и прва особа босанскомуслиманског поријекла којој је пуно право да се осјећа Србином шира друштвена заједница признала тек кад је прешао на православље. Истовремено постоји читав низ особа српског поријекла и етничке припадности које су у Сарајеву прешле на ислам и почеле се аутоматски изјашњавати као Бошњаци јер очито ни из тамошње перспективе није могуће бити Србин исламске вјероисповијести.

Коча Поповић је некад почетком седамдесетих година прошлог вијека казао како Албанци могу да буду добри Југословени, али да не могу да буду Срби. На сличан начин би се данашња српска политика требала односити према Бошњацима у Србији. Они могу бити добри политички Срби, лојални држављани Републике Србије, али је илузорно од њих очекивати било какав претјеран сентимент према православном имагинаријуму.

Уосталом, случај Адема Љајића је ту одличан примјер. Ако је он вољан да мирно стоји док слуша државну химну, ако је вољан да игра за репрезентацију своје земље, бесмислено је од њега очекивати да се активно идентификује са текстом који се скоро без изузетка чита у православном кључу.

Кад Александар Вучић каже да су Бошњаци и Срби исти, једино су им религија и вјера различите, то је у савременом политичком тренутку реална и остварива перспектива којој ваља тежити. Свима би нам овдје било боље да локална етногенеза није била базирана на религији него као у већини случајева на језику. Ако су католици, муслимани и православци који говоре албански сви Албанци, ако су католици и протестанти, па и све више муслимана којима је матерњи језик њемачки Нијемци, штета је што нас Јужне Славене језик није спојио чвршће него што нас је религија раздвојила. Сада је, међутим, тако како јест, што не значи да је забрањено надати се и сањати.

Уосталом, Муса Ћазим Ћатић је прије стотину и петнаест година писао:

Једна нада болну душу тјеши;

И са срца црни очај брише,

Нада слоге – братског јединства

За чим Србин умире и дише,

Јер је слога спасоносна зора

Што ће збрисат мрак нам са обзора.

А Његош 1847. године, у писму Осман-паши Скопљаку каже овако: „Када са мном говориш како мој брат Бошњак, ја сам твој брат, твој пријатељ, али када говориш као туђин, како Азијатин, како непријатељ нашега племена и имена, мени је то противно и свакоме би благородно мислећему човјеку противно било.“

Има се, дакле, на чему градити слога.

89 коментара “МОЖЕ ЛИ СРБИН бити муслиман?

  1. Гаудеамус Игитуровић каже:

    Ово је врло озбиљно питање од чијег одговора много шта зависи. Да ли је „старије“ национално или верско? Да ли та два могу да се одвоје, или иду једно везано за друго? Да ли вера човека, одређује и његову националну припадност? Да ли су Срби прво били Срби, па онда православци, или смо тек примањем православља дефинисани као народ? Да ли Србин може да буде муслиман, католик, протестант, будиста …, или му друга вера одређује и „излазак“ из српског народа? Да ли су „старији“ гени, или деловање чинилаца спољне средине? Одговори на ова питања, или на једно питање постављено на више различитих начина, не могу да буду – по титином рецепту – онакви како „се осећамо“, ма каква наша појединачна претходна искуства са иноверцима била. Постоји само један истинит одговор, који је самим тим што је истинит јединстванн за све нас.

    1. Владимир каже:

      По мени, старије је генетско. То нас чини онаквим каквим јесмо са свим нашим врлинама и манама. Засигурно и непроменљиво. А верско је духовна надградња тог истог генетског што смо га добили, дакле променљива категорија. Срби постоје и пре Хришћанства и родноверја и мухамеданства и осталих религија. Можда не у оваквом облику и издању, али постоје као генетски носиоци материјала њихових предака. Дакле, јасно препознатљиво у поређењу с ескимима, или банту црнцима например. Чим постоји јасна, препознатљива и јединствена особина, ту групацију људи можемо назвати народом. Што се Балкана и Срба конкретно тиче, ако гледамо по генетском кључу, већина људи дели велики број истих заједничких гена, што би нас могло сврстати у исти или слични народ. Али “надоградња“ је оно што чини поделу и међусобно замерање. Та компонента нас чини другачијим међусобно. А израженог сам мишљења да је управо то и био циљ “светских моћника“, да се раскомада и завади један исти народ, зарад лакше контроле и зараде.

