Прочитај ми чланак

СЛОЖНО ДО ОДБРАНЕ СВОЈИХ ПРАВА: Српска 25. 09. излази на референдум, Бошњаци прете

0

Грађани Републике Српске изјасниће се на референдумско питање које гласи: „Да ли подржавате да се 9. јануар обележава и слави као Дан Републике Српске?”

Република Српска брани своја права (Фото: Синхуа)

Република Српска брани своја права (Фото: Синхуа)

Дану Републике Српске 9. јануару, који је Уставни суд БиХ оспорио 26. новембра прошле године прогласивши га неуставним, грађани Српске изјасниће се на референдуму који ће бити одржан 25. септембра ове године. Народна скупштина РС гласовима свих присутних посланика, уз здушну подршку власти и опозиције, донела је одлуку о расписивању референдума о Дану РС. Грађани на целој територији РС изјасниће се на референдумско питање: „Да ли подржавате да се 9. јануар обележава и слави као Дан Републике Српске?”

Септембарски термин референдума превагнуо је у односу на предлог опозиције, која је као термин предлагала 10. новембар, на симболичан датум када је 1991. одржан плебисцит о останку српског народа у тадашњој заједничкој држави Југославији. Срби у БиХ тад су се у готово стоодстотном проценту изјаснили за ову опцију, што су прогнозе и кад је реч о подршци грађана Дану РС, који за Србе у РС има велику важност. Дан је то када је пре грађанског рата у БиХ рођена Република Српска, то јест кад је 1992. донесена одлука о њеном формирању, што је по уверењу у РС трн у оку Сарајева и прави разлог за оспоравање овог датума.

Представници бошњачких партија пре него што су напустили заседање републичког парламента нису штедели оптужбе на рачун Српске, па се дискусија у првим мах осим бројних националних односа дотицала и узрока за избијање рата, али су поновљене и претње да овај референдум, који Бошњаци виде као прегласавање, наводно може довести и до неког другог референдума на нивоу БиХ. Чињеница је, међутим, да је заправо Уставни суд БиХ тај који је прегласавањем српских судија оспорио историјски утемељен датум.

„Ударили сте у зеницу ока нашег народа, то вам је било глупо и нећете нас одвратити од намере да га сачувамо”, рекао је председник РС Милорад Додик у обраћању посланицима. Он каже да ће одлука о одржавању референдума и одлука о обележавању 9. јануара као Дана РС бити закон са највећом снагом воље народа у историји Српске. Нагласио је да је референдум важан догађај у колективној свести сваког народа, а да је важност референдума о Дану РС у томе да српски народ заштити право да самостално одлучује о важним питањима и својој судбини.

Посланици су се осврнули и на рад Уставног суда БиХ и подсетили да он може бити претња будућим односима у БиХ јер се препознају јасне намере да ова институција преузме улогу високог представника у наметању решења. Стога, цене многи у РС, изјашњавање грађана о Дану РС имаће и важну симболичку поруку шта јавност у РС мисли о раду те институције.

Дан РС празник је са историјским утемељењем, када је 1992. донесена одлука о формирању РС, тадашње републике српског народа у БиХ. За Уставни суд БиХ то је пак празник једног народа, јер се у том датуму остали не препознају, па се он стога треба забранити.

Нереално је очекивати подршку представника међународне заједнице спровођењу референдума, али је приметан изостанак њиховог уобичајеног противљења, за разлику од претходна два случаја, 2011. и 2015. године када је Скупштина РС расписивала референдуме о Суду и Тужилаштву БиХ. Разлог за то је, како многи верују, то што не могу да нађу никакве смислене замерке на аргументацију Бањалуке, али и чињеница да ово питање у потпуности спада у надлежност Српске, иако су и претходни референдуми гледајући Устав БиХ и Дејтонски споразум били више област Бањалуке него Сарајева. Такође, за разлику од претходног референдума, овог пута по свему судећи нема замерки из Београда, будући да је српски премијер Александар Вучић изјавио како га радује то што су се сви релевантни политички чиниоци у РС ускладили о овом питању.

Све су то разлози због којих превладава уверење да ће референдум о Дану РС бити одржан у септембру, иако опозиција није пропустила прилику да приговори властима у Бањалуци на недоследности у претходна два случаја. „Референдум о раду Суда и Тужилаштва БиХ скупља снагу да се одржи”, одговара председник Додик.

19 коментара “СЛОЖНО ДО ОДБРАНЕ СВОЈИХ ПРАВА: Српска 25. 09. излази на референдум, Бошњаци прете

  1. Комесар I Тимочког батаљона каже:

    Напред браћо! ДО УЈЕДИЊЕЊА!

