Прочитај ми чланак

СРБИ и ОСТАЛИ – зашто нико “неће са нама”?

0

Пре неколико година, приликом расправе у некој београдској кафани, један ромски музичар се окренуо једном познатом новинару и рекао: „Шта више хоћете бре ви Срби, само смо још ми Цигани остали уз вас“! И, изгледа да је то тачно - данас, рекло би се, нико не жели да буде Србин, да има везе са Србијом или буде са Србима.

Балкан је једно од можда најзамршенијих светских чворишта када се ради о идентитету. Да ли су Срби најстарији народ, да ли су Хрвати заправо Срби православци, шта су Бошњаци/Муслимани, да ли су сви становници Балкана Илири, да ли су Црногорци или Македонци аутохтона или новокомпонована нација, шта су ’Косовари’…? Постављање и разрешавање овог питања на Балкану је вековима извод сукоба, који се воде и данас (тренутно, не отвореним ратом). Како сада ствари стоје – чини се да је Србија губитник: на сцени у региону је стварање нових нација на рачун српског културног наслеђа и српског идентитета. И сама Србија се суочава са питањима – ко смо ми Срби, шта смо и шта су други у нашем суседству и, како би требало да се поставимо?

Више ништа није српско

Данас, сто година након победе у Првом светском рату и уједињења свих јужнословенских народа у једну државу чији је Србија била Пијемонт, чини се, готово све што је некада било српско или имало везе са Србима и Србијом – више није тако.

Милан Динић

Становници Црне Горе су, према тамошњем режиму, одвајкада били Црногорци, а уједињење са Србијом се сада види као окупација и чин поништења црногорског историјског идентитета. У Македонији се промовише нација која наводно има везе са Александром Великим, негира се било каква идентитетска веза са Србијом и оспорава постојање и делање Српске православне цркве на рачун непризнате „Македонске православне цркве“. У Сарајеву – у коме су Срби до рата чинили више од четвртине становништва – данас се о Србима говори као о злочинцима, а Србима у Босни се поручује да ’иду у Србију’. Албанци на Косову константно објављују књиге и праве туристичке сајтове који промовишу „византијске“ цркве и „илирско наслеђе“ на тој територији. У Хрватској се сузбија употреба ћирилице у српским срединама, а чак су покушали и Николу Теслу да прогласе за хрватског научника.

Такође, на северу Србије постоје настојања да се створи нови ’војвођанерски’ идентитет, са академијом наука, заставама и другим обележјима. Бивши муфтија Муамер Зукорлић у Рашкој спроводи истраживање о генетском пореклу Бошњака (које ће вероватно да утврди да су они старији од свих и како целокупна досадашња историја није тачна)… Па и у самој Србији постоји једна структура – такозвани Другосрбијанци – који су са југословенског пригрлили митомански бриселски идентитет, и све чине само да немају везе са Србима, српством и Србијом, јер те термине виде као синониме за назадност, дивљаштво и геноцид.

На крају ће произићи да су сви старији од Срба па и да културни споменици који су саграђени под влашћу владара који су носили српску круну, заправо – споменици неких других народа, те да су Срби неко малобројно дивљачко племе сумњивог порекла, које је подјармило друге слободољубиве староседеоце Балкана и отело им културу, наслеђе и идентитет.

Национални идентитет и регионални идентитети

Питање идентитета и његове улоге у дефинисању човека, заједнице или организације представља једно од најдубље анализираних и највише поларизујућих тема у историји човековог постојања. У потреби да разумеју свет и себе, људи су га класификовали кроз разне категорије, а једна од њих је и идентитетска. Човек, Српкиња, Шумадинац, православац, левичар, професорка, хомосексуалац, колега, ћерка, пријатељ (…) све су ово идентитетске категорије кроз које је свако од нас сврстан и кроз које сврставамо друге. Међутим, колико год идентитет, са једне стране, помагао разврставање и боље сагледавање различитости, са друге стране он је ограничавајућ јер своди појединца или групу на релативно грубо оивичену општост око које не морају сви да се слажу, што је извор сукоба.

Велико је питање колико су и други раније били Срби, а колико се нама – у унутрашњости територије Републике Србије – чинило да је то тако. За разлику од унутрашњости данашње Србије, где су територијалне одреднице (Врањанац, Шумадинац, Ужичанка, Суботичанин…) мање битне у нашим међусобним односима и ставовима, ти регионални идентитети су одувек били далеко јачи у новонасталим републикама, посебно у мешовитим срединама у којима су Срби били са другима. Тако имамо Херцеговце, Личане, Славонце, Далматинце, Приморце; или племенске идентитете као што су Бјелопавлићи, Кучи, Ровчани, Васојевићи…

Разлог постојању израженијих регионалних него националних идентитета на просторима који су ван територије данашње Србије добрим делом лежи у чињеници да је од свих држава које су настале распадом Југославије, Србија имала најјачу и најстабилнију државну традицију. Уосталом, Србија и Црна Гора (којој је, попут Србије, такође призната самосталност на Берлинском конгресу 1878.) су једине две државе настале из распада Југославије које су постојале и пре њеног формирања (са тиме да је црногорски идентитет увек био регионалан, док је нација увек била српска; што сада оспорава новоткривени национализам бивших црногорских комуниста из којих је произишао владајући ДПС).