    2. KIM каже:

      Тачно. То је све ујдурма ватикана и запада са циљем да се поцепа један народ на делове, ради лакше окупације и контроле.

    3. Гаудеамус Игитуровић каже:

      Мудро и истинито речено. И по мени, старије је генетичко. Међутим, развође остаје. Да ли ћемо да идемо путем једнокрвности, или путем „компонената које нас чине међусобно другачијим“? То је суштина будућег Начертанија, које слободни Срби треба да поново формулишу ако желимо да останемо и опстанемо као нација. То је нешто што не зависи само од нас, али у многоме одређује наше понашање и даљу судбину.

    4. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Гени НИСУ старији одмах да ти кажем, то свако паметан разуме. КУЛТУРА и традиција задају лични и колективни идентитет. Сва историја Балканског полуострва то потврђује па напослетку и овај скромни урадак младог Баздуља.
      Да је овај Мухарем био од рођења код моје бабе Љубане на „обуци и васпитању“, испао би чистокрвни четник и монархиста, а о младим Кинезим да и не говоримо: https://www.youtube.com/watch?v=SB78suC8skM

    5. Гаудеамус Игитуровић каже:

      Гени старији, јер се човек роди носећи их, али је култура и традиција (чиниоци средине) у формирању личног и колективног идентитета непорецива. Да је генотип Мухарем био и код мог деде на „обуци и васпитању“, испао би исто као и код твоје бабе Љубане :)

    6. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Нисмо се разумели: Гени су „старији“ у смислу субординације. Гени нас не одређују у пресудној мери јер их нисмо ни СВЕСНИ на било ком нивоу осим апстракције. до пре пар деценија нисмо ни измислили реч „ген“, а о ДНА И РНА тестовима да и не причам…
      Дакле, СВЕ балканске поделе, СВА новокомпонована балканска „државна“ гологузија од нација и „националних историја“ од Душана Силног и франачке карте из 913. године показује и доказује да су вера, традиција, а пре свега култура и геополитичко определење ПРЕСУДНИ за однос група, племена, етницитета и тзв „нација“. А све се убрзало 1848. и буржоаском револуцијом, грађанизмом и грађанским филозофијама, системима и буржоаско – партијским удруживањима.. Где је ту генетика? Нигде, нико је не зарезује кад говори НОВАЦ и ИНТЕРЕС групни или појединачни..
      Ти си израслији члан овог коментарлука, схватићеш…

    7. dabisha каже:

      da li je starije nacionalno ili versko?
      veru ne treba mešati u politiku

    8. Гаудеамус Игитуровић каже:

      Вера и политика заиста не треба да се мешају. Чињеница је, међутим, да услед злоупотребе и несхватања вере, многи политички проблеми јесу последица верских опредељења. Овде код нас, верско и национално питање су испреплетени.То да ли је неко православац или католик или муслиман одређује да ли је Србин, Крват или Бошњак (!?). Што није најчудније. Најчудније је што је то већини постало нормално, чак и у Србији.

  2. Владица каже:

    Бесмртни Чича Дража
    београде да ли смијеш
    Чича Дражу да откријеш
    откри нама ту истину
    о великом Србском сину….

  3. Бели Орао каже:

    Комунистичко демократска пропаганда учинилње су своје.
    Муслиман је вера и зато су то пребацили у Бошњак. И сад као постоје Бошњаци. Тио је бре као и Шумадинац, а може да буде и презиме.
    Дакле муслимануи су Срби, а то што неки неће то је опет по слободи.

  4. xyz каже:

    За време рата у Хрватској и у БиХ сам имо прилике да упознам доста муслимана, који су се са нама борили за РСК и РС. Мислим да је то грешка, што је СПЦ прогласила да само православци могу бити Срби. Изгубили смо скоро све Србе Католике и Србе Исламске веро исповести и данас су они наши најљући непријатељи.

