Прочитај ми чланак

НА ГРОБЉУ НАРОДА: Србија, неуспела држава; Срби, народ који одумире

0

У свом класичном делу ''Медитеран и медитерански свет у доба Филипа ИИ'' Фернан Бродел скреће пажњу на то да је Јерменија у 14. веку престала да буде држава због прекомерне емиграције становништва. Спутани својом планинском, затвореном постојбином, Јермени се расељавају широм Европе и Османског царства, али одлазе и на друге континенте, где излазе на глас пре свега као способни трговци.

Они који су остали живе тешко, затворени у непробојном кругу сиромаштва. То је судбина и данашњих Јермена, и поред тога што су успели да обнове своју државност. Земља је осуђена на стагнацију, која је значајним, ако не и пресудним делом условљена одласком највиталнијег, најпредузимљивијег дела становништва у иностранство.

© Sputnik/ Немања Девић

© Sputnik/ Немања Девић

Међутим, ово није прича о Јерменији. Помен њене невеселе историје требало би да послужи као упозорење на то да је Србија на путу да је понови. Иако нисам баш сасвим сигуран у тачност својих речи: „Србија је неуспела држава, Срби су неуспешан народ“, мислим да би вредело о њима размишљати. Не знам која је дефиниција успеле државе или успешног народа. Она вероватно зависи од преференција оних који покушавају да је формулишу, а који неминовно стоје под социјалним и културним утицајем средине којој припадају. У социологији постоји принцип културног релативизма, чији следбеници сматрају да је свака култура подједнако вредна.

Артефакти настали у некој родовско-племенској заједници равни су, рецимо, делима Микеланђела или Пикаса. Слично се може рећи и за цивилизацијска достигнућа. На пример: Британско царство, највеће у историји, вс. индијска цивилизација, који су Британци бацили под ноге. Лако је закључити да вековна владавина Британије над Индијом говори у прилог британској супериорности, али зар то није замка у коју редовно упадају европоцентрици? Зар се Европа није уздигла добрим делом баштинећи достигнућа народâ и земаља којима ће наметнути своју власт? И зар историја није сведок пропадања толиких империја за које је изгледало да ће у својој моћи и сјају трајати вечно?

Али да се вратимо Србији. Зашто изгледа да нам је држава неуспела и зашто смо ми неуспешни? Најпре би требало да се упитамо које су нам државне границе и коју територију контролише државна власт. Наравно, ово питање везује се за крајње нејасан – пре свега у нашим главама – статус Косова и Метохије. До кад ћемо да вичемо „Косово је српско!“, иако видимо да на њему живи неки други народ, који је ту организовао какву-такву државу и који не жели да је дели с нама? Зар не би било поштено, према себи самима, признати да је Косово изгубљено у рату 1999. године и кренути даље без тог баласта непризнатог пораза. Разуме се, уз чување косовске традиције и уз борбу за заштиту српских споменика на тим просторима. Међутим, Косово је многима од нâс потребно као изговор за неуспехе на многим другим пољима.

Да ли је успела држава она која обесмисли погибију 1.3000.000 људи, или готово трећине свог становништва (у Првом светском рату), тако што на тај број дода још преко милион изгубљених глава (у Другом светском рату и у доба комунистичког терора). Никада не треба да престанемо да се питамо: чему толико страдања – да се направи Југославија „од Вардара па до Триглава“, која ће се, опет у крви, распасти на самом крају 20. века? И као да нам то није довољно, те и даље сањамо о некаквој Великој Србији (иако ће данас то ретко ко признати). Неће бити да нас цео свет мрзи. Ваљда смо и ми за нешто одговорни.

vazno srbin.infoЗашто смо неуспешан народ? Да се задржимо на садашњости. Депресивни смо и уплашени (према неким истраживањима, по потрошњи антидепресива и седатива налазимо се у самом европском врху), млади су незапослени, дезоријентисани, насилни (број кривичних дела која су починили малолетници порастао је у периоду 2005-2012. година пет пута), многи желе да напусте земљу (око 80% студената Београдског универзитета планира одлазак у иностранство након завршетка студија). Земља Србија полако нестаје, умире. Како и не би?

Министар здравља поручује да лекари који неће да раде за месечну плату од 500 евра могу да иду. Радиша Пљакић, успешни привредник из Крагујевца, творац чувене ракије “Жута оса“, каже у емисији Горана Милића “Алхемија Балкана“ да је у Србији опасно бити богат. Онај ко се усуди да то буде мора да прода душу ђаволу (читај: политичкој елити). Пљакић зато ради таман толико да својој породици обезбеди пристојан живот. Охрабрујући и подстицајни примери, нема шта. А има их још много сличних, који сведоче о једном дисфункционалном друштву и држави. Ако нам је за утеху, на овом свету постоји много таквих. Док једни напредују, други пропадају.

Ова планета је гробље народâ. Изгледа да су Срби на њему закупили гробно место.

