Прочитај ми чланак

СРАМ НАС БИЛО: Само трећина Срба пише ћирилицом!

0

20120122103308-d891ca22-me

Лингвиста и академик Иван Клајн коментарисао је истраживање које је показало да 47 одсто становника Србије пише латиницом у односу на 36 одсто оних који користе ћирилицу.

Лингвиста Клајн апелује на државу да предузме озбиљну акцију како би сачувала ћирилично писмо, да јавни списи и документи буду на ћирилици, како не би постала архаично писмо. Њега, међутим, не изненађују последњи подаци, те за “Данас” истиче да је процес “одумирања” ћирилице почео још 1918. у заједничкој држави где се далеко више користило латинично писмо.

„Тај тренд се проширио и на Србију, а наставио и после Другог светског рата“, рекао је Клајн.

Последња истраживања показују да ученици у средњој школи данас више користе латиницу.

„Латиница је потребна за енглески, латински, математичке и хемијске формуле. Још важније, користи се у раду на рачунару и куцању СМС порука. Држава би морала да предузме озбиљну акцију како би сачувала ћирилично писмо, али она није заинтересована за то“, сматра Клајн.

Према његовим речима, сви јавни списи и званични документи би требало да буду на ћирилици. 

„На приватну употребу писма се не може утицати. Али, ако се овакав тренд настави, ћирилица ће постати архаично писмо“, наглашава Клајн.

Павле Ђокић, власник и директор “Опен соурса”, фирме која је спровела поменуто истраживање је спроведено на територији целе Србије. У телефонској анкети учествовало је 1.011 особа, узраста од 12 до 75 година. Подједнака употреба оба писма бележи се у сеоским срединама, док је ћирилица, за нијансу, заступљенија у јужној и источној Србији.

Истраживање, каже да су истраживачи и сами били изненађени превеликом употребом латинице, посебно у Београду. Ћирилицом се још једино више пише у региону источне и јужне Србије. У свим осталим регионима преовлађује латиница. Посебно је изражена њена “превласт” у Београду. Овде латиницом чешће пише чак 61,6 одсто становништва. Колико технолошки напредак утиче на коришћење једног или другог писма можемо приметити ако посматрамо кориснике интернета. Чак 28,5 одсто њих користе више латиницу од ћирилице, док испитаници који нису на интернету дају предност ћирилици.

„Једноставно, у савременом свету комуникације, без латинице се не може“, истакао је Ђокић.

Саговорник каже да су испитаници на питање које писмо више користе, углавном прво одговарали контрапитањем:

Мислите ли на тастатуру?, што потврђује да повећањем информатичке писмености расте и употреба латинице.

Резултати показују и да млади много више користе латиницу од ћирилице. Особе узраста од 20 до 29 година латиницу користе чак 47 одсто више него ћирилицу. Старије особе су окренуте ћирилици и скоро 60 одсто њих старости од 70 до 75 година користи ћирилицу као главно писмо.

Извор: Телеграф

9 коментара “СРАМ НАС БИЛО: Само трећина Срба пише ћирилицом!

  1. национале каже:

    Народ који заборави своје писмо,не треба ни да постоји!

  2. Виде Даничић каже:

    3. Наравно, ни овога пута Клајн, као члан толиких одбора у оквиру тзв. одељења језика
    (којег језика, море?!) и књижевности, а нарочито Одбора за стандардизацију језика, није ни реч прозборио о системским проблемима србског језика: о крађи и преименовању Србског језика која траје од Бечког договора, о заштити србске културне баштине које је исписана насилно или добровољно латиницом, о коначној стандардизацији Србског књижевног језика, о оснивању србистике као србске лингвистике, о разлозима губљења времена и средстава на узалудном раду на речнику непостојећег српскохрватског језика, о коначном укидању Новосадског договора, о издавању неуставног правописа Матице српске (аутор М. Пижурица) и његовом погубном коришћењу у образовном систему, о коначном научно лингвистичком уређивању србског језика (фонетика, фонологија, морфологија, синтакса, семантика, стилистика, речници Србског језика…).

  3. Виде Даничић каже:

    2. Недавно је Клајн у једном интервјуу тврдио да је БЦМС (нова скраћеница за некакав српски, босански, црногорски и хрватски језик), у ствари „српскохрватски“ језик, што је продаја „онога за оно“, што би народ рекао: не мисли он тако, то је прво, а друго, никад није постојао и не постоји „српскохрватски“ језик! Постоји само југославистичка и титоистичка подвала и клајновско даље сејање магле о једном народу са два имена и једном језику са два имена. А Клајн (мали о` србохрватистике) је био и остао титоиста у умешају у србску лингвистику. (Има заиста симболично презиме.)

    Причом о непотребној англизацији Србског језика он је само бацио грану на прави пут изласка из безнађа сербокроатистике. Иако је „србанглески“ језиво ругло, то ипак није у овом тренутку најважнији поблем србског језика. А праве проблеме и подметачине Клајн веома добро зна, али је с његовог становишта добро те теме заобилазити.

    Масна је подметачина да су се „Хрвати морали још пре два века озбиљно позабавити питањем свог језичког стандарда“?! Пре два века, и врапцима на грани је познато, Хрвати нису имали свој језик, него су у администрацији употребљавали немачки, а у образовању мађарски, јер тада нису имали ни нацију, ни државу, ни језик, као и ни пре десет векова пре тога! И то веома добро зна и Клајн. Али он опет подмеће када каже да су Хрвати на својој територији имали и штокавски
    дијалекат и три изговора тог дијалекта. А то је, у ствари, само и искључиво Србски језик! Није Хрватски, не дао Бог, јер црно није бело и обратно. И нису Хрвати имали своју територију,
    него је то био етнички простор србског и словеначког народа, на којем је Ватикан, уз помоћ германа (старих аустријских и нацистичких хитлеровских) направио од Срба и Словенаца око
    Згреба верску хрватску нацију и лажни хрватски језик за потребе даљег освајања „лебенсраума“.

