Прочитај ми чланак

НАЈНОВИЈЕ НАУЧНО ОТКРИЋЕ: Српски кнез оснивач хрватске државе?

0

borna1111

Недавним одустајањем Немачке од германско-нордијске историјске школе, на основу које се пишу наши уџбеници историје дуже од једног века, отвара се простор разним манипулацијама и прекрајању историје.

Недавним одустајањем Немачке од германско-нордијске историјске школе, на основу које се пишу наши уџбеници историје дуже од једног века, отвара се простор разним манипулацијама и прекрајању историје. Ово деценијама већ раде поједине државе, што може имати далекосежне последице на “балканско буре барута”.

Константин XVIII Порфирогенит, византијски владар (913-959), чија је владавина са политичког аспекта безначајна, наводно је аутор списа “О управљању државом“ (De administrando imperio) у којем је описао и многе народе са којима је византијско царство долазило у додир. Порфирогенит је једини извор тврдње о досељавању Срба и Хрвата на Балканско полуострво у VII веку. Порфирогенита су се слепо држали и Ватикан и представници германско-нордијске историјске школе.

На нашим просторима Порфирогенит је млако оспораван, највише због чињенице да је у X веку описивао догађаје из VI и VII века. Падом западне историјске школе, проучавањем српских историјских књига пре Берлинског конгреса, анализом најновијих научних открића на нашим просторима у Pодунављу и детаљном обрадом дела античких историчара, српски историчари могу напокон поставити темеље праве српске историје.

Ово је прича о Борни, кнезу тимочко-кучевском који се сматра оснивачем Хрватске државе.

Mapa-centralne-evrope

Најстарију вест о Борни налазимо код Ајнхарда, познатог летописца на франачком двору. Године 818, бележећи како су два словенска посланства ступила пред цара Лудовика жалећи се на Бугаре, он у наставку износи да су то били  “legati Abodritorum ac Bornæ, ducis Guduscanorum et Timocianorum, qui nuper a Bulgarorum societate desciverant et ad nostros fines se contulerant” (посланици Браничеваца и Борне, кнеза Гудушчана и Тимочана, који су недавно из заједнице с Бугарима отпали и у наше крајеве прешли).

Борна, Тимочанин, био је заједнички кнез Гудушчанаца и Тимочана. Гудушчанци су српско племе тада настањено у долини Пека. Име су добили по античком граду Гудусцум, данашње Кучево, чији се слабо истражени остаци налазе недалеко од данашње варошице Кучева, на супротној страни Пека, при ушћу речице Кучајне. Темељи грађевина овог града, зидани од опеке и камена, протежу се дуж Пека дужином од 4 километра. Дакле, племе Гудушчанаца географски се налазило између Браничеваца и Тимочана.

Борна је склопио савез са франачком државом и са својом војском послат да угуши устанак Људевита Посавског.

Способни кнез Борна убрзо постаје господар у приморској Хрватској. Године 818, пре избијања устанка, он је код Ајнхарда записан само као кнез Гудушчана и Тимочана (dux Guduscanorum et Timocianorum). Већ идуће године, кад је водио на Купи велику битку с Људевитом, био је већ “dux Dalmatiæ”. У трећој години устанка (821.) Борна постаје “dux Dalmatiæ atque Liburniæ”, дакле кнез целе далматинско-хрватске области.

Из градације ових титула, може се извући закључак: да су Франци Борни, као награду и помоћ, давали све већу власт, на све већој територији, док му најзад нису дали и кнежевски положај.

Борна је умро 821. године, а за његовог наследника постављен је његов синовац Владислав.  “Interea Borna, dux Dalmatiæ atque Liburniæ, defunctus est, et petente populo atque imperatore consentiente, nepos illius nomine Ladasclavus successor ei constitutus est”. (У међувремену умро је Борна, кнез Далмације и Либурније, и по жељи народа, као и сагласношћу цара, његов синовац по имену Владислав постављен је за његовог наследника).

После слома устанка 822. године, Људевит је напустио свој главни град Сисак и пребегао Србима. Не зна се где је тачно Људевит побегао, али се зна да је 823. године побегао код Борниног ујака Људемисла у Далмацију. Људемисл је и сам имао титулу кнеза. Крајем 823. године Људемисл је погубио Људевита.

Људевит Посавски устанком је покушао да створи заједничку државу Јужних Словена. Таква држава створена је 1100 година касније. У њу је Србија ушла као победник у Великом рату, плаћену огромним жртвама, а изашла са границама из 1912. године.

(Телеграф, Вечерње новости)

55 коментара “НАЈНОВИЈЕ НАУЧНО ОТКРИЋЕ: Српски кнез оснивач хрватске државе?

  1. Perun каже:

    Kada se stvara nova nacija,
    kao u slucaju kada je Vatikan kroz vekove stvarao hrvate,
    onda njihov opstanak, sa ezoterijske tacke posmatranja, zavisi iskljucivo od stepena mrznje koji “neguju” prema narodu iz kojeg su potekli.

    Zna genocidna rimo-katolicka crkva, kada bi nestala vekovima podsticana mrznja vestacki stvorenog hrvatskog „naroda“ prema Srbima nestao bi i od vatikana stvoren „hrvatski narod“ kojih se satoji od 90% konvertita.

