Прочитај ми чланак

ОБАРАЊЕ Ф-117А – ПРЕКРАЈАЊЕ ИСТОРИЈЕ: Понижавање српског официра

0

Од мајстора механичара до Заменика Начелника Генералштаба

Књига „Пад ноћног сокола“ требала је да послужи искључиво у циљу афирмације успеха бившег 3.рд ПВО, 250.рбр ПВО, Војске Србије и Министарства одбране. Издавач књиге је Медија центар „Одбрана”, аутор пуковник Славиша Голубовић запослен у војнообавештајној агенцији Министарства Одбране. Стручни рецензент књиге је Јовица Драганић, пензионисани генерал-потпуковник,бивши заменик начелника Генералштаба Војске Србије.

Ја сам ратни заменик команданта 3.рд ПВО, потпуковник Ђорђе Аничић, једини официр у команди дивизиона са ракетног система С-125М1 „НЕВА“. Остали су са других ракетних система и нису познавали ракетну технику. Као члан борбене послуге која је оборила Ф-117А једини нисам унапређен у виши чин, са одличном ратном оценом кога је одликовао председник Републике Србије ратним одликовањем. Официр чија је јединица ратовала свих 78 дана рата, имала успеха на ратишту (оборила Ф-117А и Ф-16ЦГ са материјалним доказима) и донела орден Народног Хероја 250.рбр ПВО. Као руковаоц гађања провео сам преко 750 сати на борбеном дежурству у станици за вођење ракета у борби са НАТО авијацијом у ваздуху. После рата мимо Закона о Војсци смењен сам са дужности и постављен на формацијско место нижег чина. Скинут сам са списка за школовање ратних официра. Ко се то и зашто играо са официром? Држава ме казнила што сам је бранио!

А онда 17,5 година после рата доживео сам ново понижење. У књизи је фалсификован:

1. Мој поподневни рад 27. марта 1999.године
2. Проглашен сам неодговорним и стављан на места где уопште нисам био;
3. Моје идеје и радње које сам предузимао приписиване су другим лицима;
4. Негирана су ратна војна документа и извештаји;
5. Као руковалац гађања проглашен сам другим помоћником руковаоца гађања који не постоји у  Упутству за борбени рад,што значи да нисам члан борбене послуге која је оборила Стелт;
6. Прекројен је ток борбеног рада приликом обарања Ф-117А.

Пођимо редом. ТРЕЋА превара: Фалсификовање састава борбене послуге која је оборила стелт Ф-117А? Шта каже књига,а шта званична документа?

У наставку 3 и 4 до детаља је објашњен састав борбене послуге на основу Упутства за борбени рад и ко је сачињава по радним местима. Такође на основу војних докумената и ратног издања „Војска“ читалац је имао прилику да види имена борбене послуге која је оборила Ф-117А. Да поновим:

1. Дани Золтан – руковалац гађања (РГ)
2. Ђорђе Аничић – помоћник руковаоца гађања (ПРГ)
3. Дарко Николић – командир батерије (КБ) (официр оспособљен за то радно место)
4. Сенад Муминовић – официр за вођење ракета (ОВР)
5. Дејан Тиосављевић – оператор ручног праћења по Ф-1 (ОРП-Ф1)
6. Драган Матић – оператор ручног праћења по Ф-2 (ОРП-Ф2)

Дакле, Борис Стоименов није члан борбене послуге која је оборила Ф-117А, а понајмање помоћник руковаоца гађања за време борбеног рада, како тврди аутор књиге.

На наредним страницама читалац ће сазнати да ли су изјаве учесника обарања дате и потписане у књизи сагласне са садржајем војних докумената или се разликују. Ако се изјаве разликују и нису сагласне са документима из ратног периода значи да су лажне без обзира да ли се ради о заборавности,злурадости или намери даваоца изјава.

Прилог бр.1. Шема радних места у станици за вођење ракета

На основу шеме размештаја радних места у станици за вођење ракета јасно се види да неко ко нема радно место,тј. столицу на којој седи, једино може да стоји између официра за вођење ракета и командира батерије. На том месту увек је стајао официр из претпостављене команде који је контролисао исправност ракетне технике по скраћеној и проширеној контроли функционисања станице. Управо ту је за време борбеног рада стајао мајор Борис Стоименов. На платформи где су руковалац гађања и помоћник руковаоца нема места за трећег човека. Столице на слици су приказане у смеру како су седели чланови борбене послуге за време обарања Ф-117А.

Пођимо редом:.

1.Дани Золтан командант 3.рд ПВО у својој изјави на страници 62 књиге каже..

