Прочитај ми чланак

ПРОЧИТАЈТЕ И ДОНЕСИТЕ ОДЛУКУ: Ил’ су попови “лопови“ ил’ је народ “стока“

0

pravoslavni vernici 1c2_f

– У овој земљи се више се исплати направити свој оркестар и свирати по свадбама, јер тад нико неће да ти замери. Међутим, кад је потребно платити нешто свето, људи не разумеју зашто и долази до осуде – каже за Телеграф протојереј Љуба Стојановић.

“Он се вози у бесним колима, а мени наплатио крштење детета 5.000, а свадбу 7.500″, само је један од озлојеђених коменатара верника који се везује за “тарифу” цркве и “понашање” свештених лица.

Велики број верника очекује да Црква ништа не наплаћује или да та наплата буде симболична, те због тога често долази до нетрпељивости верника према црквеним тарифама, вређања Цркве као институције, па и свих оних који “под њеним кровом” служе и раде. У разговору са протојерејем Љубом Стојановићем, а у сврху рашчишћавања и објашњавања овог питања, добили смо следећи одговор:

– Видите, када је у питању црквени живот и одређена давања верника, то није плаћање, то није куповање, то је једно одговорно живљење у коме имамо одговорно давање верника и одговорно примање свештеника. Дакле, то нису купо-продајни односи и потрошачко-произвођачки. Ту је реч да верник, као неко ко живи у цркви, црквеним животом, промишља о потребама Цркве, о одржавању самог црквеног објекта, о одржавању свештеника.

И, још једном оно што је заборављено, што је у прошлим вековима био обичај – први део новца који се скупи иде за одржавање храма, друга трећина за одржавање свештеника и трећа трећина за сиротињу. То је било тако и мислим да би било добро то успоставити и у наше време. Наравно, с обзиром да сада постоји Црвени Крст, као и разне социјалне установе, требало би направити договор са државом и друштвом.

Протојереј Стојановић даље објашњава:

– Оно што је у причи са црквеном наплатом проблем је што појединци не схватају да, рецимо, централни догађај на венчању или крштењу није шатра под којом ће певати неко звучно име фолк, поп или које већ естраде, него моменат када су младенци рекли своје “Да” пред Богом и када постају венчани и благословени. Када се помене склапање брака, с разлогом се каже “венчање” а не “весеље под шатром”.

Људи изгубе осећај. Шта се то догодило да се само свештеник ставља под лупу? Не желим ни да правдам ни да осуђујем него позивам све да размислимо – ако знамо да један оркестар који свира наплати колико наплати, и да цело весеље кошта колико кошта, мало је збуњујуће (ја нисам више у пракси, али сам био у пракси) да појединцу уопште није много да да невероватне суме на фотографа, музику, и све остало што иде на весеље једино му пара уши када чује или очи када види да свештеник нешто наплаћује.

Просто, и Црква мора да живи. Можда би све требало уредити другачије у договору са државом, али сада је тако како јесте. Зар не би требало да је и у верничкој и црквеној стварности да промишљају ово трезвеније и дубље јер се овде не ради о куповини и продаји него о односу верника и Цркве, а изгледа да су ти односи дубоко поремећени.

Изгледа да већина мисли да Цркви сваке суботе с неба пада одређена сума новца пред олтар и златници којима свештеици располажу, и сад они, безобразни, наплаћују народу. Има ту нешто и симпатично – очекујемо од Цркве много више него од других, што значи да није изгубљена вера у Цркву само је пољуљана. Оно што Црква даје се не купује и не продаје, то је благодет, нешто што је изван сваке цене. Али, да сад мало банализујемо ствари, из угла човека коме је то радно место, потребан је новац од ког ће и он живети.

Замислите како функционишу парохије у селу – на годишњем нивоу буде 15, 20 обреда од којих је потребно направити буџет, издржавати цркву, платити порез, платити комуналије, платити црквењака, платити социјално за свештеника, за црквењака… 80% свештеника не може да плати себи социјално.

Још једноставније, ако на Цркву гледамо као на предузеће, неопходно је да се стварима приступи здраворазумски – да би нешто функционисало и да би људи добили плату, потребни су приходи. Изгледа да у контексту Цркве нико не размишља о томе. Више се исплати направити свој оркестар и свирати по свадбама и нико неће нико да ти замери.

А када је потребно платити нешто свето, људи не разумеју зашто. Потребно је, можда, отворити то питање, и у друштвеном и државном контексту – да запослени у цркви добијају плату од државе или сл. како верници не би више били збуњени чињеницом да нешто плаћају. Тврдим да већина свештеника у Србији тешко живи, и да немају од чега да издржавају своје породице.