  2. Perun каже:

    Jovan Dučić hrvatskom

    SINU TISUĆLJETNE KULTURE

    Ti ne znade mreti kraj slomljenog mača,
    Na poljima rodnim, braneći ih časno
    Kitio si cvećem svakog osvajača,
    Pevajuć’ mu himne, bestidno i glasno.

    Slobodu si večno, zakržljala raso,
    Ček’o da donesu tuđi bajoneti,
    Po gorama svojim tuđa stada pas’o,
    Jer dostojno ne znaš za Slobodu mreti.

    Pokaži mi redom Viteze tvog roda,
    Što balčakom s ruku slomiše ti lance,
    Gde je Karađorđe tvojega naroda,
    Pokaži mi tvoje termopilske klance.

    S tuđinskom si kamom puzio po blatu,
    S krvološtvom zvera, pogane hijene,
    Da bi mučki udar s ledja dao Bratu,
    I ubio porod u utrobi žene.

    Još bezbrojna groblja zatravio nisi,
    A krvavu kamu u nedrima skrivaš,
    Sa vešala starih novi konop visi,
    U sumraku uma novog gazdu snivaš.

    Branio si zemlju od nejači naše,
    Iz kolevke pio krv nevine dece,
    Pod znamenje srama uz ime ustaše,
    Stavio si Hrista, Slobodu i Svece.

    U bezumlju gledaš ko će nove kame,
    Oštrije i ljuće opet da ti skuje,
    Čiju li ćeš pušku obesit’ o rame,
    Ko najbolje ume da ti komanduje.

    1. Perun каже:

      HORDA

      Mi nismo poznali vas po zastavama,
      Ni vaše heroje od lavova ljuće:
      Sve na kolenima vukli ste se k nama
      Noseć mač ubice i luč palikuće.

      Bez buktinja ide ta vojska što ćuti,
      Požar sela svetli za marševe gorde…
      Vaše gromke himne ne čuše nam puti:
      Nemo ubijaju deca stare horde.

      Polomiste više kolevki, o srama!
      Nego herojima otvoriste raka.
      Podaviste više njih u posteljama
      Nego što ste u krvi srušili junaka.

      Uzeli ste oči freskama sa svoda,
      Glave kipovima heroja iz bajke;
      Spržili ste seme u strahu od ploda,
      I reč ubijali ubijajuć majke.

      Presiti se zemlja od krvavog vala,
      Ali vam pobeda ne osvetli lice:
      Jer lovor ne niče s bunjišta i kala,
      On je za heroje a ne za ubice.

  3. S.M каже:

    Dalimilova Hronika,Tomasa Pesine iz Cehorda,kaze u vezi hrvata ( namerno malo slovo):

    Srbi govore o svojoj zemlji sto Hrvatska se zove.U njoj bese jedan Leh Srbin koji se zvao Ceh

  4. Perun каже:

    Vatikan: Muhamedanci i Katolici BiH su Srbi
    15. januar 2009.

    Vatikan u svojoj Katolickoj Enciklopediji NA ENGLESKOM piše da su MUSLIMANI i KATOLICI Bosne i Hercegovine Srbi i da Srbi čine 98%
    stanovnistva Bosne i Hercegovine..

    „According to the census of 22 April 1895, Bosnia
    has 1,361,868 inhabitants and Herzegovina 229,168, giving a total population of 1,591,036. Excluding some 30,000 Albanians living in the south-east, the Jews who emigrated in earlier times from Spain, a few Osmanli Turks, the merchants, officials. and Austrian troops, the rest of the population

    (about 98 per cent) belong to the southern Slavonic people, the Serbs.“

    ———-

    Na Nemačkom

    „Nach der Volkszählung vom 22. April 1895 hat

    Bosnien 1.361.868 und Herzegowina 229.168, Einwohnern
    was eine Bevölkerungszahl von 1.591.036.
    Ohne rund 30.000 Albaner leben in den Südosten, die Juden,

    die in früheren Zeiten aus Spanien, ein paar Osmanli Türken, die Kaufleute,

    Beamte ausgewandert. und österreichischen Truppen,

    der Rest der Bevölkerung (ca. 98 Prozent) gehören zu den südlichen
    slawischen Volk, die Serben. „

  5. neoplant каже:

    Kako rece Božidar Violic, najveci hrvatski kazališni redatelj, roden 1931. god. u Splitu:“…Mi smo ionako sklepan narod…“Povod za ovu izjavu bila je njegova konstatacija da se još nije navikao da govori „cisto“ hrvatski: „…pa mi se cesto omaknu neprijateljske rijeci. Mnogi me tada sa negodovanjem pogledaju…“ ili Boris Dežulovic „…Problem je, medutim, mnogo dublji, duboko zapravo – identitetski. Veliki su Hrvati u potpunosti definirani mržnjom prema Srbima: to je sve je što im je od nacionalnog osjecaja preostalo…“ ili Dr. sc. Vladimir Peter Goss redoviti profesor povijesti umjetnosti,Filozofski fakultet u Rijeci:“…Postoji sekundarni mit, kojem sam i sam podosta doprinijeo – a taj je da Hrvatska nije zemlja, nije narod, vec ideja, podneblje, koje djeluje na mnoge od doseljenika da vrlo brzo postanu „Hrvati“…“

Коментари су затворени.