Цитирам: „…Борис се помера сасвим уназад до врата, а Ђорђе стоји иза мојих леђа у погнутом положају,јер је простор низак и преко мог рамена указује ми руком на циљеве на екрану…”

Прилог бр.2. Изјава Дани Золтана, страна 62

Прилог бр.3. Фотографија руковаоца гађања и ПРГ

Први официр на слици је помоћник руковаоца гађања и седи на самим улазним вратима. Где се то могао померити Борис да бих ја стао испред њега, а иза леђа Дани Золтана? Потпуно немогуће. Дани Золтан је седео леђима окренут блоковима за управљање радом лансирних рампи, а не помоћнику руковаоца гађања као што изјављује.

Мало даље у књизи на страници 65. Дани Золтан ме ставља на сасвим друго место.

Цитирам: „…Ђорђе у том тренутку, стојећи поред мене на степенику између ВИКО-а и оператора по Ф-2 …“

Прилог бр.4. Изјава Дани Золтана страна 65

Прилог бр.5. Фотографија дела борбене послуге (први на фотографији је официр вођења,у средини оператор праћења по Ф2 и на челу руковалац гађања)

И овде је потпуно одсуство познавања димензије простора где седи руковалац гађања и радног места оператора ручног праћења по Ф-2. Ту нико не може да стоји, а и да може налазио би се између руковаоца гађања и остатка борбене послуге којом командује што је потпуно бесмислено. На шта би личио тај борбени рад и ко би се то са ким довикивао да би разумео команде и извештаје?

Али ту није крај мешетарењу. Исти човек ме ставља и на треће место у својој изјави на саслушању.

Тужени Дани Золтан, од оца Ђерђа, рођен 23.07.1956.год. у Ковину, официр у пензији, опоменут, упозорен изјави:

Цитирам. „…Објашњавам да се тужилац после уласка у кабину померао, стајао људима иза леђа и у моменту седео, па устајао и нисам имао времена да водим рачуна шта он ради, а ометао ми је посао…”

У овој изјави више му не стојим иза леђа, нити њему са стране између показивача осматрачког радар П-18 и оператора ручног праћења по Ф-2. Сада стојим неким другим људима иза леђа. Потпуни губитак компаса у хроничним лажима.

На крају изговара и нешто што је заиста било и због чега сам у свим војним документима, а то је да сам како он каже у моменту седео, па устајао. Ово је делимично тачно. У тренутку кад сам ушао у станицу за вођење ракета сео сам на радно место помоћника руковаоца гађања. Ни на једно друго радно место нисам могао да седнем. Значи нисам делимично него сам седео од 20.30-21.15. Оног момента кад је официр за вођење ракета известио после лансирања да друга лансирана ракета нема захвата питао сам: „Како нема, зашто нема?” Устао сам са радног места и преко главе оператора ручног праћења по Ф-2 желео да се уверим да заиста нема захвата ракете. Посматрао сам екране официра вођења и последње километре лета прве ракете до експлозије. До тада ни један официр за вођење није известио да је станица неисправна по другом каналу.

А онда је мајстор преваре, хронични лажов, командант ракетног дивизиона Дани Золтан, поред свих војних докумената која је потписао између осталог 8. маја и 5. јуна 1999. године које је читалац имао прилике да прочита у наставку број 4. лажно известио претпостављену команду 250.рбр ПВО када су одлучивали о мом приговору. Изгледа да је цео рат славио чим не зна шта је потписивао.

Цитирам: „…Од претпостављене команде је дошло наређење да напишем имена и презимена борбене послуге која је учествовала у акцији обарања Ф-117. Ја сам команданту објаснио да имам списак, али да је ту био присутан и тужилац, а он ме је питао да ли је тада био на некој функцији, ја сам објаснио да није, да је ту наишао, али да нисмо могли да се мењамо. И онда ми је рекао да пошаљем списак посаде. Претпостављена команда је инсистирала да се у списак унесу само они који су били на дужности.”…

Ова изјава дата под заклетвом у званичној установи државе Србије потврдила је оно што сам знао и осећао у рату. Елиминисан сам лажима команданта који ме је доживљавао као конкурента. Поставља се питање како је то било могуће. Како су документа тврдила једно, а он на састанку у бригади који је сигурно уследио после мог приговора тврдио друго и да то нико није регистровао. Ту ноћ 27. марта 1999. године смо саопштили списак борбене послуге која је оборила авион. Бригада је известила Корпус. Корпус РВ и ПВО и тако даље. Зашто на списку нема Бориса Стоименова и зашто није ванредно унапређен као сви остали, ако је био члан борбене послуге као што то сад пише у књизи „Пад ноћног сокола”? Зашто је стављен на радно место на коме сам ја седео? Ко у бригади није знао и ко није поштовао Упутство за борбени рад? Коме је то ишло на руку?