Питали смо зар није за очекивати да људи сумњају у поштење свештеника и Цркве када им се испред носа свештена лица провозају у Аудију или се појави податак да је тај и тај, званично сиромашни поп, власник читавог кварта тек изграђених зграда?

– Постоје свештеници који долазе из богатих породица. И не можемо њима забранити да живе на високом стандарду када могу – да купе добра кола, стан, да их условимо да се одрекну тога да би били свештеници. Има и других који су, просто, успели.

Али, одговорно тврдим да од садашње парохије у Србији не може нико добро да живи осим тих 10-15% код којих, опет, морају да постоје неке додатне активности, нажалост. Код тих свештеника које имају додатне активности, често и парохија трпи и онда се јвља проблем. Дефинитивно је ту проблем, што је наш човек, верник-корисник а не верник-стваралац. У оним случајевима где је верник-стваралац, свештеници и они су успоставили добру духовну комуникацију и ту нема оваквих тема него се говори о дубљим темама, црквенијим темама, социјалним активностима.

Многи шире дезинформације и нико се не позабави добробити свештеника као индивидуе која је исто човек. Зашто се не запитамо како да помогнемо некој парохији да опстане, да свештеници добију редовно плате и имају од чега да издржавају породице, већ само како да их оптеретимо тиме да је нешто плаћено много.

Радост вере је нешто што се не може купити и продати, то је узајамно помагање, вољење и давање. А када се све сведе само на весеље, свештеник се ту искључује из самог чина и лепоте догађаја. Често ћете чути да неко од сватова у цркви каже “Ајде, попе, скрати”, јер би да се пребаце на “праву ствар”, тј. то весеље за које су дали силне новце. И знам много свештеника, добрих свештеника, којима је непријатно јер не знају како да реагују. Тако да о овој теми треба мало дубље промислити, кроз одговорно примање и одговорно давање. Када оркестри свирају нико не прави проблем око новца који да, али када свештеник говори, сви се буне.

Симпатично је што људи очекују много више од Цркве, и добро је. То значи да још има наде да се ствари промене, да се верницима објасни постојеће стање ствари. Да схвате да оркестри свирају због пара, а да смо ми, Црква, ту због других разлога али да смо и ми људи којима су потребна средства за живот. И врло је битно не судити свим свештеницима по оних 10-15% добростојећих, јер, колико год да делују као честа појава – нису, закључио је протојереј Стојановић.

87 коментара “ПРОЧИТАЈТЕ И ДОНЕСИТЕ ОДЛУКУ: Ил’ су попови “лопови“ ил’ је народ “стока“

  1. лав каже:

    Шта би хтеле ленчуге- да им Бог дарива све, а они да само леже, пију, ждеру. с… итд? Бог те је створио, дао ти памет(?), руке, ноге, уд за репродукцију итд. Бог ти је дао алтернативу да верујеш или не верујеш у њега. То је његова „демократија“ и пошптуј је јер ниси створен да пропагираш неверовање. Доста је тих атеистичких будалаштина којима нас засипају комунисти који су углавном дошли на власт сатанистичким методама и заводили невиђени терор. О верама може да се дискутује, али не и о Богу. То је лична одлука сваког појединца. Чињеница је да су „прави“ верници углавном добри људи јер се боје Божјих осуда. Безбожници су углавном „УСПЕШНИ“ људи који не презају да убију, украду, отму…

  2. nebitno каже:

    1.Bio sam u tim vodama i to je jedna stvar kojoj su svi zamerali dok nisu sami postali svestenici (neki su ostali takvi, hvala Bogu).
    2. Smatram da zivimo u državi koja da nije siromasna niko ne bi ni video taj „besni auto“ koji voze, iako to i nije nesto Bog zna šta besno nego jedan posten radnik u ovoj državi jednostavno ne sme ni da razmislja o kupnji takvog i moze samo da ga sanja. Da svi imaju pristojne plate niko to ne bi ni primetio, al da budem iskren mnogi nece da rade ni kad im se bilo kakav posao ponudi.
    3. Mislim da bi svestenik vise i dobio kad bi za cenu obreda rekao „koliko mozete“, jer bi se bogat isprsio i vise nego sto treba(balkanac) a sirotinja bi dala koliko bi mogla.
    4. medjutim da se i kad se ovo pod 3 desi svejedno mi Srbi institucija morala i mučeništva bi našli dodatni razlog da pljujemo po nekom.
    5. Vi sto ne volite svestenike i Crkvu nemojte da pljujete jer niko nece pljuvati po vama, zatvorite vrata svoje kuce i nemojte da pustite „popa“, jer je jelte on nemoralan i ne svidja vam se sta on radi. Crkva ne ide prema kvantitetu vec kvalitetu vernika. Vec vi idite tamo gde vam je bolje i gde nemorate da date nista, iako danas takvo sta ne postoji.
    6. Ako ste jedan od onih koji „veruju“ a u crkvi nisu bili, otidjite jednom u crkvu i pricestite se i ispovedite i videcete koliko cete se bolje osecati i nikakav vam doktor nece trebati, i pre nego komentarisete ista na ovo probajte to da uradite pa onda komentarisete koliko god hocete.
    7. da se stvarno pridrzavamo vecina onoga sto se uci Srbija bi bila puno lepse mesto nego sto sad jeste.