Данашња Македонија је занимљив пример. Она је настала као засебна територијална јединица у данашњим границама тек после Другог светског рата. Пре тога се звала Стара Србија. Тај термин је скован средином 19. века и означавао је територије које су ван надлежности Кнежевине Србије у 19. веку, али које су некада припадале средњовековној српској држави. Од када су те области кроз Балканске ратове ушле у састав обновљене српске државе, Србија је ушла у сукоб са Бугарском која је такође гајила (а и данас гаји) претензије према данашњој Македонији. Међутим, иако је имала политичку власт, српска држава није водила довољно активну политику у погледу интеграције становништва у јединствен српски културни и политички образац. Уместо тога, још у време власти Јована Ристића (који је доминирао српском политиком од 1868. до 1893. и препознат је као један од највећих српских државника) школе у Македонији добијале су књиге из Бугарске, штампане на бугарском, а и бугарски покрет је био јак што је допринело да основа савременог македонског језика буде много ближа бугарском него српском.

Свуда где није постојало присуство једне, централизоване и дуготрајне власти – људи су, сходно потреби за припадношћу, градили сопствене идентитете или били подложни идентитетском утицају других држава. Сходно томе, када је после Првог светског рата створена југословенска држава, са Србима и Србијом као Пијемонтом, централним чиниоцем и средиштем ауторитета и власти новонастале државе, српски идентитет је постао доминантан: главни град земље био је у Србији, већину власти су чинили Срби, династија која је владала земљом је била српска, главни листови и документи штампани су на екавици, становници Босне муслиманске вероисповести били су Срби мухамеданске вере…

Међутим, ако је српски идентитет постао доминантан, како то да није надвладао друге? Разлог томе вероватно лежи у чињеници да се уместо стварања самосталне српске државе, српска интелектуална елита 19. века одлучила да створи југословенску државу и нови, југословенски идентитет, који би објединио све остале идентитете. Са данашње историјске дистанце, гледано из угла положаја Срба и Србије, та одлука је имала дубоко негативне последице по државни и национални карактер Срба јер је довео до тога да се уместо српског – који је био већ етаблиран – намеће нови концепт „наднационалног југословенства“, како у централној Србији тако и у срединама које су већ имале флуидан идентитет (условљен влашћу других држава) а у коме (том флуидном идентитету) је већином био доминантан српски елемент.

Али, уколико се у обзир узму историјске околности с краја 19. и почетка 20. века (слом Великих сила, реконфигурација политичке карте Европе у корист мањих народа и стварање нових држава на тлу некадашњих империја) као и тадашње вредности и поглед на свет, питање је да ли би неки много озбиљнији политичари од оних које је тада Србија имала донели другачију одлуку. На крају, ма колико се испоставило као дугорочно политички штетно по Србе – стварање Југославије, које су пре свега водили Срби, била је најпоштенија и, са аспекта покушаја уважавања и обједињавања свих етничких и културних разлика, најплеменитија политичка идеја, која ће на западу Европе никнути тек након Другог светског рата и то пре свега из нужде са се избегну будући ратови и каналише међусобна нетрпељивост, а не да се обједине сличности.

Постер „Никад више“ поводом „окупације Црне Горе 1918“, освануо у градовима широм те земље, уочи сто година од ослобађања и уједињења у Југославију

Три генерације – три идентитета

Стављањем нагласка на новоформирани југословенски идентитет (који је тек био у повоју) уместо на етаблирани српски идентитет (који је већ био добро укорењен у Србима, српским државним институцијама, али и добро познат широм региона) ушло се у процес који би имао успеха да је заживео и неометано трајао толико дуго да се избришу главне разлике између заједница, а пре свега језичке и обичајне. Нажалост по тај нови идентитет, Југославија није трајала ни три генерације – у времену када је сахрањивана, велики број оних који су били сведоци и учесници њеног убијања имали су очеве и дедове који су били рођени и живели у периоду пре него што је та држава и постојала. Није постојала довољна временска дистанца која би партикуларне идентитетске особености са живих прича (од живих сведока) преселила у књиге и теорију, док би живи идентитет (живи језик, култура и обичаји) звучали и деловали исто.

Док су Срби постајали Југословени, у Хрватској је цветало „Хрватско пролеће“ (Маспок) 1971. идентитету. И сама Србија се суочава са питањима – ко смо ми Срби, шта смо и шта су други у нашем суседству и, како би требало да се поставимо?

А растакање југословенског идентитета није дошло преко ноћи, већ је трајало деценијама, штавише – можда од самог стварања заједничке државе јужнословенских народа. Срби, као главни мотор тог пројекта али и као они који су били виђени да највише добију од тога, изгубили су највише и то кроз ратне и културолошке злочине током Другог светског рата, комунистичким сузбијањем српског идентитета кроз борбу против такозваног „српског хегемонизма“ (а један од производа те борбе је стварање засебних република у „авнојским“ границама), ратним злочинима над српским становништвом и разарањем културне баштине током деведесетих. Та политика се спроводи и сада, само у формално мирнодопским околностима и под плаштом подршке Запада који и даље (увек?) у Србима види „мале Русе“ односно претњу. Тако нико у свету (па готово и у Србији) не диже глас услед чињенице да се не поштују људска, грађанска и мањинска права Срба у Хрватској (где им се брани употреба писма), у Црној Гори (где им се брани идентитет, језик, образовање и вероисповест), у Македонији (где им се брани право на вероисповест), у БиХ где покушавају да им укину аутономију као корак ка подвођењу под некакав босански/бошњачки идентитет, на Косову (где су дискриминисани по свим основама).