Па наравно официрима команде 250.рбр ПВО. У разговору 17. маја 1999. године са начелником Штаба 250.рбр ПВО пуковником Драганом Станковићем у селу Бечмен, забележеним у службеној радној бележници на страници 303, у присуству официра безбедности поручника Боре Црнобрње води се дијалог у коме ми он каже. Цитирам:

„…Ту постоји опасност да буде пуно чинова високих па да после рата немају постављење и изгубе посао. Мани ме Драгане савести. Што ти бринеш о томе. Тражим једнакост и од тога нећу одустати. Запамти то. Ми у бригаде немамо ништа против тебе. Сумњам, рекао сам. Црнобрња помиње да ли постоји законски основ. Нема то везе Боро. Рат је, а и службени војни лист (СВЛ) бр.3 од 95.године то регулише…”

Прилог бр.6. Страница 303 службене радне бележнице

Потпуно је јасно да начелник Штаба бригаде ни једног момента не каже. Шта ти хоћеш? Па ти ниси члан борбене послуге. Није постојао ни један једини разлог да и ја не будем ванредно унапређен у виши чин као сви остали из борбене послуге.

Постоје документа која регулишу унапређења у рату. Један од њих наведен је у горњем цитату и он у члану 18 Уредбе о распоређивању професионалних војника и унапређивању официра и подофицира за време ратног стања управо то регулише. Постоје и друга документа и Уредбе који регулишу како се стимулише за учињено дело од посебног значаја за одбрану државе. Направљена је неоправдана селекција људи. Док смо ми ратовали они су кадрирали.Сигурни и безбедни у некој викендици далеко од могућности да изгубе живот. То ће показати послератна постављења и генералски чинови оних који ништа нису урадили за ову државу. Напротив.

Прилог бр.7. Службени војни лист бр.3 од 9. марта 1995. године

На службени разговор код команданта Корпуса ПВО чекао сам дуго. По Закону о Војсци старешина који није надлежан (командант 250.рбр ПВО) морао је мој приговор да проследи у року од 3-5 дана, а онај коме сам се обратио да ме прими на службени разговор у року од 30 дана. Пуна 4 месеца касније од учињеног приговора, тачније 8. септембра 1999. године, на службеном разговору, код команданта Корпуса ПВО, генерала Бранислава Петровића сазнао сам разлоге зашто и ја нисам ванредно унапређен у виши чин. А они су:

1.Грешка је у командовању,
2. Питање је да ли би Генералштаб унапредио два потпуковника (Дани Золтана и мене)
Тако функционише Закон у Војсци према потчињеном. Неправда никад није исправљена.