    1. Владица каже:

      Брате само је једна вера права, то је вера Православна.Или јеси или ниси Христов војник Православни.
      Ја сам лично против да буду некакви Срби католици или мухамеданци.Увек смо од њих,такозване „браће“ били клани и черечени.

    2. xyz каже:

      Tо је твоје право да мислиш тако. На Мајевици у Априлу 95, са нама су били у рововима муслимани из ВРС а преко су били Срби из другог Корпуса Армије БиХ, који су на нас пуцали и сигурно убили неке од нас! Знам то јер смо увече када смо их најурили са положаја које су држали, заробили 10 њихових војника и међу њима једног “Србина“, који се није устручаво да то и каже. Могу ти рећи да се његова задњица и дан данас сећа са сусретом чизама војника ВРС!

    3. Владица каже:

      Тачно,на пример у сарајеву у армији муслимајмуна био је и познати хармоникаш Перица Симоновић,борио се против Срба..издао је своју веру и свој народ..због обријане пи…..ке.Ожењен ханумом..

    4. моћни Ђоле Јанговић каже:

      То само потврђује твоју тезу.
      Ја ам се лепо разочарао у овог нашег Муху… Личио ми је на пристојног момка, али изгледа да није много паметан… удара га то „бошњаштво“ прејако, па се и оклизне!
      И њему је криво што се нисмо ’91. сви приклонили Алији и отцепили од Србије, па куд пукло да пукло.. О приклањању својих вратова на милост њиховом Цаци и Јуки, Насеру и Сеферу, да и не говорим:
      …“ Ратни распад Југославије, а нарочито рат у Босни, учинио је готово немогућом ширу и масовнију идентификацију јужнословенских муслимана са српским националним осјећањем. Мржња с којом су рушене џамије и практично сви симболи исламске културе, интензитет и окрутност злочина, а напосљетку и изјава Ратка Младића дата баш у Сребреници 11. јула 1995. да је послије буне против дахија дошло вријеме за још једну освету Турцима – све то указује на одбацивање муслиманске компоненте властитог идентитета из српске перспективе….“
      Ни речи ко је први почео.. а не треба ни да питам, сви ће они рећи углас: „МИЛОШЕВИЋ“, па и наш мали Мухо.
      Њему је дакле наша освета Кравица и 3500 поклане нејачи неопростива!?
      Шта ми имамо и како се усуђујемо светити кад се они свако мало заиграју па напију српске крви?!
      Често сам се колебао, али ме више ни Бог ни ђаво неће натерати да с њима живим у миру и „братству“…
      Ја сам своје братство, јединство и југословенство попио до отприлике 1981. кад ми је школски другар из клупе звао старог комшију да га прикоље и баци у реку уз сочно псовање „српске мајке“! Из чиста мира, само јер је туда пролазио.
      Мој школски којег сам мислио да знам., десет година пре почетка рата…
      И опет сам се зачудио кад је почео рат. Ни у тридесетој се нисам био опаметио..:)))

    5. Владица каже:

      Какви то,бата Ђоле,никад у латина и турчина немај поверење.
      Само да се држимо савета нашег вечног Владике Рада.
      Неко нас је зјбао са тим праштањем,не верујем да су таки били они Срби пре Хришћанства.

    6. Чича Мића каже:

      И онај Јово Дивјак! Сви су они због стана или кола издали свој народ.

    7. МатерВамИздајничкуАнтиСрбску каже:

      Као што је било и много “бранитеља“ полутана и чистх Срба у хрватској војсци.
      Неке знам и лично.
      Моги примају бранитељске пензије данас.
      Неби ме чудило и да имају србско држављанство јер само Србија је у стању да даје држављанство онима који су се борили против ње и нико други….