  2. Ћирко каже:

    Свака вам част, браћо. Славите Светог Архиђакона Стефана као што су га славили Светородни Немањићи. Ви знате ко сте и чији сте и од мене све честитке због националне освештености. Ваљда ће некад, и овде у централној Србији, доћи на власт људи са осећајем за национално питање, а не као сад удворице, распикуће и изроди.

  3. xyz каже:

    БРИТАНСКИ НОВИНАР ОДЛУЧИО ДА ПРОГОВОРИ: Зашто је Караџић у затвору, а нису Блер, Буш и Клинтонова?
    – Зашто су још на слободи људи одговорни за злочине и зашто они никада неће кривично бити гоњени – пита у прилогу за „Раша тудеј“ новинар, писац и блогер Нил Кларк, сарадник водећих западних листова.
    Пре годину дана, у извештају „Пребројавање тела“, које су прикупили међународни лекари, наводи се да је најмање 1,3 милиона људи погинуло у рату против тероризма који предводе САД у Ираку, Авганистану и Пакистану.

    Овој ужасној бројци морају се додати и бројеви погинулих током и након бомбардовања НАТО-а у Либији (више од 50.000), уз страдања због недостатка основних средстава за живот и глади.

    Ту су и они који су страдали у ирачком рату и они које су у Сирији убили терористи које је наоружавао и финансирао Запад и његови регионални савезници.

    – У стварности, западни неоконзервативци и њихови савезници одговорни су за већи број мртвих, уништавања и људске патње чак и у поређењу с црним данима Трећег рајха. Али, њих нема у Хагу – истиче Кларк и прецизира:

    – Ако заиста нико није изнад закона, онда ћемо у судници видети Џорџа Буша, Дика Чејнија, Пола Волфовица, Тонија Блера и Хилари Клинтон, а не само Радована Караџића – пише.

    Оно што је још горе, сматра Кларк, јесте то што западни ратни лоби покушава да искористи оптужбе против Караџића као оправдање за сопствену крваву интервенционистичку политику.

    Рат у БиХ није пример, како то тврде неоконзервативци, онога „шта се деси када Запад не интервенише“. Супротно, рат у БиХ изазвало је баш претерано мешање Запада.

    Сви би требало да пажњу усмеримо на „злог Караџића“, али да не идемо предубоко у питање како су сецесионистички ратови у Југославији почели и ко је запалио фитиљ.

    За САД и њихове савезнике Југославија је деведесетих година прошлог века била „потрошна“ земља. Запад је подржао оне који су тежили распаду Југославије, попут хрватског лидера Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића у БиХ – наводи Кларк.

    Током 1992. године у Лисабону је постигнут споразум о мирној подели БиХ и Караџић је био један од потписника. Међутим, споразум је саботиран интервенцијом америчког амбасадора Ворена Цимермана, који је од Изетбеговића тражио да повуче свој пристанак.

    Без Цимерманове интервенције највјероватније да би рат у БиХ могао бити избегнут – напомиње Кларк и указује:

    – Ако сте члан западне алијансе, слободно можете починити геноцид, ратне злочине и злочине против човечности, али ако то све учините и налазите се на супротној страни – онда ћете одговарати – напомиње.

    Зар заиста неко може да верује да би се Караџић суочавао са 40-годишњом казном затвора да је служио интересима САД на Балкану, поставља питање Кларк.

    Индонежански диктатор генерал Сухарто извео је не један већ два масакра током своје каријере и број убијених прелазио је милион али он је умро као слободан човек у 86. години. За разлику од Караџића, Сухарто је био фаворит Стејт департмента.

    Међународни суд за ратне злочине у бившој Југославији веома је добро радио на пресудама против Срба, али је одбио да подигне оптужнице против лидера и званичника НАТО-а за ратне злочине почињене током нелегалног бомбардовања СР Југославије 1999. године.

    На питање зашто суд не разматра злочине НАТО-а, тадашњи главни тужилац Трибунала у Хагу Карла дел Понте је одговорила да је то онда била – „савршена правда“.

    Међународни кривични суд је пристрасан колико и Трибунал у Хагу. Пред тим судом до сада је оптужено 36 особа и сви су тамнопути Африканци. Бели ратни злочинци (сем ако нису Срби), не морају да брину, додаје Кларк.

  4. Херцеговина каже:

    Једва чекам!!!
    Тамо гдје се рађа нашег сунца сјај
    стамен и пркосан је мој завичај
    у срцу мом, само је ЈЕДАН ДОМ
    у срцу је велика МОЈА РЕПУБЛИКА

Коментари су затворени.