Будућност српског идентитета у региону

Шта Србија и Срби могу данас да ураде како би зауставили даље растакање српског идентитета и културне и националне баштине?

Проблем нису агресивни национализми новонасталих народа и држава, колико они који их подражавају – а то су велике силе са Запада, пре свега САД, а затим и Немачка. Албанци су, како то примећује историчар Чедомир Антић, увек били камен у туђој шаци; Хрвати, традиционално, имају заштиту Немачке и агресивног католичанства; Бошњаци помоћ исламског света као и Турске (која је њихов регионални покровитељ) и, у доброј мери, САД и Британије.

Како пролази онај ко нема никога показује Македонија. Земља која је на сваки захтев Запада да буде непријатељска према Србији рекла „да“ (и признавање Косова, и гушење права српске заједнице, и усмеравање оштрице свог новокомпонованог национализма против Срба, и прихватање уступака Албанцима) сада је одустала и од свог националног имена, а тиме и идентитета на коме је био базиран концепт македонске државности од деведесетих. Уз то, пола државе је Охридским споразумом 2001. већ предато Албанцима, те је њено постојање искључиво гарантовано мером заинтересованости великих сила и спремности тих земаља за одржавање статуса кво у том подручју.

Црногорски идентитет какав се сада формира трајаће онолико колико траје и актуелни црногорски режим. Он вероватно неће бити избрисан након одласка Мила Ђукановића с власти (а и то некад мора да се деси), али ће тада свакако доживети неку промену, мада је више вероватно да ће се само консолидовати а не да ће нестати, како неки верују.

У Хрватској су Срби избрисани. Остварена је порука Фрање Туђмана дата Анти Готовини током операције „Олуја“ 1995: „Србима би требало задати такав ударац да практично нестану“. Осим у области Вуковара, у већини осталих средина где су некада имали значајно присуство или већину, данас готово да не постоје. Штавише, можда највећу потпору српском идентитету у Хрватској даје потреба хрватских националиста да стално имају погодне и непогодне Србе и да их одржавају у животу као енергетски извор за агресивни хрватски национализам.

У Мађарској и Румунији – двема земљама у којима су права Срба у региону највише поштована, српски народ је присутан у занемарљивом броју и њихова културна асимилација је готова. У Албанији су Срби одавно асимиловани.

Уз Црну Гору, најјачи удар на српски идентитет ван Србије јесте и биће у БиХ, где Бошњаци – уз подршку Запада и екстремног ислама – константно раде на умањивању аутономије Републике Српске и њених права гарантованих Дејтонским мировним споразумом.

На Косову и Метохији српски идентитет ће и даље бити жртва бланко подршке албанском национализму. Срби су у новонасталој „косовској држави“ потребни као украс – као што је то случај у Хрватској и Македонији.

Искуство од краја ратова из деведесетих па до данас је показало: мултикултуралне средине на Балкану ће имати подршку само ако су у њима Срби мањина а не већина; „бошњачки“, „црногорски“, „косовски“ је мултикултурално а „српски“ је националистичко. Зато, уосталом, Западу јесте прихватљиво да Албанци имају независно Косово јер не могу под власт Србије, али не и Срби да се осамостале од тог „Косова“; зато су Западу прихватљиви „мултиетничке“ Црна Гора и БиХ у којима се ниподаштавају права Срба, али не и самосталност српског народа који тамо живи.

Проблем са елитама

Међутим, чак и када не би постојао јак утицај страног фактора, и тада је мало вероватно да би Србија могла да поврати свој културни и национални ауторитет и адекватно (плански) узнапредује положај, права па и реинтеграцију Срба у региону. Проблем је што нам недостаје довољно утицајна елита која има жељу да ојача положај српског народа и српске културе, како у Србији, тако и у региону.

Александар Вучић, који настоји да се прикаже као државник светског формата, никада није изнео озбиљну стратегију о јачању права и положаја Срба у региону, нити му је то високо на лествици приоритета. Његов фокус искључиво на економију нема адекватне користи, јер нити Србија прави икакав велики економски бум, нити је платежна моћ Срба толико боља да може да надјача друге у региону (штавише, када се упореде просечне плате – Срби су на зачељу). Вук Јеремић би Србијом, чини се, радије управљао из Уједињених нација него из Београда; добар део такозване грађанске елите која је у НВО сектору, ЛДП или код Саше Јанковића, би то радио из и у име Брисела; Ивица Дачић би само да управља, није битно с ким; Борис Тадић је више био оптерећен потребом да се понаша као шмекер, а Ђилас је оптерећен личним поразом у време када је управљао кормилом ДС коју сада води Зоран Лутовац који је био амбасадор Србије у Подгорици када је организован упитан попис становништва, а он ништа није учинио тим поводом. На крају, ту је и круг интелектуалаца/политичара који пада под окриље ДСС, али чија политика се своди на то да чекамо боље време, да у међувремену закопамо главу у песак и молимо се Богу да нас или спаси или ови други да се освесте и врате у српство…

Serbia, Syria ili Syberia

Најгора извесна последица тренутне рефлексно-летаргичне политике није да ће Србија нестати, али јесте да ћемо вероватно (као што се већ сада дешава) бити идентитетски подведени под „источне Европљане“ и да неће бити много познато да ли је Србија на Балкану или Балтику, и да ли смо „Serbia“, „Syria“ (Сирија) или „Syberia“ (Сибир)…

Чињеница је, заправу, да су од формирања Југославије, а посебно у време комунизма – национална, културна и идентитетска права Срба увек стављана под тепих и давани као ситниш за придобијање осталих народа у југословенској држави. Уосталом, када би се Мило Ђукановић преко ноћи прогласио за Србина и објавио да хоће да се присаједини у неку нову Југославију, водећи политичари и добар део такозване патриотске елите у Београду би га оберучке пригрлили и прогласили за највећег Србина и потпуно занемарили шовинизам који се већ годинама према Србима проводи под режимом ДПС, а све зарад тога „само да опет будемо заједно“.