    8. djole каже:

      Hrista postuju i muslimani i katolici. Problem je mentalitet. Ego. Dinaridi sa sve tri strane nece nego po svome. Jednom coveku iz Sumadije, Zagorja ili Bihacke Krajine manje smetaju pojedine stvari koje neki drugi naglasavaju. Taj faktor uspesno koriste mudri anglosaksonci i zapadni latini u ruskom slucaju. Sledeci faktor je nepoverenje pravoslavlja. Nesigurnost je betonirana
      istorijom u kojoj su pravoslavce klali i jedni i drugi na ovim
      prostorima i da zato nisu odgovarali. Takodje ovde nema prostora niti ljudi koji mogu da udare kontru satanistima kao u Rusiji gde ima mnogo politickih i medijskih figura koje rade na resavanju nacionalnog programa isticuci svrhu planova zapadnih tajnih sluzbi. Ovde tajne sluzbe, politikanti sluze ambasadorima. Ali ako se pojavi jedan Kadirov u Bosni (uz rusku i mozda tursku pomoc) pa uspe da dokaze ovo sta pisac tvrdi vecini muslimana koji Srbe ne smatraju „rajom“ onda ce i ovde lakse da se zivi. Samo za tako sta „sarajlijsko“ vodstvo treba da prestane da suruje sa Saudijcima, zaduzenim za vehabijski globalizam. A okriviti SA ce da bude teze posto pune budzet vodstva, imama, NVO-a itd. Upravo u kalifatu kao uspesnom projektu globalizma, ne smatraju naciju ili pripadnost plemenu vaznim koliko veroispovest. I to ne samo veroispovest vec i njenu „vehabijsku“ ispravnost. Kataklizma prirodnog karaktera ili rat samo mogu da stave tacku na ovu srbsku podelu. Ali dobro je da se debatuje, pise o tome pre nego do toga dodje. Trebat ce nam.

    9. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Браво.

    10. dabisha каже:

      mislim da bi se hrist teško složio sa izrazom hristov vojnik.

    11. Perun каже:

      СРБИ МУСЛИМАНИ О СРПСТВУ – СВОМ ПОТОМСТВУ

      Омер Скопљаковић:
      Ж Е Љ А
      … Душмане мрзи, а Српство љуби,
      Тако ми сине ти био жив,
      Пане ли бабо у борби љутој,
      Освет’ га сине, соколе сив…
      ————–
      Србин Авдо Карабеговић:
      ОХ, ТА ЉУБИМ ТЕ…
      … Тако ми правде
      Вишњега Бога
      Тако ми српског
      Имена мога…
      Противу ислама,
      То ништа није,
      Син Отаџбину,
      Љубити смије.
      ———————
      Омер-бег Сулејманпашић-Деспотовић:
      СРПСТВУ
      Из мог срца, из пламених груди,
      Из уздаха, из душе, из снова,
      Теби Српство, моја срећо драга,
      Лети, ево, лака пјесма ова!…

      Суза чиста; суза душе моје,
      Суза, што ме милом братству веже,
      Суза вјерна љубави и крви,
      Теби, Српство, што ме вјечно веже!

    12. Perun каже:

      U dolafu moga đeda

      Atmosferu pripadnosti srpskim korenima među muslimanima Bosne i Hercegovine, krajem 19. i početkom dvadesetog stoleća, najupečatljivije prikazuje lepa lirska pesma Srbina muslimana Aliverić Tuzlaka,
      „Amanet od đeda“, objavljena u Bosanskoj vili, 1898:

      „U dolafu moga đeda
      s desne strane u pretincu,
      kad još bijah grješno d’jete
      viđah malu ikonicu.

      Prikradoh se da razgledam,
      Kakva li je na njoj slika,
      Bješe srebrom optočena
      Slika Đurđa mučenika.

      Ja to onda nisam znao.
      Zazir’o sam od aždaje,
      Al’ s aždajom ko se bori,
      Osjeć’o sam, junak da je.

      Samo zato, samo zato,
      Ja poljubih tog čovjeka.
      Đed uniđe — ja se zbunih —
      A on reče: ‘Neka, neka!

      Istog Đurđa, ljubili su
      Naši preci ko svečari,
      Pa zar da jađunah ljubnut’
      Što ljubljahu naši stari.

      Al’ ti n’jesi poljubio
      Samo hader — ilijaza,
      I poljupce si poljubio
      Svojih rahmet praotaca’.

