Који је заправо скривени и прави циљ сепаратиста у Војводини када под изговором вишенационалне средине, децу Србије онемогућавају да истовремено проводе зимски распуст?

У петак је у основним и средњим школама на територији Аутономне покрајине Војводине почео зимски распуст. Ова вест не би била посебно занимљива да њу не прати чињеница да у осталим деловима Србије зимски распуст није почео.

Ова пракса која је постојала у време СФРЈ и злогласног Устава из 1974. године, обновљена је у Србији после тзв. демократских промена 2000, када је дато зелено светло за сваковрсно растакање Србије и српског идентитета и када је та политика растакања постала и званична политика свих потоњих марионетских влада, до дана данашњег.

Први је праксу распареног зимског распуста у Војводини у односу на остатак Србије увео тадашњи секретар за образовање у Извршном већу Војводине Золтан Буњик (коме је касније суђено за малверзације у додели средстава за обнову школа) као новоустановљену надлежност коју му је великодушно препустила Влада Зорана Ђинђића и оставила Министарство просвете и образовања Србије скоро без икаквих надлежности на територији северне Србије, па смо између осталог касније за последицу имали и увођење „(хомо)сексуалне наставе“ и низ других проблема у просвети. Такво стање је потом и потврђено спорним Статутом АПВ.

Који је заправо скривени и прави циљ сепаратиста у Војводини када под изговором вишенационалне средине, децу Србије онемогућавају да истовремено проводе зимски распуст? Жеља сепаратиста је да користе сваку прилику да се у сваком погледу младим генерацијама у Војводини усађује осећај да су нешто друго у односу на остатак Србије, па тако и кроз термине за зимски школски распуст изговарајући се различитим датумом Божића по грегоријанском календару и томе слично.

Тиме директно онемогућавају сву децу Србије да истовремено проводе време и распуст са својим вршњацима, рођацима и пријатељима и на перфидан начин уводе дискриминацију српске деце. Истовремено, а сигурно не случајно, зимски распуст школске деце у Војводини поклапа се са зимским распустима у Хрватској и Мађарској. Изговор је термин католичког Божића.

Притом, католика у Војводини по попису из 2011. г. има 17%, а деце вероватно још мање, тако да испада да због 17% деце која могу да буду и ослобођена наставе у току католичких Божићних празника, свих других 83% деце мора да цео распуст проводи у друго време у односу на своје вршњаке у другим деловима Србије.

Да није било лоше намере одвајања деце у Војводини и стварања и кроз ову, можда наизглед безазлену, појаву некаквог сепаратног „војвођанског“ идентитета, ова ситуација могла је да се реши и на много других квалитетнијих начина и да не буде на уштрб никога.

Могло се омогућити да мањинске (мађарске и хрватске школе и средине) бораве на школском распусту у другом термину, или да користе слободне дане у време Божића, као и Срби православци кад им је Слава. А могло је и Министарство просвете Србије, када већ нема надлежности над школама у покрајини, да усклади трајање распуста у остатку Србије са распустом у Војводини и тако анулира овакву дискриминишућу ситуацију.

Уместо тога, Министарство просвете и технолошког развоја Србије, на челу са министром Срђаном Вербићем, ове године доноси одлуку да на подручју своје надлежности, тј на подручју, узгред речено уставно-правно недефинисаном које зовемо централна Србија, зимски распуст подели на два дела и да тако и оно мало распуста који се преклапао и који су сва деца у Србији могла да користе истовремено, још више смањи.

Али то је само доказ ситуације, које смо ми одавно дубоко свесни, а то је да и министарства у Београду, као и покрајински секретаријати у Новом Саду здушно заједнички раде на растакању српске државности и идентитета, а да једине несугласице и спорења настају око поделе опљачканог од народа новца и партијског постизборног плена, и нема сумње да ће и једни и други остати глуви и на овај наш апел и опомену.

Зато и ово и све остало везано за апсурдан, за државу и српски народ неподношљив и дискриминишући уставно-правни положај Аутономне покрајине Војводине, неће моћи да се разреши док на власт у Београду не дођу родољубиви и одговорни људи.

Извори: Србин.инфо, Двери

Ознаке: Војводана, дискриминација, Миленко Баборац, Српска деца, Српски покрет Двери