Овоме би требало придодати још један фактор – а то су управо регионалне елите које не желе да се одрекну стечених привилегија. Приликом недавног сусрета са бившим председником Републике Српске Рајком Кузмановићем, питао сам га следеће: када би се десило неко чудо и не би било препрека да се присаједине Србија и Српска, да ли би Срби у Српској прихватили да буду интегрални део Србије, без икаквих посебних права и аутономије, или не би?

Одговор је, очекивано, био да то не би ишло лако јер се у Српској већ изградио одређени идентитет, као и то да тамошње елите навикнуте на одређену власт и привилегије не би од тога одустале тако лако и предале на управу некоме на централном нивоу у Београду. Или, у преводу – како је својевремено један црногорски политичар рекао пријатељу, новинару: да ми нисмо самостална држава, знаш када би ја постао председник карате савеза и путовао у Сингапур?!

У политичкој теорији је познат концепт да једном дата територијална или нека друга врста аутономије која има јак карактер, тешко или готово никада не може да се укине или смањи. То је управо и проблем када се ради о АП Војводини. Иако највећи број људи не заговара отцепљење АПВ од Србије, исто тако је великом броју непојмљиво да се АП укине, иако је економиста Бошко Мијатовић још пре неколико година јасно показао да АПВ нема никаквих економских утемељења, да представља финансијски баласт и доприноси умножавању бирократије.

Срби и други

У емисији „Ћирилица“ коју води Миломир Марић на телевизији „Хаппy“ крајем октобра гости су били Војислав Шешељ, лидер радикала, и Муамер Зукорлић, бивши муфтија из Новог Пазара који је сада посланик у Скупштини Србије испред Бошњачке демократске заједнице. И поред традиционалног настојања Марића да озбиљне теме претвори у шоубизнис, правећи се више наиван него што јесте, дискусија је ипак била озбиљна и тицала се управо питања идентитета у региону.

Срби у Сарајеву „злочинци“

Током емисије, Миломир Марић је упитао Зукорлића – „Зашто више нико неће да буде Србин“ и додао: „Када смо ми били у праву, када је Америка била на нашој страни сви су хтели да буду Срби. Када смо се ми посвађали с Америком, сви су побегли од нас. Да је Америка на нашој страни, сви би опет хтели да буду Срби, немој да се лажемо! Као 1918. сви су нам јурили у загрљај“. На ово је уследио Зукорлићев одговор: „Не. Само да сте ви Америка, сви би хтели да буду Срби. Зато што сви желе да буду Американци“.

Марић: „Да смо ми Америка ви би хтели да будете Срби“?

Зукорлић: „Да сте ви Америка ми бисмо хтели да будемо Америка… Управо ту треба научити, упркос анимозитетима према Американцима. Империје све имају исти дух“…

Марић: „Ми мислимо да Америка све вас тутка на Србе“.

Зукорлић: „И то је нормално, али знате зашто… Ви када имате највећи народ, најбројнији на једном локалитету, најјачи… Уколико се он овако понаша према осталим народима на начин да каже „ви нисте то, ви сте ми“. Не можете ви никоме рећи шта су. Сина рођеног, ћерку, када на тај начин третираш, и то родитељи који живе у свом времену а не разумеју дете његовог времена, и када причају „е када смо ми…“ – крај, отераш дете од куће. Ту је проблем… Ми на Балкану имамо мешавину идентитета. Ако идемо са етногенезом, сви смо у кризи. Треће, језик је сродан. Ми немамо проблем са језиком већ именовањем језика јер су имена веома битна за идентитете… Балкански народи имају проблем са тиме што неће да се помире да је то један културолошки простор“.

Чини се да је бивши муфтија Зукорлић указао на важну ствар: мали ће увек у онима који су већи од њих видети претњу или, у најмању руку, показати према њима опрез. И, то је – чини се – нормално: свако је опрезан и пажљив према ономе ко је већи од њега. Друга значајна порука јесте да нико не воли да му неко други говори шта он јесте, ма колико то било тачно или не. Ма шта ми мислили о Зукорлићевим политичким ставовима и његовом деловању, он је указао на проблем који Србија и Срби у региону имају као највећи народ а на које, чини се, нисмо изнашли одговарајућа решења. Покушаји да Хрватима, Бошњацима, па сада и Црногорцима објаснимо да су они, заправо, Срби, окончани су стварањем још агресивнијег идентитета у тим народима.

