Прочитај ми чланакДан јој почиње у 7 сати са првом кафом, проверавањем мејлова и прављењем плана. Следи доручак са децом у дворишту, па кућне обавезе. После ручка иде породични одмор, а онда око 17 сати малишани одлазе код бабе и деде, а моја саговорница приања на посао који ради до 21 сат.
И тако последњих шест година Николина Андрић (29) из Надаља, крај Србобрана кокетира између посла из снова и породице, проводећи у својој кућној канцеларији четири сата дневно и тако зарађујући новац, пише сајт Приче са душом.
Foto: Priče sa dušom / screenshot
Прича да је у почетку било тешко објаснити било коме шта она то ради као виртуелни асистент и да у ствари не губи време на рачунару, већ да стварно нешто зарађује.
– Истина, супругу је требало мало више времена него што сам очекивала, али вредело је сваког труда (смех). Мислим да породица, односно родитељи и даље немају појма шта ја то радим, а до скора су и они били у фазону „Је л’ тражиш сталан посао?“. Хаха, сад ме макар више то не питају и знају само да радим „нешто“ на интернету – прича ми Николина у свом дворишту док се у позадини чују птичице из баште, кукурикање комшијског петла и лавеж пса Пулија, који је недавно добио кућицу.
Њену опрему за рад чине: класичан канцеларијски сто, кућни рачунар који цела породица користи, пословни лаптоп и екстерни микрофон и камера, за снимање вебинара и подкастова.
Увек је повезана са интернетом, а најчешће ради са старт аповима и фирмама са највише 5 запослених. Обавља им административне послове и послове техничке природе, али им и осмишљава креативна решења за њихове онлине производе и услуге.
– Занимање виртуелни асистент најлакше је објаснити термином „модерна секретарица“. Дакле, замислите једну секретарицу и њене обавезе у фирми и на све то додајте рад од куће, а не из канцеларије. Дакле, она се бави администрацијом, одржавањем сајтова, писањем објава на друштвеним мрежама, контактом са клијентима, потрошачима, уговарањем састанака, писањем извештаја, транскрипцијом састанака, обрадом пословних докумената, организовањем пословних и породичних путовања, осмишљавањем нових идеја за промоцију и пласирање производа или услуге… Листа је веома дугачка.
У последње време Николина има највише посла око обуке нових људи да постану виртуелни асистенти, а има и неколико старих муштерија, углавном из Канаде.
– Имала сам клијенте из Америке, Русије, Аустралије, Новог Зеланда, Велике Британије, Немачке, Белгије, Шпаније, Саудијске Арабије, али Канађани су ми некако највише одговарали. Они имају толико напредан начин размишљања и поштују човека, жену, људско биће као једну индивидуу, која није створена само да ради и зарађује новац, већ као особу, која има своје хобије, ствари које воли и за које мора имати времена, како би била успешнија и на самом послу.
У Надаљу је једина жена која се бави овим послом, а њен комшилук појма нема шта она ради. Због тога кад има интервјуе, снимања вебинара и слично, иако обожава да ради напољу, мора да уђе у кућу и да се закључа, јер обавезно неко дође да пита нешто, да нешто однесе, донесе, да тражи супруга или да зове децу да се играју.
– На моју срећу, нисам дуго радила класичне, традиционалне послове, који су „сан снова у Србији“. Неколико месеци радила сам у једној туристичкој агенцији, ако изузмемо прање прозора на пумпама и окопавање кукуруза, закидање заперака, сакупљање кромпира и лука, брање воћа у воћњацима и грожђа у виноградима, у периоду школовања и студирања – објашњава Николина, која је по професији мастер професор географије и дипломирани туризмолог са новосадског ПМФ-а.
– Мој супруг не ради у онлине свету. Он је „мајстор за струју“, електро-монтер и тај посао му баш одговара. Имали смо неке идеје да се и он покрене у овој области, али смо ипак дошли до закључка да је овако боље – искрена је.
Како је постала виртуелни асистент?
– Најбоље ствари дођу саме, не морате да их јурите и смишљате. Једноставно се десе. Пошто у струци нисам успела да се запослим, уследило је класично лудило тражења послова преко интернета. Елем, тако сам налетела на сајт за хонорарце, фриленсере, о којима наравно тада нисам имала појма. Почела сам да истражујем.
Николина каже да је за њу као мајку два детета и трећег на путу овај посао један једини и најбољи. Да јој дају гаранцију на посао до пензије у школи, никад не би пристала, пише сајт Приче са душом.
– Толико сам срећна што ми је срећа окренула леђа, тада када сам завршила факултет, јер да сам тада успела, никад не бих осетила шта је права слобода и уживање у послу и раду. Наша деца, ћерка од 6 година и трогодишњи син, први су схватили које су предности „маме која ради на компјутеру, из собе, где се они играју и прича на енглеском“. Овај посао волим из више разлога, а најбитнији је осећај задовољства и вредности, који имам као особа, жена, мајка… Осећај да сам довољна и задовољна сама собом. А кад је испуњен тај услов, онда и све остало дође само од себе – рекла ми је Николина и позвала маме да погледају њену обуку од пет модула, од којих је модел 1 потпуно бесплатан.