  3. Srpkinja каже:

    Valjda nije problem da se plati, nego ne mogu svi isto da plate.Pa kada mozemo da od nasih para obezbedimo plate drzavnim sluzbenicima u opstinama i sudovim, i posle za svaku potvrdu na koju stave pecat ponovo placamo takse, i nememo prava da se bunimo ili ne platimo, zasto ne bismo placali i crkvi kada bar mozemo da se bunimo i izaberemo da li cemo traziti njihove usluge ili ne.Mozda da svako prema svojim mogucnostima odrdi da li ce i koliko platiti.Samo da ne pocne i crkva da uvodi takse i potvrde da ste na primer krstili dete tad i tad.mozda mu treba kod polaska u skolu ili u vojsku.Nadam se da nisam dala nekome ideju za nova placanja.

  4. Milutin каже:

    nemogu se duhovne stvari naplaćivati … ljudi koji se odluče da budu sveštenici i monasi to treba da raščiste pre nego se odluče na svoj poziv … stanje u našoj crkvi je strašno , svi su načitani govorljivi prevaranti njima je to biznis … znaju vernici dobro zašta se bune … niko neželi da vidi sveštenika i njegovu porodicu na ivici egzistencije ali niko nevoli ni naplatu jer tu duboko nešto nevalja … “ prednja čela “ i donatori crkve najčešće ljudi koji su se na sumljiv način obogatili i došli do novca … ali ko to još pita …

  5. jasmina каже:

    Verujem da ovaj pop, da kazem, otpisuje Papi, koji se protivi naplacivanju usluga svestenika … Elem, u zivotu sam se sretala sa mnogim svestenicima (govorim o nasim, pravoslavnim). Bilo je onih koji za opelo ili krstenje zatraze od domacina „kolko ima“ i zadovolje se, ne retko, samo sa par kolaca, jabuka, jaja … Mala digresija, deda mi je pricao da je pre II Svetskog rata pop za svetenje vode za Vaskrs (Velikden, kako ga je zvao), „naplacivao“ u naturi – po par jaja od domacice … Da nastavim. Medjutim sretala sam se sa svestenicima SPC koji nisu hteli da izvrse opelo jer porodica pokojnika nije uplatila taksu (naravno ne sto nece, vec sto nema odakle). Takodje sam bila prisutna kada je svestenik za secenje kolaca na krsnoj slavi od domacina zatrazio jos novca, jer mu nije platio dovoljno. Pricaju da je jednog paroha na nekom parastosu u sred obreda (molitve) prekinula zvonjava sopstvenog mobilnog telefona. Covek je ‘ladno prekinuo „pevanje“ i posvetio se obavljanju razgovora. Kasnije je nastavio sa obredom. Ne zelim da verujem da je ovo istina, ali … Pomenuti pop se leti moze videti kako na motorciklu juri po gradu, Boze me oprosti, kao neki Betmen, mantija mu se leluja na vetru …
    Da rezimiram … Mislim da narod nema nista protiv davanja novca Crkvi i svestenstvu. Iz razloga navedenih u tekstu protojereja Stankovica bih i podrzala izvesna novcana davanja. Medjutim, problem je, a i SPC to dobro zna, u nekim svestenim licima koji koriste situaciju, pa razrezuju tarife kao da su advokati, notari. Narod to prihvata kao svojevrstan harac. Stvarno ne bi bilo lose urediti tu stvar oko placanja na visem nivou …

    1. Небојша каже:

      Зашто нико не плати мајстору услугу у јајима или ПДВ држави ?
      Пре су се деци давала јаја и коцка шећера на дар, а пробајте их данас тако даровати.
      Није тај поп био чудотворац, да је могао да плати све потребе од јаја, него је имао плату као државни службеник за коју је могао узети пар волова, мисаони појам за оно доба.
      За време сваког обреда људима звоне мобилни на разне мелодије и они прекину или се јаве, али кад попу зазвони.
      Лицемерје…

Коментари су затворени.