Два пута

Кроз настојање да се ослаби српски идентитет у региону а измисле нови, очито је да са Запада постоји тенденција да се Србија и Балкан претворе у регион који би био нека врста сиромашног Балтика или мало напреднијег Закавказја, односно – област малих, релативно нестабилних држава сличне политичке/идентитетске снаге, које ће у огромној мери бити зависне од интереса великих сила. Србија се овоме опире јер се њен ауторитет и интегритет највише круни, а за корист других (мањих) идентитета и држава који су тек у формирању. Међутим, српско опирање је више рефлексно и формално него смисаоно. Штавише, чини се да је у току експеримент да, уместо да идемо против Запада – боље да им се придружимо, па ћемо, ваљда, опстати. То је један пут који заговара актуелна власт, али и добар део опозицији која, рекло би се, не нуди озбиљну и рационалну алтернативу.

Ако се и то деси – ако се Србија сведе на ниво некакве подунавске кнежевине 19. века – то неће бити први пут у историји да се ту налазимо. Србија је била кнежевина у вазалном статусу у 19. веку. Сада је терминологија другачија али суштина односа је иста. Ствар је, међутим, у томе што су власти и елите српске кнежевине 19. века активно правиле планове (који су кореспондирали са вредностима и политичком праксом тог времена) на обнови и јачању српске државе и идентитета, док приступ са таквом идејом данас није део свести оних који нас воде.

Најгора извесна последица тренутне рефлексно-летаргичне политике није да ће Србија нестати, али јесте да ћемо вероватно (као што се већ сада дешава) бити идентитетски подведени под „источне Европљане“ и да неће бити много познато да ли је Србија на Балкану или Балтику, и да ли смо „Сербиа“, „Сyриа“ (Сирија) или „Сyбериа“ (Сибир)… Проблем са прихватањем овог приступа лежи у чињеници да је наш српски идентитет, какав-такав, последње што имамо и једино што нико није успео да нам отме, а отели су нам све друго: и земљу, и животе, и стандард, и углед…

Алтернатива овоме, други пут, јесте да уместо што прихватимо наметање концепта по коме смо мало различити али заправо сви исти, да радимо на томе да околности искористимо најбоље што можемо да прогурамо нешто своје. Конкретно: ако желимо опстанак и јаку самосталност српског народа и државе, онда бисмо морали да јачамо идентитет, а кључ тога није да негирамо посебност другима, већ да јасно устројимо сопствену посебност и да овог пута ми, Срби, инсистирамо на нашем идентитету који ће пре свега јасно подвлачити разлике, а не обједињавати лабаве сличности са другима.

Ово подразумева да се јасно дефинише шта су Срби, и ту би морали да се одредимо да ли је „Србин“ етничка одредница (као до сада) или грађанска, тј. да је сваки становник Србије – ма које вере или порекла – Србин (као што је у Америци свако Американац или као што су у Француској сви Французи, али то исто значи да нема посебног представљања националних мањина и савета јер смо сви – Срби). Како то будемо формулисали, зависиће и шта будемо одредили као елементе „српства“, као што је, рецимо, у Британији јасно шта подразумева „бритисхнесс“ (бритишнес). А када то буде одређено, фокус државне политике би требало да је у томе да заштитимо обичну Српкињу и Србина, који се тако осећају и не траже никаква посебна права и статус у односу на остале.

Када одредимо ко смо и шта смо – по истом праву по коме то раде други народи и нације које се сада стварају у региону – онда више неће бити места за „политичке Србе“, „Србе са посебним потребама“, који су (час) Срби али и (мало или мало више, поготово кад пригусти) Црногорци, Херцеговци, Личани, Војвођани, Босанци, Југословени… У овом смислу, јачање других националних идентитета у региону, ма колико год у доброј мери било базирано на фалсификовању историје, уједно је и корисно јер нам помаже да се сутрадан међусобно јасно разликујемо ко је ко и спречава да нам у будућности поново продају приче како смо „сви ми исти“, како смо „браћа“, па из тога произилази како би сви требало да будемо заједно. Ако се сутрадан неким чудом и деси да Србија постане Америка – како су дискутовали Марић и Зукорлић – па ако тада сви (опет) похрле да буду са Србијом/Србима, тада да знамо ко је ко и како према коме да се односимо.

Ако сви сада беже од нас зато што им ми нисмо корисни и потребни, немојмо барем сутрадан да им дозволимо да се врате како њима одговара а погазимо себе, само да бисмо ми били бројнији и већи на папиру.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

122 коментара “СРБИ и ОСТАЛИ – зашто нико “неће са нама”?

  1. ЏЕРОНИМО каже:

    Autor koji likom a čini mi se i po načinu razmišljanja podseća na vučiča, se raspisao na dugo i na široko. Da bi na kraju izveo glupav i neutemeljen zaključak: Da „svi beže od nas zato što im nismo korisni“?!
    A „Načertanije“, a velikosrpski hegemonizam, a ono :“Srbija do linije K-K-O-V, a ono „sto za jednoga“, a „zarđale kašike“ , pa „sprem te se sprem te „… pa nepriznavanje i omalovažavanje drugih entiteta, pa podsmevanje i vicevi na račun svih drugih a nikada na svoj … itd… – to ništa…