Потпуковник Ђорђе Аничић,
Председник удружења ратних ветерана 3.рд ПВО

20 коментара “ОБАРАЊЕ Ф-117А – ПРЕКРАЈАЊЕ ИСТОРИЈЕ: Понижавање српског официра

  1. Senad Muminovic каже:

    Користим прилику да се овим путем обратим мом ратмом другу , након безуспешних покушаја на порталима који су објавили снимке и разговоре са госп. Аничићем,
    Ратни друже, господине Ђорђе у веома кратном временском периоду у јавним иступима у два наврата спомињете моје име у негативном контексту- те не познајем састав борбене послуге , а понекад причам и небулозе. Морам признати, нисам уопште изненађен због те констатације . Напротив очекивао сам такав гест омаловажавања.Па што би моја маленкост била поштеђена ,када си већину својих ратних другова омаловажавао и приказивао оваквим или онаквим , а најчешће НИКАКВИМ , како то у неким коментарима на твоје јавне иступе износи извесни Милисав. Сво ово време клонио сам се изношења ставова и чињеница у јавности , а није да нисам имао прилику. Сада мој ратни саборче осећам потребу да изнесем само део чињеница, али не са намером да замајавам јавност и замагљујем стварне догађаје током обарања авиона, како то чине појединци. Код мене сујета и осећај више вредности не постоје ,као код неких и не приморава ме да износим полуистине и чињенице са циљем , како би своју улогу пренаглашавао и истицао незаслужено. Немам насушну потребу ни разлога да оправдавам то што рекосте да нисам очитао све почетне податке за гађање ,зато што смо се тобож раније договорили. Износите да сам био у вашој борбеној смени и да се са Вама нисам договарао. Прво морате схватити господине Ђорђе да не постоји присвојна заменица -моја и твоја борбена смена .Постоји само 1. и 2. борбена смена 3. рд ПВО. Да ли сте у жељи да пренагласите свој положај , значај и улогу , грешком се поистоветили са власником дивизиона.
    У праву сте да се са Вама нисам о томе договарао. Како сам и могао кад сам поступио по инструкцијама команданта –руковаоца гађања у времену од 18.00 часова. И ми својим договором ето скратисмо време зрачења на антену и са непотпуним почетним подацима поентирасмо – обарањем Ф-117А , Само и данас ме копка одговор на питање- Да ли би оборили авион да послушасмо ненадлежан покушај командовања о прекиду тражења (оно што сами беспоговорно нисте дозвољавали помоћнику руковаоца гађања у 2. борбеној смени).Ви тада нисте били присутни , обављали сте веома значајан самододељени задатак, а да о истом нисте предходно обавестили команданта, на шта сте били обавезни. Можда би командант исти задатак доделио другом старешини , а Вама високорангираном , одговорном старешини поверио реализацију задатка из оквира основне намене дивизиона- извођење противваздушне одбране и уништавање циљева. Разумем ја у потпуности Вас, често сам и сам пожелео неки одговоран задатак ,али по могућности ван Станице за вођење ракета. Биће ипак да је у питању самоуправљање како рече водитељ у једној емисији где сте били једини учесник, само је питање од стране кога.
    Од Вас ратни друже , као великог борца за истину у најмању руку сам очекивао да дате одговор на питање где се дену БОРИС СТОИМЕНОВ који је ушао у састав борбене смене по наређењу команданта рд као помоћник руковаоца гађања. Ко је и да ли је променио наређење присутног команданта,да Ви преузмете Борисову улогу , а Бориса гумицом избришете. Нема га, не постоји .
    Кад год о томе размишљам осећам извесну дозу срамоте због поступка Команде дивизиона према њему. Да ли Ви господине Аничићу, борче за истину испољавате било каква осећања по том питању.
    Код мене је тренутно још већа дилема – Коју улогу по наређењу команданта дивизиона сте имали по доласку те ноћи: руковаоца гађања или помоћника руковаоца гађања . Које сте радње и поступке извршавали а да су вам биле прописане Привременим правилом ракетни дивизион и Упуством за борбени радпослуга рд ПВО и на ком радном месту(столици) се налазили реализујући наведе, рецимо радње евентуално помоћника руковаоца гађања.
    У својој борби за истину кроз јавне наступе и текстове грчевито се борите за столицу у најмању руку као да је златна. На виђеној шеми у емисији реално сте приказали распоред столица, али има једна мала квака. Поштено је да да широј јавности објасните суштину ствари тј. – Које су дужности, обавезе и задаци у току извођења борбених дејстава лица које је седело на предметној столици. Да ли је командант дивизиона када је стваралачки примеио Упуство за борбени рад (формирањем спорног радног места –столице) , одобрио истом мешање у извршно командовање радњама и поступака непосредне припреме.
    Неспорна је чињеница да је старешина на том радном месту имао једини задатак да у духу замисли команданта дивизиона одржава везу према појединим органима претпостављене команде- рбр ПВО и делом потчињених јединица. У неку руку био је само пуки преносилац наређења и упустава команданта потчињеним јединицама ,или по потреби када командант руководи гађањем циља да не ометајући борбене радње послуге у кабини, руководи делом потчињених јединица.
    Дотични старешина нема надлежност мешања у командовање борбеним радом у кабини. То добро знаш ратни друже и сам сам сведок да то никад никоме и низашта ниси дозвољавао. Дозволио си то себи ненадлежно током обаеања Ф-117А.
    Никада ни у једном тренутку изгледа нисте размислили да ли покушај двојног командовања деконцентрирајуће утиче на поступке и радње борбене послуге, посебно имајући у обзир чињеницу да су команде биле неусаглашене у погледу реализације радњи кључних за уништење циља.
    Прихватајући слободу команде да стваралачки примењује одредбе Упуства за гађање у формирању радног места на фамозној (не много битној током гађања циља) столици , ако се узму у обзир додељене надлежности и задаци старешини који седи на истој одговорно тврдим да је непобитна чињеница – Седели на њој Ви господине Аничицу или мајор Стоименов (а могли сте слободно бити и ван кабине) , не би утицало на успешно извршење задатка.

  2. Ракеташ каже:

    Милисаве,Милисаве
    што не кажеш људима да си Голубовић Славиша преварант. Ко те научи да пљујеш по официру. ИСКОМПЛЕКСИРАНА БУДАЛО.

  3. Milisav Jovanovic каже:

    Dragi naš kolega i ratni druže Đorđe,

    Obraćam ti se ovako, ili bi možda više voleo da ti kažem izuzetni, nepogrešivi i
    savršeni, jer tako se predstavljaš i osećaš već duže vreme. Dugo godina unazad
    vodiš tvoje bitke, što je tvoje legitimno pravo. Da li si u pravu ili nisi,
    nije bitno, imao si i imaš pravo na svoje mišljenje, iako se velika većina nas
    sa tobom ne slaže. Ipak, nismo te nikada jasno i glasno demantovali. A i kada
    ti malčice protivurečimo, na slovo koje ti se ne dopada reaguješ burno, peniš i
    krećeš u hajku, ne birajući sredstva. Udaraš po tvojim ratnim drugovima bahato
    i bezobzirno. Iznosiš neistine i prljavštine, opanjkavaš, kudiš, olajavaš,
    spopadaš, mrcvariš i što je najgore povremeno i pretiš.