13 коментара “НА ГРОБЉУ НАРОДА: Србија, неуспела држава; Срби, народ који одумире

  1. EU Pakaristan каже:

    „Само деген себе саплиће“
    SVE JE POTPUNO TAČNO I RED U IZJAVAMA PROIZLAZI IZ REDA U GLAVI KOJI IMAŠ, AL SAMO ĆU SE NADOVEZATI NA OVAJ KRATKI CITAT GORE;
    PA POGLEDAJMO ONE INFERIORNE MUSLIMANE KOJE ISMEJAVAJU SVI KAKO KAO MAJMUNI SKAKUĆU PO ZAPALJENIM ZASTAVAMA U SVOJOJ NEMOĆI, ILI MALE SMRDLJIVE KAUBOJE I EUROPLJANE, NACISTE I LUZERE, BEZOBRAZNE I GLUPE BAHATE STVOROVE, KAKO HVALE SEBE, TZV.SVOJU KULTURU I CIVILIZACIJU (KOJE NE VREDE NIŠTA) I NIKADA SEBE NE KRITIKUJU A POSEBNO NE KRIVE, ČAK I KADA OFICIJELNA ISTORIJA KAŽE DA SU BILI NACISTI I IZGUBILI RAT,DA BOMBARDUJU DRŽAVE MIMO MEĐUNARODNOG PRAVA, DA KUKAVIČKI PREDAJU SVOJU NAFTU ZAPADU A OSVEĆUJU SE POSTAVLJANJEM KUKAVIČKIH BOMBI PO JAVNIM MESTIMA JER NE SMEJU DA RATUJU PROTIV VOJSKE NEPRIJATELJA SA ZAPADA…PA KAD TAKVI JADNICI,LJUDSKA BEDA (BOG IH POSRO NIKAKVE) HVALE SEBE I NE KRITIKUJU I NE SLABE SAMI SEBE OPTEREĆUJUĆI SVOJU SAVEST, ZAŠTO MI I DALJE PATIMO OD TE BOLESTI, NAMETNUTE U ONOJ SFRJ ??? KAD ĆEMO SE REŠITI TE BOLESTI I ONIH NVO-A I MEDIJA KOJI NAS UVERAVAJU DA SMO MI KRIVI ZA OVO STANJE ???

    1. Jogi Ber каже:

      тако је, драго ми је да чујем такав став.

      свако ко је сxватио механику њихове анти-српске пропаганде се освестио и мисли исто као ти и ја!

      значи СТОП западним агентима, нво пеђерчинама и осталој боранији која се гоји и коти на нашим лешевима и срушеним животима!

  2. Saki каже:

    Претпоставимо за почетак (као да) текст није дефетистички памфлет и кренимо у анализу:
    1) кренути без „баласта Косова“ а „чувати тамо споменике“ је практична бесмислица. То је могуће смислио неко веома неискусан, веома туњав, или веома злонамеран. Или сва три заједно. Цивилизован народ никад неће признати окупацију дела своје земље, тим пре што тамо живи наш народ. Тачка.
    2) текст помиње свест „да нас други мрзе“. Шио ми га Ђура. Дајте мени све светске медије, па да видите како ће свет да мрзи Ротшилде и другу глобалистичку гамад. Укратко, та мисао нема никакве везе с нама, тј нисмо је ми узроковали. Глобалисти мрзе и Кубу, и Фидела Кастра, и традицију, и морал, и Путина, и планету, и природу… То нема никакве везе са објектима њихове мржње – глобалисти су сами по себи генератори зла, неизазвани ничим. Са правом их зову антихристи.
    3) свест о неуспешности се узима као национална карактеристика! Ја бих питао аутора нешто друго: „А коју то националну карактеристику, онако по њему, имају рецимо Енглези?“ Поменуо је Индију, а није поменуо шта су тамо радили Индијцима, или шта су радили Ирцима, или шта су радили у крајњој линији нама и целом свету? Или рецимо Американци, која је њихова национална особина, узевши да су побили староседеоце доброг дела континента? Да нису то можда они успешни?
    Остале ствари које аутор наводи свакако су део наше свакодневице: стагнација, незапосленост, исељавање и партократија. Али ипак узмимо и ово: колико то европских земаља нема све те или већину тих особина?
    Не могу да тврдим, али на основу горњег рекло би се да је чланак као наручен из неког центра.

  3. Гаудеамус Игитуровић каже:

    Апсолутно ширење дефетизма! То је, у последњих неколико дана постало оркестрирано. У исту сврху је рађена „анкета“ некаквог „независног Београдског центра за безбедносну политику“, који подржава (израду њиховог сајта) Краљевина Норвешка и Сорошев центар у Будимпешти, по којој 74% „грађана и грађанки“ Србије се не би оружано борило да Косово и Метохија остане у саставу Србије и само 6% би оружано бранило Србе у „окружењу“, ако их неко угрози. „Лаки је мало нервозан“. Видећемо и зашто.

Коментари су затворени.