    1. Ložač каже:

      ала се налупета, алал ти курхац… начертанијес – свакииоле озбиљан и јак народ има свој план националне политике за наредних, 5,10,50 година… великосрпскихегемонизам – израз патентиран од стране ф.туђмана и омиљен међу домобранским ветеранима… Линија ККОВ, је линија до које је србско становништво, убедљиво већинско, и као такво, наравно да му је у интересу да се уједини са својом матицом и да живе у једној јакој Србији(намерно пишем јакој, јер велика Србија би била она са софијом, букурештом, марибором и будимпештом) – зарђале кашике израз дебелог удбаша у служби наших западнх ‘пријатеља’ како би нас дискредитовали и генерално оправдали своје злочине… Спремте се спремте – ово уопште нећу ни да коментаришем неком ко и даље на свом зиду има урамљену слику аустријског каплара… непризнавање и омаловажавање других ентитета – овде си мало обрнуо ссуштину, пошто првоти други, мањински ентитети непоштују већински србски ентитет а још мање даву Србију у којој живе, да не апомињем њихове личности препуне комплекса и мржње према онима од којих су настали, тј.који су били, дакле обрнуо си узрок и последице… Ај сад лаку ноћ, валда ће ти сутра ићи боље са коментарима

    2. Ložač каже:

      Наравно да они нису хегемонисти, они су ишли по свету у мисионарске мисије да образују неуке народе широм света и упознају их са Богом… А тто што су у том процесу побили милионе домородаца који су се томе противили и што су безправно експлоатисали сва њихова природна богатства, је ситница у поређењу са њиховим доброчинством…:)))

    3. SlavenMilanov каже:

      Oni su išli po svetu da – OSVAJAJU i nisu se trošili na izmišljanje fraza tipa „braćo, mi došli da vas oslobodimo“ i sl. gluposti kojima su Srbi plaćali svoju naivnost…

    4. Ložač каже:

      Али та освајања никад нису називали освајања, него мисионарство, зар не? Лицемерство на врхунцу, али од њих се ништа друго ни не може очекивати… Ено пре неки дан читам како су американци забезекнути јер су открили да је пар њихових НВО примало новац из Русије како би дестабилизовали САД и утицали на изборе… Ејјјј пази, они су запрепашћени нечим што они раде већ више од сто година, па маму ли им њихову погану…

    5. SlavenMilanov каже:

      Pa sad – „opijumski rat“, „burske ratove“ i sl. bih teško nazvao „misionarstvom“?

    6. Ložač каже:

      временом је мисионарство замењено ширењем демократије, људских права и слобода у земље са диктаторским режимима… Чини ми се да тако некако иде њихова флоскула у последњих стотинак година..

    7. Курсула Други каже:

      Велико српски префикс је одавно смишљен. Само смо ми били хегемонисти и угњетавали смо остале….

    8. ЏЕРОНИМО каже:

      Ama ja sam ovo sve izmislio da bi provocirao i tako Zlatanoviću povećao profit…
      Jes kad bi se zezali…
      Prave borce je lako prepoznati .Oni se bore nečim što je tako prosto :istinom. Oni su uvek proganjani, a ja sam jedan od njih.
      Prva Jugoslavija je propala zbog dominacije jedne nacije, a druga zbog dominacije jedne partije.
      Vkovar, Sarajevo, Dubrovnik nikada nisu bili srpski . O Srebrenici nebih.

      Ne možeš da tvrdiš da nas mrze bez razloga.
      Ne možeš naprime da negiraš crnogorsku i makedonsku nacionalnu samobitnost, a da očekuješ da te oni vole.
      Ako niko neće sa tobom znači da i kod tebe nešto nije u redu. Kao ono kad od nekog beže žene : kad uvide da su im muževi nasilnici, alkosi, moralne gnjide, pederi…

      A ti Ložač moraš da shvatiš da lokomotive na paru – više ne postoje…

    9. Ložač каже:

      Џери брате лоше си спавао, па опет булазниш и привиђају ти се ствари… Ајде наведи ми где сам ја написао да нас мрзе без разлога? Далеко смо ми од идеалних и безграшних, баш супротно, имамо све више мана и негативних карактерестика а о безидејности националне политике и просперитета да не говорим, али једина истина је да је корен мржње тих побројаних према нама то што су и они давно(а неки не тако давно) били ми… И молим те ми реци ако Вуковар, Сарајево и Дубровник никада нису били србаки, чији су били? А узрок пропасти свих југославија је тај што исте никада нису ни смеле бити формиране… Кућу коју дигнеш на лошим темељима неће дуго трајати…
      И мораш да схватиш да за разлику од парних локомотива, аутохтони индијанци су давно изумрли ..

    10. SlavenMilanov каже:

      Uf, uf, uf… A čiji su Vukovar i Dubrovnik bili ako ne Srpski?
      O Vukovaru mogu lično da ti svedočim (dokumentima i argumentima) a o Dubrovniku svedoče mnogo mnogo mnogo veći i značajniji likovi poput Ruđera Boškovića i Marina Držića…
      Džeri – poštujem političko opredeljenje i emociju ali nemoj tu emociju da uključuješ kada se polemiše o činjenicama… Drugarski savet ..

    11. ЏЕРОНИМО каже:

      Ma daaaa“
      Srbija -do Tokija!…

    12. SlavenMilanov каже:

      Srbija ne al’ Srbi su prilično daleko dogurali! Šta ti je tebi??

    13. SlavenMilanov каже:

      Skužaj, koment je namenjen Poglavici…

    14. Ložač каже:

      Схватио:)))

    15. Ћирковић каже:

      Мрзе нас дефинитивно, али то је више њихов проблем него наш. Грешиш у једном. Наиме, не мрзи нас Србе та пачавурдија због оног што смо евентуално урадили или можда прокламовали, не, мрзе нас због оног што јесмо! Мржња је продукт СТРАХА, ничег другог, а они нас се плаше. Знају шта смо, ко смо, како реагујемо кад нас догурају до зида ( ми, нажалост, тек тад реагујемо и тек тад испољавамо своје врлине) и зазиру, не без разлога. Напротив.