      Tako đedo, al’ on ode
      Već odavno s ovog sv’jeta,
      A ja čuvam ikonicu
      Pored drugih amaneta.

      Al’ ja zato, Alah-ikber,
      Čvrsto s držim svog mezheba,
      A mezheb mi ništ’ ne smeta
      Da srbujem kako treba“.

    13. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Де си ти мени Перунпедијо ниједна..:? :)

    14. Perun каже:

      :) ?
      De drugar malo opširnije,
      nisam ti ja od onih što brzo shvataju kratke porukice.

    15. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Шта опширније, па ту си ти за опширне изватке из своје личне картотеке…:)
      Само удри!

    16. Perun каже:

      Posle komentara o Srbima muslimanima i njihovom nedvosmislenom srbstvu dodao bih i ove činjenice.
      ————–
      A sada par reci o blizoj zlocinackoj proslosti jednog dela muslimanskog buljuka.
      Važniji položaji na kojima su bili muslimani u NDH

      Dr. Osmanbeg i dr. Džaferbeg Kulenović bili su dopredsjednici Hrvatske državne vlade, a ing. Hilmija Bešlagić, dr. Mehmed Alajbegović i dr. Meho Mehičić njezini podvladonosci. Asim Ugljen bio je predsjednik Vrhovnog suda NDH. Ademaga Mešić bio je doglavnik, a prof. Alija Šuljak (HSS) poglavni pobočnik u Glavnom ustaškom stanu, uz druge više ustaške dužnostnike Dr. Ismetbeg Gavran Kapetanović bio je drugi dopredsjednik Hrvatskog državnog sabora i veliki župan Vrhbosne (Sarajevo), Avdo Abdulah Ferizbegović veliki župan Velike župe Usora i Soli u Tuzli, Husein Alić veliki župan Velike župe Sana i Luka u Banjoj Luci, a Mesud Kulenović (HSS) saborski bilježnik, dok su ukupno 15 Hrvata muslimana bili članovi Hrvatskog državnog sabora. Prof. Hasan Šuljak (HSS) bio je hrvatski poslanik u Budimpešti, a dr. Salih Baljić obći poslanik u Ljubljani. Prema nekim podatcima u ustašama je do 1943 bilo 51 posto Muslimana.

      Medu starešinama ustaške vojske veliki ugled uživali su generali Muslimani: Salih Alikadic, Junuz Ajanovic, Muharem Hromic… Posebno mesto u „Crnoj legiji“, elitnoj i najkrvolocnijoj ustaškoj formaciji, imao je Becir Lokmic, a desetine hiljada muslimana iz Bosne i Hercegovine, delom i iz Sandžaka, bilo je u sastavu ustaške vojske.

      Glavni koljac u strašnom, obrednom, ubijanju Srba u crkvi Presvete bogorodice, u Glini, gde su krajem jula i pocetkom avgusta 1941. godine zaklane 1564 osobe srpske nacionalnosti, zvao se Hilmija Berberovic.

    17. моћни Ђоле Јанговић каже:

      И онда мали Мухо изјави за Дневник: …“ Мржња с којом су рушене џамије и практично сви симболи исламске културе, интензитет и окрутност злочина, а напосљетку и изјава Ратка Младића дата баш у Сребреници 11. јула 1995. да је послије буне против дахија дошло вријеме за још једну освету Турцима – све то указује на одбацивање муслиманске компоненте властитог идентитета из српске перспективе….“

      Заборавио наш Рале да помене Ханџар дивизију па кренуо од Буне против дахија?! …)))
      Ко ће га знати, можда је ђенерал мислио ратовати још једно десетак година, па ко вели; „Да почнем од почетка…“

    18. Goranzzr каже:

      Kod mene je bilo Vojvodjanskih Rumuna i Madjara. I jedni i drugi su se izjasnjavali kao radikali. Bio je samo jedan Makedonac musliman. Puno njih iz Niksica i Titograda. Neki su se jos tada izjasnjavali ko Srbi,a neki ko Crnogorci.
      I evo nas u 21 veku zakacili smo se sa svima.

