Прочитај ми чланак
Зашто сте се острвили на мене
Одговор српског грађанина РАДОША БАЈИЋА, аутора ТВ серије РАВНА ГОРА, америчком грађанину МАЈКЛУ РАДЕНКОВИЋУ – осмогодишњем куриру Драже Михаиловића
Дотични Раденковићу,
Мада нисам желео, принуђен сам да јавности доставим мој одговор на твоје „препаметно“ писмо које си ми преко сијасет сајтова послао 9. јануара 2014. године. Ко је прочитао ту скарадну бљувотину препуну лажи и инсинуација, које дубоко вређају моју част и углед – биће му јасан мој одговор, који није у мојој пракси комуницирања – али је онакав какав заслужујеш.
Дакле, пре овог јавног ОТВОРЕНОГ писма које си ми упутио преко медија – од тебе сам примио лично писмо, два дана после емитовање прве епизоде „РАВНЕ ГОРЕ“. Стављам га јавности на увид – како би свима било јасно ко је заправо дотични РАДЕНКОВИЋ (који се хвали да је са осам година био курир у штабу код ДРАЖЕ – чиме се историјска наука не може позабавити, али медицинска може…?!).
Следи писмо које сам добио 12. новембра 2013. године од Вас дотични, РАДЕНКОВИЋУ.Поштовани Радоше и драги ми земљаче,
Као што видиш имејл адреса је још увек важећа већ 40 година.
Хвала ти што си ме се сетио.
Прву епизоду сам одгледао. Као што ти рече у неком интервјуу, „Равна Гора“ је уметнички замишљена као играни филм, а не као документарац, без улаза у било какве полемике о том времену и догађајима. Самим тим се искључују и било какви коментари са моје стране јер нисам квалификован за критику уметничког филма. По самој квалификацији играног филма, творац тог филма има право на своје уметничко виђење радњи и тако је представи, а према свом виђењу. Кратко речено, Холивуд ће увек бити Холивуд.
Међутим, ова прва епизода изазива и моје личне емоције и после седамдесет година. Јер и ја сам један од преживелих тог мучког напада и бомбардовања Београда 6. априла 1941. године
Желим ти успех са серијом „Равна гора“
Срдачни поздрави,
твој земљак
Мића Раденковић
А онда, чле чуда – као кад из ведрог неба почне киша, 9. јануара 2013. следи ОТВОРЕНО ПИСМО од Вас дотични, Раденковићу… Затим – мој одговор:
Дотични РАДЕНКОВИЋУ,
Демантовали сте себе. Ипак сте ви „квалификовани и за критику уметничког дела“. Подгузне муве Пентагона, Стејт департмента, ЦИА, и ко зна кога и чега – квалификоване су за све.
Свака Вам част. Баш сте ми скресали!!! Тешко да Вам могу одговорити како заслужујете. Зашто? Па због тога што сам васпитан и уљудан. Због тога што сте Ви, мистер Мајкл – исписник мог оца.
Ја поштујем старије – и кад излапе због усуда природних закона. Ја поштујем мој род и мој народ и његове темељне вредности и обичаје. Због тога сам добитник и носилац Вукове награде, Ордена Светог Владике Николаја, Ордена Светог Саве, и многих других стручних и осталих признања…
Чији и какви ордени красе Ваше јуначке груди, мистер Мајкл?
За разлику од Ваших – сви моји папири су чисти и бели. Ја никада нисам радио ни за кога, сем за истину и правду. А Ви?
Зашто сте се острвили на мене? Мислите да је Ваше тумачење недавне историје српског народа и РАВНОГОРСКОГ ПОКРЕТА Свето писмо? Мислите да данашње генерације, нове и оне које долазе немају право да промишљају и тумаче из свог угла трагику и пропаст српске нације – којој је круцијално допринела Ваша генерација, не моја.
Напали сте некога кога сте само пре пар месеци ословљавали са „поштовани и драги земљаче“. Зашто? Због тога што никоме не дозвољавате да мисли и расуђује својом главом? Напали сте ме да међу једноумном шачицом Срба која руши сваку нормалност и национално достојанство српског народа својом мржњом, разграђивањем, ароганцијом и деструкцијом – покажете да сте неко и нешто, да сте живи? Да сте подједнако важни као кад сте РУКОВОДИЛИ КАМПАЊАМА АМЕРИЧКИХ ПРЕДСЕДНИКА (бар се тако хвалите?) и служили службама Ваше нове домовине? У циљу корист? Срба и српског народа? Шије ми га Ђура? Ако и то није бајка – као „Дражин курир са осам година…“
До данас никоме ко критички, другачије и опортуно мисли о „РАВНОЈ ГОРИ“ нисам одговарао. То може да Вам потврди чувени квазиисторичар из Бруса кога помињете у Вашем писму, који је организовало АНТИКАМПАЊУ за „РАВНУ ГОРУ“. Који ће моћи да од својих поганих текстова о мени и ТВ серији „РАВНА ГОРА“ скрпи још једну квази књигу, брошуру или сликовницу, те да је „промовише“ и продаје за који долар јадној и жалосној дијаспори. Која зна ко је ОН – а не зна ко је највећи српски драмски писац и академик Душан Ковачевић? У то сам се лично уверио 14. фебруара на свечаности у православној цркви у Чикагу.
Никоме нисам јавно одговарао – Вама морам.
Вама, који сте се безбедно инсталирали – хиљадама километара далеко, који сте продали душу ђаволу, Вама који ћете из лажног „америчког сна“ нама Србима да солите памет како треба да живимо, како треба да изгледа Србија? У којој је све наше што имамо – у којој ништа није Ваше, сем издаје.
Дакле, због оних милиона евра које помињете у Вашем писму принуђен сам да Вам одговорим јавно. Због те гнусне лажи коју инспирисани Вашим малигним писмом преносе неки медији у Србији – ја Вам са гађењем јавно пишем. Ви не брините – Ви сте амерички грађанин који неће одговарати пред српским судовима, Ви ионако не смете да дођете у Србију. Је л’ тако? Ви знате зашто?
Они који преносе Ваше лажи на својим јадним сајтовима – они ХОЋЕ!!! Ја им то гарантујем! Одговараће пред судом, као и пред 200 чланова екипе „РАВНЕ ГОРЕ“ која до данас због великих финансијских тешкоћа наше продукције није у целости примила своје хонораре. Почев од редитеља и сценаристе „РАВНЕ ГОРЕ“, који за пет година рада није примио ни динар хонорара!!! Дакле, ни редитељ, ни директор фотографије, ни директор серије… нико из моје породице. Уз чињеницу да због недостатка финансијских средстава филм нисмо ни произвели, а уместо планираних 15, снимили смо само 10 епизода. Једва.
Не очекујем да ми верујете – Бог зна.
Због само једне и једине истине мора такође да се зна – нити од једног Србина или институције из белог света Радош Бајић нити „РАВНА ГОРА“ нису примили ни цент, ни пару, ни крајцаре!!! Кад смо већ код новца – када ћете држави Србији да вратите оне паре?
И на крају, нека Вам сва гадост коју сте изговорили против мене служи на част.
Да Вас подсетим – остварили смо контакт преко заједничког познаника, не због тога што сам ја на томе инсистирао – већ због тога што сте Ви то тражили. Камо лепе среће да Вам никада нисам чуо ни за име.
Радош Бајић
П. С. Још нешто да Вас исправим, мистер Мајкл, у мом завичају (не у Вашем, јер га ви НЕМАТЕ!!!) не каже се оно што сте ви рекли да се каже кад неко лупа глупости. У мом завичају се каже: НЕ СЕРИ….