    16. Ložač каже:

      то сам брате ћирко и написао, само ме или ниси добро разумео или се нисам баш најбоље изразио:)))

    17. Ћирковић каже:

      Можда нисам добро похватао.

    18. SlavenMilanov каже:

      Greška..

    19. ултра каже:

      Постао је гори од фјорда.

    20. Simerijanac каже:

      Ратни,…..увијек имај на уму да је оно Црногорац.

    21. Simerijanac каже:

      Поријеклом из неког међеђег брлога који паразитира по мрском му Београду. Људи могу дуго глумити, али на крају ипак кажу оно што мисле.
      Тако и овај.

    22. wlador каже:

      Исти они који су напујдали конвертите да нас кољу су пројектовали те са зарђалим кашикама! Поента је радити, а не причати! Ево ти глуп пример, Србима у НДХ запале ауто не мислим на шуге из БГ него повратнике или домаће, па онда Вјекослав запали НДХ крпу, уместо да Муслију затвори једно 20 објеката УдеЕ или да комплет протера усташки капитал из Србије!!! Пусти ту зајебанцију, ја сам матор, али ти можеш ћале да ми будеш и знам да ниси глуп. па чисто упали мозак! Срби јесу родољуби, ја сам са тих линија (Кордун Плитвице Близу ми Карловац, Банија и Западна Славонија близу ми Вировитица, а моји су бранили шугаву З.Европу од турске инвазије) покољ Срба није кренуо од Милошевића и Шешеља! Срби су у Јасеновцу изгубили милион деце, жена и стараца и то се изједначава са 400 ратних керова рата па дигли цифру на хиљаде више у уџбеницима које нам усташе штампају за 20Јест година и пола милке! Ја да сам се питао и био неки командант ја бих их све искасапио и продору и преузео кривцу на себе! Помлатили су 3 и по хиљаде људи без пардона под заштитом Холанђана!
      Пс све више гледајући шта је неолиберализам – новонацизам у новом појавном облику јер он више не удара само на нације него на све мало умније људе света све више разумем и поштујем Брејвика :)

    23. Ložač каже:

      Брат Андерс Беринг… Да нам је таквих сто, па да коначно прогледамо:)))

    24. crokodeal каже:

      Pa naravno. Zbog toga je jasno da imamo kvislinge na vlasti, jer se oni bore protiv Srbije i Srba.

    25. ЏЕРОНИМО каже:

      To da smo mi branili Evropu od najezde Osmanlija je samo fraza. Branili smo mi sebe.
      Za tebe i ostale iz tih krajeva je zamerka što se na Oluji niste borili pa da tako osvetimo Jasenovac. Ali ne, vi ste pobegli kao zadnje kukavice i tako obrukali nekadašnju slavu srpskog oružja.
      Ne vredi da kukamo i da se vadimo na belosvetsku zaveru.
      Bez bore nema ništa To važi i za pojedinca i za naciju kao kolektivni entitet.
      Anketiraj danas Srbe u Srbiji koliko bi njih bilo spremno da se žrtvuje u borbi za Kosovo. Ali bolje nemoj jer ćeš dobiti porazne rezultate!…

    26. SlavenMilanov каже:

      Eh, lupio si ovde za sve pare… Branili smo sebe na prostorima na kojima nas nije bilo pre toga?
      Ebogati pa „Krajina“ je nastala kao bedem (tampon zona) od turske najezde. A u toj zoni su većinski Srbi bili spremni da krvlju plate slobodu ?

    27. Ložač каже:

      Џери јесте жут мада није глуп, али се на овој теми излупетао за све паре… Ниједан његов коментар нема везе са везом, тј. нема додирних тачака са историјским чињеницама… Можда су му латинка, соња и србијанка хаковале профил, па нас лоле ововде ко младе мајмуне:)))

    28. wlador каже:

      Џери је добар лик јер покушава да еволуира у родољуба и за то му се мора дати морална подршка ;)

    29. Ložač каже:

      покушај ће бити неуспешан, екс југословенски комуниста црногорског порекла, ђутих убеђења… Јбг, генетика и мајка природа га није погледала, али нека га, нека покушава и бек докаже да нисам у праву

    30. wlador каже:

      Ма само закржљао у неким стварима, мозак за разлику од дргугих органа може да се вежба сваки дан! Имаш ти и са друге стране антикомунисте, а заљубљене у Стаљина или шза да ти причам, сви смо против ЕУ, али нас тамо гурају :) Нисмо читали сви исто, неко је држао више литературе у рукама зато што је био Ложач :) Што си бирао такав надимак Перо :) И дај Џерију шансу, ако ништа није сјебао :) Видиш само како која година иде све нам је гора и гора оно што зову ЕЛИТА!

    31. milovan каже:

      Кад позове, светли Цар,
      У бој иде Граничар!
      Не сме се заборавити, да су Граничари са пушком седали за вечеру и преко исте се крстили, прео но узму кашику.

