Лингвиста и академик Иван Клајн коментарисао је истраживање које је показало да 47 одсто становника Србије пише латиницом у односу на 36 одсто оних који користе ћирилицу.

Лингвиста Клајн апелује на државу да предузме озбиљну акцију како би сачувала ћирилично писмо, да јавни списи и документи буду на ћирилици, како не би постала архаично писмо. Њега, међутим, не изненађују последњи подаци, те за “Данас” истиче да је процес “одумирања” ћирилице почео још 1918. у заједничкој држави где се далеко више користило латинично писмо.

„Тај тренд се проширио и на Србију, а наставио и после Другог светског рата“, рекао је Клајн.

Последња истраживања показују да ученици у средњој школи данас више користе латиницу.

„Латиница је потребна за енглески, латински, математичке и хемијске формуле. Још важније, користи се у раду на рачунару и куцању СМС порука. Држава би морала да предузме озбиљну акцију како би сачувала ћирилично писмо, али она није заинтересована за то“, сматра Клајн.

Према његовим речима, сви јавни списи и званични документи би требало да буду на ћирилици. 

„На приватну употребу писма се не може утицати. Али, ако се овакав тренд настави, ћирилица ће постати архаично писмо“, наглашава Клајн.

Павле Ђокић, власник и директор “Опен соурса”, фирме која је спровела поменуто истраживање је спроведено на територији целе Србије. У телефонској анкети учествовало је 1.011 особа, узраста од 12 до 75 година. Подједнака употреба оба писма бележи се у сеоским срединама, док је ћирилица, за нијансу, заступљенија у јужној и источној Србији.

Истраживање, каже да су истраживачи и сами били изненађени превеликом употребом латинице, посебно у Београду. Ћирилицом се још једино више пише у региону источне и јужне Србије. У свим осталим регионима преовлађује латиница. Посебно је изражена њена “превласт” у Београду. Овде латиницом чешће пише чак 61,6 одсто становништва. Колико технолошки напредак утиче на коришћење једног или другог писма можемо приметити ако посматрамо кориснике интернета. Чак 28,5 одсто њих користе више латиницу од ћирилице, док испитаници који нису на интернету дају предност ћирилици.

„Једноставно, у савременом свету комуникације, без латинице се не може“, истакао је Ђокић.

Саговорник каже да су испитаници на питање које писмо више користе, углавном прво одговарали контрапитањем:

Мислите ли на тастатуру?, што потврђује да повећањем информатичке писмености расте и употреба латинице.

Резултати показују и да млади много више користе латиницу од ћирилице. Особе узраста од 20 до 29 година латиницу користе чак 47 одсто више него ћирилицу. Старије особе су окренуте ћирилици и скоро 60 одсто њих старости од 70 до 75 година користи ћирилицу као главно писмо.

Извор: Телеграф

Ознаке: ћирилица, губитак идентитета, писмо, српско писмо