Прочитај ми чланак

Ни спиновање више не помаже: у Србији све више евроскептика

0

Број грађана који подржавају улазак Србије у Европску унију пао на 47 одсто, показују истраживања Београдског центра за безбедносну политику.
Више од трећине грађана Србије експлицитно се противи уласку у Унију.

Улазак Србије у Европску унију подржава 47 одсто грађана, два одсто мање него у јуну, показују данас објављени резултати истраживања Београдског центра за безбедносну политику. Према истраживању које је од 18. до 25. септембра спровео Цесид, око 35 одсто грађана експлицитно се противи чланству Србије у ЕУ, а то је чак 10 одсто више него у јуну, док је 18 одсто неодлучно.

Директорка Београдског центра за безбедносну политику Соња Стојановић оценила је на представљању резултата истраживања да је пад евроентузијазма и пораст евроскептицизма у Србији последица перцепције условљавања даљег напретка ка ЕУ и одговора политичке елите, од које се у последњих месец дана углавном чују само негативне изјаве о ЕУ.

Највеће противљење евроинтеграцијама и најмањи ниво подршке уласку у ЕУ исказује млада популација, будући да су испитаници у старосној групи од 18 до 29 година у 40,9 одсто случајева рекли да су „за“, а у 41,5 одсто против уласка у ЕУ.

Уколико се однос према ЕУ доведе у везу са образовном структуром, натполовично су за евроинтеграције опредељени само грађани са вишим и високим школама (53,4 одсто), а најмања подршка евроинтеграцијама (36,5 одсто) забележена је међу ученицима и студентима.

Стојановићева је констатовала да, уколико се у обзир узме социјално-економска структура испитаних, улазак у ЕУ највише подржавају добитници транзиције, односно они који имају нешто да изгубе заустављањем процеса евроинтеграција.

Анкета показује и да 62 одсто грађана Србије сматра да ни под којим условима не треба признати независност Косова, док је против уласка Србије у НАТО 65 одсто грађана.

Грађани Србије као највеће непријатеље доживљавају САД (43 одсто), Немачку (25 одсто) и Албанију (24 одсто), док највеће пријатеље виде у Русији (47 одсто), Грчкој (23 одсто) и Кини (21 одсто).

 

(РТС)