    Ne dozvoljavaš drugima da imaju svoje mišljenje, stav i sećanje, a ukoliko se
    razlikuju od tvojih stavova ili od onog što si im ti namenio kao ulogu, napadaš brutalno i momentalno.

    Istina je za tebe samo jedna, ona koju su ti umislio ili odredio za zvaničnu, kao u
    diktaturi. Sve lepo je u prvom licu jednine (ja, pa ja), a drugi su svakakvi, a
    najčešće nikakvi. A da li je baš tako i da li si ti uopšte profil čoveka i
    oficira koji ima pravo da morališe bilo kome? Nije i nisi, a evo i zašto:

    1. Već dugo falsifikuješ događaje iz prošlosti i po tome se ne razlikuješ od onoga
    zbog koga se ljutiš sve ove godine. Samo što se on posle nekoliko opomena
    povukao, a ti pomislio da je to prostor i prilika za tebe i da „vožd“
    mora postojati, pa i dalje teraš po svome. „Smena“ nije ratni
    dnevnik, isti nije ni postojao, jer ga nisi ni vodio, iako je to bila tvoja
    dužnost. Ti si zapisivao samo svoje impresije i zabeleške u svoju radnu
    beležnicu. Šta si pisao, ono što je zaista bilo ili kako si želeo da bude, nije
    ni bitno, ali takvo, samo tvoje pisanije, nije i ne može prerasti u zvanično,
    niti postati stav jedinice i vojske. Obmanjuješ javnost kako je to prepis
    zvaničnog dokumenta. A ne pitaš se zašto se od takvog „vojnog
    dokumenta“ gade svi ozbiljni pripadnici diviziona i komande brigade? Zašto
    tvoju knjigu prezire svako ko drži do ljudskosti struke i oficirskih kodeksa i
    zašto niko od eminentnih predstavnika raketnih jedinica PVO nije stao iza nje.
    Možda ti zavidimo? Ili smo svi šarlatani, ti apostol, a „Smena“ sveto
    pismo. Deset puta si originalni tekst iz radne beležnice prekucavao i filovao
    novim, po tebe povoljnijim sadržajima. U prvoj verziji tvog prepisa (ne brini,
    imamo kopiju) o F-117 nema više od nekoliko rečenica, pisanih iz ugla nekog
    sporednog posmatrača, jer tada sebe nisi tako ambiciozno ni video u tom
    događaju. Koju godinu kasnije u tvojoj knjizi o F-117 ima puno više, a i tvoja uloga
    je ojačala, sve u proporciji sa tvojom taštom, ambicijom i bezobrazlukom.

    Tvoja uloga 27. marta je jadna i sramna. Kada su svi „jurišali“ na F-117,
    ti si pozivao da se vrate nazad (skini, skini) i za tu defanzivu očekuješ čin.
    Guraš po kabini i premećeš članove posluge, vršiš nasilje nad pravilima, kako
    bi sebe pozicionirao kao značajnog igrača, ali uzalud, tebe u posluzi suštinski
    nema, osim kao remetilačkog faktora. Dva pomoćnika, dva rukovaoca, pa da to
    tako treba, i Rus bi to propisao! Čak i desetar zna da Vojsku drže
    jednostarešinstvo, subordinacija i jedinstvo komandovanja, a ti si zamenik i
    potpukovnik koji je promovisao vojnički nered i nedisciplinu. Možeš na njega da
    se ljutiš koliko hoćeš, ali on je ipak imao hrabrosti da nastavio borbeni rad, svesno
    rizikujući da dobije po glavi protivradarsku raketu, uprkos tvojim vapajima.
    Objektivno, ti si lice koje se samo zateklo u kabini te večeri. Bez ikakve
    stvarne uloge. Sve bi bilo isto i bez tebe. Tehničko-tehnološki nisi imao, niti
    si obavljao bilo kakvu funkciju, osim što si neovlašćeno u risustvu starijeg
    pozivao na prekid rada što je disciplinski, a možda i krivično kažnjivo.

