Прочитај ми чланакОдушевљење једне Немице храном из Србије, селом Сеча Река и гостопримством исказивали су и други странци који су после ње посетили домаћинство породице Ђорђевић.
Фото: Приче са душом / Архивска фотографија
Одушевљење једне Немице храном из Србије, селом Сеча Река и гостопримством исказивали су и други странци који су после ње посетили домаћинство породице Ђорђевић. Док је она својом немачком прецизношћу устајала у 7 сати да би радила са домаћинима, друга девојка из Прага дошла је у косјерићки крај у летњој сезони да би уклонила коров из нових засада малина.
У посети им је био и брачни пар из Београда, па једна Шапчанка, а недавно је на њиховој земљи радио Алекс, Француз који је помагао око сакупљања дрва из шуме, пише сајт ПРИЧЕ СА ДУШОМ. Тренутно су тамо Немац и Новозеланђанка који сређују башту, брину око засада малина и упознају се са нашим обичајима.
Фото: Приче са душом / Архивска фотографија – Драгана са Магдаленом, гошћом из Чешке
Сви они одабрали су да одседну код Драгане (40) и Далибора Ђорђевића (33) и њихове деце Вука (7) и Иве (3) и да за смештај и три оброка одраде дневно по једну смену актуелних послова на имању.
Фото: Приче са душом / Архивска фотографија – Амбар
Инспирисали су се на сајту WWООФ Србија, а реч је о светском покрету World Wide Opportunities on Organic Farms (Могућности за волонтирање у свету на органским имањима). Занимљиво је да, осим у Србији, ни у једној од држава некадашњих република Југославије не постоји овај покрет.
Фото: Приче са душом / Архивска фотографија – Покрет WWOOF зачет је у Енглеској пре 43 године, а у Србију је стигао пре пет година: Снег у Сечој Реци
Идеја концепта је да се повежу вуфери – волонтери из целог света и власници органских домаћинстава у Србији, што значи да свако ко има жељу да помогне на селу без новчане надокнаде и да свој лични допринос органском покрету у свету, може да нађе списак 47 домаћинстава која су спремна да га угосте.
Фото: Приче са душом / Архивска фотографија – Гост из Немачке Марлон, Драганин супруг Далибор, ћеркица и пас на излету у Росићима
– Најважније је да људи који долазе код нас доживе и науче нешто ново, као што и ми учимо од њих ако су имали претходна искуства на органским фармама. Са свима смо имали дивну сарадњу, а са многима смо се чак и спријатељили. Они овде имају осећај као да су код куће, јер код нас нема устручавања у храни и пићу (минимум 3 оброка дневно) а и разговарамо на добром енглеском језику – прича Драгана, која се пре осам година са мужем доселила из Београда на имање баке и деке. Супруг је такође градско дете, из Ниша.
Фото: Приче са душом / Архивска фотографија – Волонтери раде максимум шест сати дневно, а послови су у вези са природом, органском и производњом воћа и поврћа, без употребе хемијских додатака. На фотографији су Француз, који се више пута враћао породици Ђорђевић, и мала Ива
– Радили смо у хотелијерству у Црној Гори, а онда смо прешли у Београд, а затим у Сечу Реку. Спојила нас је заједничка идеја – живот на селу и одгајање деце у таквој средини. Наша деца се прилично разликују од градске деце зато што одрастају у селу и имају осећај према природи и животињама. Доста времена проводе напољу и не играју видео-игрице.
Раде са нама у башти, сакупљају јесење плодове, хране животиње. Овде смо дошли са идејом да се бавимо пољопривредом, воћарством, сточарством и у неком моменту и сеоским туризмом, али са нашег аспекта. Имамо око шест хектара земље и узгајамо пшеницу, овас, кукуруз, детелину, органско поврће и воће. Највише продамо малина – објашњава Драгана.
Фото: Приче са душом / Архивска фотографија – Приликом боравка у Србији треба научити и како се меси хлеб
За WWOOF су сазнали истражујући по интернету, јер им је помоћ у раду увек добро дошла, а овај сајт и концепт, кажу, били су изузетно добар начин за то.
Фото: Приче са душом / Архивска фотографија
– Прва особа која је дошла пре четири године била је девојка из Немачке. Помагала нам је да оберемо шљиве, да направимо ајвар, скувамо џем и испечемо ракију – кажу домаћини.
Фото: Приче са душом / Архивска фотографија – Драгана са Алексом из Француске: У српској мрежи тренутно је 47 органских домаћинства из Србије. Када се пријаве, волонтери сами бирају где ће да иду и ступају у контакт са домаћинима
Вуфери своје слободно време користе за дружење са Ђорђевићима, читање или шетњу по шуми, која је поред куће.
– Нерадним данима одлазимо са њима на излете и показујемо знаменитости нашег краја: планину Тару, реку Дрину, етно-село Злакуса, Потпећку пећину… Нисмо стриктни што се тиче радног времена, већ гледамо да завршимо све што треба, али без велике журбе и стреса. То је и један од разлога због којег не живимо у граду – кажу домаћини.
Фото: Приче са душом / Архивска фотографија
У њиховом окружењу нема породица које се баве вуфингом, иако су Ђорђевићи проширили видике својим суграђанима. Драганин мото је „кад не могу да идем у свет, могу да доведем свет код нас“.
Фото: Приче са душом / Архивска фотографија – Фабиан из Немачке помогла је око кувања ајвара
– Што се тиче додатне мотивације за волонтере, нама је помоћ неопходна. Јер, нашу породицу чине два велика и два мала члана: супруг углавном ради око имања, а ја око деце, хране, одржавања чистоће у две куће и у помоћним објектима.
Признајем да више волим кад сам у башти. Мојој породици доста значи вуфинг, а знам да и људи који нам долазе никад не заборављају да нам се јаве, да нас позову у госте, да честитају празнике. И то није „само тек тако“. Остајемо пријатељи за читав живот – испричала је за сајт ПРИЧЕ СА ДУШОМ Драгана, додајући да у они увек добродошли.