    19. МатерВамИздајничкуАнтиСрбску каже:

      Нису они “изгубљени“ само због старих грешака него и због нових.
      Пре свега због катастрофалне политике Милошевића..
      Морало се ратовати само против Курвата а муслиманима понудити некакав аранжман-нагодбу на рачун Курвата у Босни…
      Да се прави пакт са Туђманом је било једнако издаји јер су Курвати били увек највећи крволочни непријатељи Срба!
      Они су починили ГЕНОЦИД над Србима а са таквима се мир на почетку рата или било када НЕ потписује.
      Јер да су Срби придобили муслимане и ратовали само против Курвата Срби би и данас били у Крајини а Курвата више неби било у БиХ и њу би данас делили само Срби и муслимани.
      Курвате звати Србима је катастрофална погрешка и пре рата и сада и убудуће…Док је са муслиманима био могућ некакав суживот да није било сукоба….Сада више не…

      Да СПЦ ради свој посао они би се пре свега борили за Космет а они су из СПЦ истерали јединог владику (Артемија) који је то радио !
      И неби се унијатили и папи у шуупак увлачили.
      Уместо тога они се баве негирањем србског порекла малобројним муслиманима који то још тврде да јесу!
      Ако муслиман признаје своје србско порекло КО ИМА ПРАВО да му то негира? Кад знамо сви да је то истина !
      А од покатоличених Срба сви знамо шта се доживело у прошлости и какви су они Тако да чекати да они кажу да су Срби је ГУБЉЕЊЕ времена!….

  5. dabisha каже:

    naravno da srbin moze biti musliman. zasto ne bi mogao?

    1. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Само ако течно говори и читко пише српским језиком.. Ти си видим, нека циганштура?!?

    2. dabisha каже:

      ne pise se jezikom pametnice.

      a ti vidis to u kristalnoj kugli, soljici popijene kafe, sta li?

    3. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Пише се БАШ „српским језиком“ а не „српски језик“ ако си на облик мислио! Где си ти учио осмољетку? У циган мали?! Не треба ми кугла па да видим да си неписмен, необразован и неначитан. Типични чмаролиз Чеде Прашка циганина. Сви сте гарави, тупави и препотентни; „све знате“ у све турате носину и ПОЈМА о животу немате.
      Једина енциклопедија у коју си завирио је Википедија на енглеском и рвацком, а животу и емоцијама се учиш на Хамстеру..:)

    4. dabisha каже:

      definitivno umisljas da si vidovit. mozda astrologija? gatas u pasulj? ako to radis na osnovu ciste inspiracije, rec je o mentalnom oboljenju. potrazi pomoc. hemija je bas uznapredovala

    5. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Ма дудлај ми га дудлиша, смешан си копилане…

    6. dabisha каже:

      sanjaj peshko

    7. perungromovnik каже:

      он је арнаутин брате, чисто за твојју информацију, а живи у београду…не знам шта пише јер сам га блокирао, али имаш право да му се свега по списку а и преко списка…

    8. Чича Мића каже:

      Закачио се тај ретардињо и мени на коментар о нетачној изјави Марин ле Пен, где се види црно на бело његова глупост, незнање и неписменост. Блокирао сам га и крај приче….

      http://srbin.info/2016/12/24/treba-da-izadjemo-iz-nato-a-ameri-ga-koriste-za-svoje-ciljeve-u-evropi/

    9. Goranzzr каже:

      U Nemackoj neko seoce blizu Fulde upoznao sam muslimana iz Mostara Edin se zove. Bio je sa Legijom ratovao rame uz rame protiv krvata.

    10. Бели Орао каже:

      Ово није баш конспиративно.

    11. Goranzzr каже:

      Zaboravio sam da napisem da se ne izjasnjava kao Srbin nego je musliman Bosanac,al je eto i on takav bio sa nama protiv krvata.
      I sada sa krvatom drzi skladiste prodaju zajedno polovne gume.

    12. Бели Орао каже:

      Уствари у праву си. Пас рата. Здрав ми био.

Коментари су затворени.