    A galamiš za trojicu. Snimaš TV emisije, sve u prvom licu jednine. Lično sam ovo,
    lično sam ono. Sramno. Kasnio si na smenu jer si svratio kod tašte, kao i mnogo
    puta tokom rata. I on je imao svoje trenutke. Malo se razlikujete, jer obojica
    manipulišete ljudima i događajima, samo on sa više stila, a ti se valjaš po
    blatu, vukući i druge. Zapitaj se, da li su vaši potčinjeni imali takvu
    „privilegiju“ ili bolje reći mogućnost zloupotrebe. Ne, nisu. Ali ti
    se toga čak i ne stidiš. S ponosom pišeš o ranom povrću kod Milana i Nade,
    tuširanju i čistoj posteljini. Pisao si i o seksu sa Brankom, ali to nisi
    stavio u „Smenu“. Verovatno je i to obavezni deo ratnog dnevnika
    jedinice, zašto li si te detalje cenzurisao. Toliko o kodeksima. Kada je 27.
    marta sve prošlo, opet si otišao ili bolje rečeno vratio se, znaš već gde!

    2. Reč dve o hrabrosti. Dan, dva pred obaranje F-117 u kanalu na VP Šimanovci si
    paničio i širio defetizam, „što mi da ratujemo, za koga“ i tome slično. Niko te
    nije prijavio. Kada su ti predlagali da uključimo P-18 i grunemo dve rakete na
    prvo što naiđe, kategorički si bio protiv dok ne dođe naređenje odozgo. A njega
    nema, jer nema ni veze. Tako ti je bilo lakše. Plašio si se u kabini. Izbegavao
    si je. Najviše balvana si stavljao na deo oko VIKO-a, tamo gde sediš ti. Svi
    ciljevi preko 17 bili su daleko, oni od 16 preblizu. I tako, jedno 3 do 4
    izlaska na antenu tokom rata. Malo, da bi se toliko hvalisao! Tada su ti se
    smejali i oni koji te sada podržavaju. Pitaj zemljaka Maletića, kakve je šale
    pravio sa tobom, kao glavnim likom. Paničio si i 11. maja. Bio si izgubljen i
    dezorijentisan, pa se i ne sećaš kako je zaista bilo ili opet svesno
    falsifikuješ događaje u svoju korist. A seti se, kada si izašao iz kabine,
    otišao si ili pobegao u izviđanje narednog VP, možda opet kod Milana i Nade,
    jer taj položaj je najčešće izviđan i posedan tokom rata, a i najbliži tog
    dana. Nisi smeo da se vratiš ponovo u kabinu, a na obeleženom položaju,
    očekujući laserske bombe, ostali su tvoji saborci na čelu sa Borisom, koga
    potcenjujete obojica, a vadio vas je čitav rat.

    Kada god se tehnika prevodila, nikada nisi bio na položaju. A što se tiče
    streljačkog voda, jesu te sklonili sa namerom, samo neće da ti kažu. Ali da se
    ne lažemo, i tebi je to tada odgovaralo, ne znamo što se sada kao nešto ljutiš.

    3. Zamisli da se u nekoj od tvojih emisija, na nekoj od tvojih televizija, važan i
    pun sebe sretneš sa nekim od oficira koji su ratovali na Kosovu i Metohiji, na
    Košarama na primer, i kažeš da si tokom rata nabavljao bonove za gorivo tvojoj
    Danki, da si gostovao u tazbini nebrojeno puta tokom rata, da si se vozikao
    službenim kecom, da si ženu slao na vrata generalima da mole da dobiješ čin
    pukovnika i tome slično. Šta bi rekli? Ništa samo bi u čudu zaćutali, belo
    gledali, prosto ne verujući. A ti ne bi ni pocrveneo, sam sebi dovoljan. Ili bi
    nastavio da se žališ na baterije za lampe i mokre čizme.

    4. Pljuješ po starešinama iz pretpostavljene komande. A svi oni su časniji ljudi i
    bolji raketaši od tebe. LJudi koji su službi i profesiji dali sve od sebe. A
    znaš li koliko si puta u isto vreme bio na bolovanju. Znaš li kakva te
    reputacija prati od Skoplja do Jakova. Ili misliš da si odjednom postao
    stručnjak, zasijao kao svetac i da je sve zaboravljeno, ako si ti sebe i svojih
    nedostataka ikada i bio svestan. Tebe da se stidi Stanković i ljudi koji
    nijednom nisu otišli kući tokom rata!!!! Analiziraš njihov rad i greške, po
    principu „posle bitke svi generali“. I treba, kada oni nisu tebe
    analizirali, a imali su osnova da te reše još u prvih deset dana rata. Povređen
    i besan vitlao si pištoljem u Bečmenu 20. maja, ali ipak dovoljno koncentrisan
    da otuđiš uniformu namenjenu za jednog odlikovanog pripadnika. Potcenjuješ
    druge divizione, sipaš so na ranu ljudima koji su ratovali i sahranjivali svoje
    drugove tokom rata. Daješ svoja tumačenja pogibija i ponovo uzbunjuješ orodice.

