Прочитај ми чланакПротођакон др Љубомир Ранковић о светитељу из Лелића. Наше људе треба процењивати и сагледавати очима великих људи, каже уредник "Гласа цркве"
Можемо ми о својим људима да причамо приче и певамо химне, чему смо као народ склони, али је много важније шта о томе мисле у свету, и не ма ко у свету – каже протођакон др Љубомир Ранковић, уредник „Гласа цркве“, који, за „Новости“, открива нове детаље из живота светитеља из Лелића.
Владика Никола
– Наше људе треба процењивати и сагледавати очима великих људи из великог света – указује Ранковић. – Мало је њих у историји овога народа који су добили високу оцену на том плану. Један од највећих је Свети владика Николај Велимировић.
Николај је, истиче наш саговорник, „једна од најпопуларнијих личности своје епохе, у целоме свету“.
Школовао се у Европи, у Берну је завршио факултет и положио два доктората, из теологије и историје. Похађао је Универзитет у Халеу, где је слушао предавања најугледнијих европских мислилаца и стваралаца, потом завршио Филозофски факултет на Оксфорду, где је докторирао на тему „Филозофија Берклија“. Дисертацију је написао на енглеском, а у Женеви ју је бранио на француском језику.
Био је лични пријатељ енглеског краља Џорџа В и архиепископа Англиканске цркве Рандала.
– Немачка обавештајна служба, која је током Првог светског светског рата у стопу пратила Николаја у Енглеској, записала је дословце: „Енглески краљ Џорџ В и његови министри, као луди, иду по катедралама и дворанама, за Николајем, да га слушају и да се диве духовности његовој. Угледни универзитети у Глазгову и Лондону доделили су му титулу почасног доктора“ – прича др Ранковић. – Енглески министар војни Лојд Џорџ рекао је да је „Николај допринео победи савезника колико и једна армија на фронту“. Будући да су га у ту мисију, у англосаксонски свет, упутили српска влада и краљ, често је боравио и у Америци. Био је близак са Михаилом Пупином, дружио се са Џоном Голсвортијем, са Вудроом Вилсоном и бројним америчким високим званичницима и припадницима духовне, културне и научне елите.
Владика је, по речима др Ранковића, посебно био поштован међу Афроамериканцима. Звали су га „црначки месија“. У Бостону га је, једном приликом, у великој катедрали дочекало 5.000 црнаца, носећи у рукама српску заставу и певајући српску химну „Боже правде“!
Слика светитеља у манастиру Тавна изнад главе игуманије Марте
– Године 1916. на тристогодишњицу Шекспирове смрти, на централној прослави у Лондону, где се скупио цвет светске памети, био је наш Лелићанин са шест нобеловаца, међу којима је био и харизматични Индијац Рабиндранат Тагоре, па Ернест Хемингвеј, француски филозоф Анри Бергсон, Ромен Ролан, Џорџ Сантајана… Николај је одржао упечатљиву беседу о Шекспиру, која је изазвала одушевљење свих присутних, почевши чувеном реченицом: „Ја нисам познавао Шекспира, али је Шекспир познавао мене“ и назвао га „човеком са музиком у себи“.
Пред крај живота, најугледнији амерички универзитет Колумбија у Њујорку доделио му је титулу почасног доктора. На скупу Светског савеза цркава у Еванстону владику Николаја дочекало је 5.000 представника свих хришћанских конфесија. Кад је ушао у огромну дворану, сви су клекнули јер је он био човек који је на себи носио живе ране фашизма и комунизма.
БЕОГРАД: Одржана и шетња за Православне и породичне вредности (ФОТО) https://t.co/OorNjnVmpR
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 16, 2018
ПОЧАСТ
– Амерички Конгрес је поводом његове смрти изгласао резолуцију којом је изјавио саучешће српском народу – казује др Љубомир Ранковић. – Први ко га је упоредио са Светим Савом био је Михаило Пупин,чију судбину је, нажалост, доживео и владика Николај. Свуда је био више поштован него у свом народу. Нажалост, и до данашњег дана.