    Све је лаж и злобна подметачина што је Клајн рекао о тзв. двојезичности. Донедавно је тврдио да је диграфија (тзв. двоазбучност, мада то није добар термин јер је азбука ћириличко а абецеда је латинично писмо) предност Србског језика, а сада нас смирује лажју да је
    латиница јача, да је због тога коначно победила и да се морамо томе повиновати. Прича о узроцима превласти латинице је одвратно лицемерна: Какве везе има латиница коју користе многи светски јези са рогатом хрватицом гајицом?! Зашто ни једном речју не помену прави
    узрок увођења и форсирања латинице у Србском: наметали су је агресори, Ватикани католичка секта, комуњарски идеолози и јевроунијаћењем расрбљени Срби. И Клајн лично је намеће својим лажним наводно стручно-лингвистичким мудровањем у србској лингвистици, јер он једноставно није квалификован за умешатељство у србску лингвистику…

  4. Виде Даничић каже:

    1. Иван Клајн је доктор филолошких наука, редовни професор Филолошког факултета у Београду, на Катедри за италијанистику, у пензији је од 2002. г., редовни је члан САНУ и члан је следећих одбора у Одељењу језика (?!) и књижевности САНУ: Одбор за Речник српскохрватског (?!) књижевног и народног језика, Одбор за српски језик у светлу лингвистичких теорија, Одбор за Етимолошки речник српског језика, Одбор за српски језик и књижевност у поређењи са другим језицима и књижевностима; главни и одговорни уредник је гласила Матице српске „Језик (?!) данас“…

    Клајн је по профилу образовања италијаниста и са србистиком нема ама баш никакве везе! Међутим, он ведри и облачи у србском језику већ поодавно и поставља се и појављује у јавности као врхунски арбитар у србској лингвистици.

    То што он ради зове се клајновање србске лингвистике или онога што је од ње остало
    (како каже ћирилизатор Ж. Филиповић: буквално то би значило умањивање, од немачког клајн – мали, а суштинско значење је подваљивање). Користи се сваком приликом да унесе смутњу и забуну и да посеје сумње, раскол и нетачне ставове и подвале о србском језику и његовом писму.

    „Док коначно није отворио карте и јасно рекао да `двоазбучје није никакво `богатство, него несрећа и трагедија (што ми чувари ћирилице одавно тврдимо!), и да би се требало вратити једноазбучју, али на – латиници“. „…Клајн је бар једини искрен и отворено предлаже – пресловљавање српског народа после хиљадугодишњег коришћења ћириличног писма“ (Жељко Филиповић).

    Укратко, по Ж. Филиповићу то клајновање садржи се у следећим тврдњама о неопходности
    употребе латинице:
    – „латиница и ћирилица нису у истом положају, нису симетричне“: Он признаје да латиница потискује ћирилицу, али да то није последица деловања Ватикана и комуњара, него тога што „нису симетричне“, не објашњавајући у чему се садржи та несиметричност, како би подвала лакше прошла (ово је обично сејање магле);
    – „латиница вам је неопходна за енглески, за латински, за већину страних језика који се уче
    код нас“: Постоји латиница као писмо старог латинског језика и постоје врсте латиница као
    писма за различите латиничне језике (енглески, француски, немачки, италијански, шпански итд.). Заиста, за учење сваког од тих језика неопходно је научити и латинично писмо тог језика. Тако нам клајн клајнује – подваљује да је за учење страних језика потребна хрватска латиница;
    – „латиница вам је неопходна за формуле у математици, физици, хемији“: Већина народа ознакама из писама својих језика означава симболе у математици, физици и хемији. Дакле, ни за ово нам није потребна хрватска латиница;
    – „за дијагнозе и апотекарске рецепте“: Дијагнозе и рецепти у србском здравственом систему
    пишу се, нажалост, на латинском језику и латинском абецедом. Ништа се у том систему не пише хрватском латиницом. У језицима великих народа, као што су Енглези, Немци, Французи, Италијани, Јапанци и други дијагнозе и рецепти се исписују њиховим језицима и писмима тих језика. Чак ни Хрвати не пишу дијагнозе и рецепте оном својом латиницом.
    – „за аутомобилске регистрације“: Ово је оригинална будалаштина наших изумитеља, а не непостојећи налог ЕУ. Јер Срби су све до 1961. г. имали регистарске таблице на ћирилици. ЕУ је прихватила грчки, бугарски и босанскохерцеговачки метод коришћења само оних слова свог
    националног писма која, у истоветном или измењеном значењу, постоје и у латинској абецеди (постоји 13 таквих слова). Значи, ни у овом случају нам није потребна хрватска рогата латиница.);
    – „за рад на рачунару, за адресе на интернету и и-мејлу, за СМС поруке, итд.“: Наравно –
    и ово је клајновање, у којем, нажалост, има нешто истине: до сада су у делатности информатике у Србији стручњаци углавном тврдили да рад на компјутерима и личним рачунарима није спојив са ћирилицом. Међутим, још пре више од петнаест година Мајкрсосфт је извршио тзв. локализацију оперативног система виндоуз на србски језик и ћирилицу и аутор овог текста је од њиховог представништва у Београду добио одговор да је то урађено и да је програмски
    створена могућност коришћења виндоуза на личним рачунарима на србском језику и ћирилици,
    али да није у њиховој надлежности тзв. имплементација те могућности на рачунарима. Додатно сам сазнао да је само техничко питање коришћење србског језика и ћирилице и у програмирању…

Коментари су затворени.