    A kada si trebao od farme da skreneš do položaja, da vidiš je li tvoja straža
    izginula ili ima još neko živ, naredio si ne trepnuvši: pravac Šimanovci. I
    mehaničar za m/v je imao izgrađene kodekse, samo ti nisi. I opet oni paze,
    biraju reči, čuvaju ti obraz, a da li ti čuvaš obraz bilo kome?

    Ljutiš se zbog svedočenja tvojih ratnih drugova, tretiraš ih kao da su maloumni ili
    maloletni. A zamisli da su sve rekli, kao što bi ti o njima. Nisu, jer sve kuće
    i porodice imaju i lepe i ružne trenutke, a samo ti si odlučio da sebe opereš i
    uzdigneš do sveca, a druge oljagaš. Samo je tebi tako savršenom bilo teško, a
    opet jedino si ti ostao neshvaćen. Agresivan si i privatno, i to ima u
    službenim beleškama jedinice. Napadaš i maltretiraš ljude bez osnova, sve dok
    jednom ne platiš, a onda ćeš da se smiriš i postaneš parlamentaran.

    Ako imaš obraza, ućuti i ne progovaraj više.

    Sve si kredite potrošio, svo strpljenje iscrpeo.

    Milisav Jovanović

  4. Milisav Jovanovic каже:

    ОВЕРЕНО СРБОВАЊЕ

    Црни Ђорђе, несуђени Вожде, све дубље тонеш у блато нељудскости и све више се губиш
    у својим лагаријама. У позадини свега као и увек, егоизам и преиспољни
    безобразлук.

    Узалуд себе позиционираш као мету и приказујеш као жртву завере великих. Ваљда мислиш
    да си тако велики и значајан. А ниси ни једно ни друго. Истина је морала
    испливати, а са њом и ти, са свим својим маркетиншким конструкцијама. Схватио
    си и ти колико штрчиш, али си се нешто нарогушио. Да ниси можда поверовао у
    своје лагарије, па си сада као изненађен и увређен.

    Љут си с правом, али можеш бити само на себе, јер си се у свом рекламирању занео и
    превише залетео. Узнапредовао си у својим причама од командира ИРЗ, зета у
    тазбини, па све до помоћника руковаоца гађања, а од скора и до руковаоца. А
    онда се снови распршише. Ипак си 27. марта само провиривао из прикрајка и
    позивао на бекство.

    Нема двојице руковалаца, један командује, а то ниси био ти. Чак и десетари знају
    принцип једностарешинства, а ти засмејаваш широке “војне масе“ својим знањем
    из командовања. Као, он командује “МИР“, а ти брже боље додаш “НО“ и томе
    слично. Или још боље он “АНТЕНА“, а ти “ЕКВИВАЛЕНТ“, твоју омиљену команду
    (назад браћо, ја пред вама). Отимаш се око места у послузи не бирајући
    средства. Па да је тако као што причаш, зар би толика “математика“ и
    “гимнастика“ биле потребне да докажеш “аксиом“, тј. “твоју очигледну
    пресудну улогу“. А у вези других све чисто и јасно, баш чудно!

    Машеш службеним документима наводећи да су она у супротности са саставом борбених
    послуга наведеним у књизи „Пад ноћног сокола“. Ништа што је описано у књизи
    није у супротности ни са једним службеним документом. У крајњем може се чак
    рећи да су службена документа које си лично израђивао у супротности су са
    стварним дешавањима, па зато изјаве актера догађаја у књизи називаш фалсификатима.

    Разочаран си у некадашње колеге који противно твојим жељама, ипак имају своје ставове.
    Имају и сећање и образ, који нису на продају, “част изузецима“. Долазиш им у
    кућу снисходљиво, с вином, кафом, називаш их “драгим и великим пријатељима“ и
    нудиш непристојним понудама. На крају излазиш у свом стилу, љут, претећи судом.

    Љубоморан си на Голубовића, с разлогом. Али, узалудно упиреш прст у њега, није ти он
    крив. Он је само прикупио изјаве твојих “заборавних“ сабораца. Шта би дао да
    теби питомци Војне академије аплаудирају 10 минута или да ти НГШ Диковић стисне
    руку и честита на признању за написано дело. Али то је немогуће, јер ти знаш
    само за блаћење других. Тебе су твоји саборци ипак штедели у књизи. Јесте да те
    се не сећају, онако како би ти желео. Узалудни су и напори да им освежиш
    памћење.

    Ти си у 3. рд ПВО доведен онако, нису знали шта би с тобом, а Голубовић по
    задатку, који је успешно извршио. А не причаш, да си у 3.рд ПВО на
    Голубовићевом месту био далеко пре ′99, познато и с каквим успехом и
    репутацијом. Кажеш, извукли га из рата и послали у Русију. Па јесу, али као
    изабраног на челу групе одабраних. Запитај се што ти ниси отишао. У тебе нико
    није имао поверења, ти си тада био пред сменом са дужности.

    Понашаш се као да си најмање Командант Корпуса ПВО, генералчина. Ти, са три године
    академије и једним курсом. Експерт за дефанзиву, ИРЗ и балванску заштиту,
    посебно око ВИКО-а (тамо где је седео), држиш лекције о стању система одбране,
    о моралу, знању, струци … А пљујеш по другима. Да су викали “скини, скини“
    као ти, ишли у тазбину … И њима можеш само да завидиш. За тебе су громаде,
    људске и професионалне.

    Србујеш свуда и свакоме. Популарно је, а ништа и не кошта и увек се неко наложи на ту причу. А онај дефетизам из Шимановаца прећуткујеш. Али зато лепиш етикете “НАТО
    лобистима“. Кажи тим твојим новинарчићима да твоја војна искуства и тајне
    продајеш за девизе по Африци, радећи за енглеске фирме. Радиш за НАТО фирму!!!
    Несу рецензенти књиге „Пад ноћног сокола“ НАТО лобисти НЕГО ТИ. Истина, због
    “стручности“ био си само у једном краћем мандату, јер за други ниси
    реизабран. Нису разумели твоју генијалност и лепршавост духа. Када би знали
    како ти је бригада лупала “кечеве“, не би те пустили на километар од
    положаја. Ни они не поштују “званична документа“, твојих руку дела, срам их и
    стид било!

    Не причаш више ни о званичном ратном дневнику, сада су то само твоје ратне
    забелешке. И даље си црн, најцрњи, образ ти је као угарак, али похвално је то
    што се по мало мењаш. Полако.

    Нека ти је Бог у помоћи. А дотле ће те неки судија ваљда дозвати памети. И то је
    нека помоћ.

    Милисав.

  5. Milisav Jovanovic каже:

    ШТА КАЖУ ЉУДИ КОЈИ СУ СТВАРНО ОБОРИЛИ АВИОН

    Да ли лаже Ђорђе или сви остали?

    УВЕРИТЕ СЕ САМИ – зашто он књигу назива фалсификатом.

    ЂОРЂЕ ЈЕ ТЕ ВЕЧЕРИ БИО САМО РЕМЕТИЛАЧКИ ФАКТОР И ВИШАК

    Золтан Дани, потпуковник
    „Ђорђе у том тренутку, стојећи поред мене на степенику између ВИКО и оператора
    по Ф2, виче: „Гаси, гаси, погибосмо, то је трећи пут, треће тражење нема, гаси,
    гаси.” Кажем му: „Ти да ћутиш, ја командујем” и понављам гласно: „Тражи”.“

    Борис Стоименов, мајор
    „Дани трећи пут даје азимuт циља и командује: „Тражи”. Само тражење траје нешто
    дуже него што је уобичајено, због чега у том тренутку Ђорђе тражи да више не
    зрачимо, да искључимо антену, односно да више не тражимо тај циљ.Тражење се
    ипак наставља.“

    Сенад Муминовић, капетан i класе
    „Ђорђе, по мом мишљењу, у том моменту паничи. Стојећи иза Данија гласно виче:
    „Гаси, гаси, скини, скини, више од 10 секунди зрачите”, хистерично тражећи да
    искључимо антену, јер је то трећи пут да тражимо. Не могу дословно да кажем шта
    му је Дани на то рекао, али отприлике: „Ја командујем, не мешај се сад.”

    Дарко Николић, потпоручник
    „У том тренутку потпуковник Аничић говори: „Гаси, гаси…” или „Искључи,
    искључи…” и још нешто, али нисам сигуран шта, јер сам био потпуно
    концентрисан да нађемо циљ који је био удаљен скоро 12 km од нас.“

    Дејан Тиосављевић, водник I класе
    „Кад је Дани трећи пут командовао: „Тражи”, Аничић се томе успротивио, тражећи
    да не покушавамо и трећи пут јер је сматрао да смо превише дуго зрачили
    претходна два пута и да ћемо због тога бити погођени. Борбена послуга је
    игнорисала Аничићеву сугестију, а Дани је оштро рекао: „Ја командујем, антена!”

    Драган Матић, заставник
    „У току тражења са СтВР мислим да потпуковник Аничић гледа на сат или има
    осећај за време које зрачимо, па у трећем покушају говорећи „искључи, искључи”,
    тражи да искључимо зрачење станицом. Сматрам да је то рекао из безбедносних
    разлога јер смо га ваљда тражили више од 10 секунди. То није страх, то је
    сигурносна мера.“

Коментари су затворени.