    32. ЗаСрбијуБезСепаратиста каже:

      Леватчино не може 30 000 војника РСК зауставити ХВ који је имао 400 000 војника и подршку НАТО

    33. SlavenMilanov каже:

      Koliko vojnika RSK je na Baniji zaustavilo hrvatsku ofanzivu, demoliralo ih i odložilo „oluju“ na nekoliko dana?

    34. SlavenMilanov каже:

      Red je da nauči…. :o)

    35. ЗаСрбијуБезСепаратиста каже:

      На Кордуну,а не Банији . Краткотрајни успјех који је био осуђен на пропаст.

    36. SlavenMilanov каже:

      Petrinja, Banija, rođeni…

    37. Ložač каже:

      Јооој немој Слобу спомињати, сад ће моментално да се појави онај ментол на коктелу лекова и бугарској брљи да усере ццелу дискусију:)

    38. ЗаСрбијуБезСепаратиста каже:

      ОВАКО је изгледао рат у Бих и Хрватској 1991-95:

      https://www.youtube.com/watch?v=4wU0YmuHxEo
      HRT: Medjunarodna zajednica spasila Hrvatsku 1991/92.

      https://www.youtube.com/watch?v=c0PF1VYO3iE
      Hrvati slave Klintona i SAD (Zagreb 1996.)

      https://www.youtube.com/watch?v=ubOuAIJYaeA
      Alija Izetbegović:“Hvala NATO-u “

      https://www.youtube.com/watch?v=aHoMxGXhxT0
      Silajdzic se zahvalio SAD-u za spasavanje Bihaca i 5.korpusa
      (Američki državni sekretar Voren Kristofer o bihaćkom džepu)

      https://www.youtube.com/watch?v=ACDogl48Ijk
      general Divjak priznaje: „Sarajevo spasio NATO

    39. crokodeal каже:

      Posto se Hrvati i tzv. Muslimani nisu zaustavili nakon pada Krajine i pretili da zauzmu Banja Luku, Milosevic je NATO Komandi saopstio da ce svu raspolozivu vojsku poslati u odbranu tih srpskih krajeva. Nakon toga su Amerikanci zapretili Muslimanima i Hrvatima da ce njih bombardovati ukoliko se ne vrate na kvazi njihove granice.
      Zasto to nije uradio kada je u pitanju bio Knin? Da je pala Banja Luka, imali bi jos vise izbeglica i jos goru geopoliticku situaciju a sam Milosevic bi u tom slucaju sasvim sigurno morao da preda vlast.

    40. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Бањалука није могла тако лако пасти. Нарочито поредећи са Книном.
      У то време је у Бањалуци и околини било 70 000 војника ВРС.
      Онолики град се не предаје тако лако поготово што су правци кроз кањон Врбаса и на Мањачи били тешко запречени.
      Не знам колико година имаш, али видим да си пратио интернет и балијско хрватску пропаганду…

    41. crokodeal каже:

      To mi je novo. Ne mozes ovde u Nemackoj nista da pratis. Sve je najstrasnije politicki korektno u korist globalista.
      Sada se ne secam koji sam video na youtubu gledao, gde je to tako bilo izneto. Ali sam sasvim siguran da video nije imao bilo kakve naznake da dolazi sa hrvatske strane. Presao sam 40-tu.

    42. ЗаСрбијуБезСепаратиста каже:

      Милошевић је продао РСК.Ја сам о томе већ коментарисао овдје

    43. ЗаСрбијуБезСепаратиста каже:

      Да нас 10 нападнемо тебе једнога и то са боксерима и палицама шта мислиш како би ти прошао ?

      Гладни,жедни,малобројни,без нафте -то је војска РСК 1995.
      против
      бројних, наоружаних, од НАТО обучених Хрвата

    44. wlador каже:

      Која бре фраза, ево код Сремаца пречана била Патријаршија значи око цркве се људи сабирали! Ајде Матори;) нек ти не би тешко да прочиташ Сеобе, то ти била лектира коју си песпавао! Срби су се кретали у три правца највећи према Аустрији Крајина, према Русији, Славјано Сербија тамо ти се сад ратује теби је то тек тешка тема, да не причам о Самовој држави или Лужичким /(Северним) Србима ПЈ Штурм, а трећи смер су биле Брда и Црна Гора. Нико није побегао као кукавице, то је ретард прича! Многи добри Срби су погинули из Шумадије, Срема, Тимочке Крајине, Рашке, али и становништва и људи који су држали барикаде… Док се доле пуцало овде су снимале песме мање пуцај више ту***, снимали неке бљувотине од другосрбијанских филмова, дезертерства је било свугде… Ја Милошевића не кривим за рат, иако сам присталица да му се поклоани хоклица овде, али и хоклица онима који су га испоручили или правили необавештени! моји мислим на земљаке су се на Папуку држали до 45, Никола Демоња је партизански командант са Баније а погинуо на Папуку! Једноставно хоћеш рат нећеш, дођу усташе и нема 1 за сто него кољи редом од детета труднице, деде, бабе… Слободан је повукао тешко наоружање и та страна Папука је пала 91 године! Док је гарнизон из Подравске Слатине био ту са тешком артиљеријом био је мир!
      Ја уопште не причам о завери, у то дебили верују, као неко 1000 унапред смишља превару! Функционише много лакше, нема пријатеља сви пуштају змију једни другима у двориште док не дође до „правих“ савезништава, која се сутра опет растурају или склапају!
      Да ли има Срба спремних да бране Косово има довољно, да али се не налазе на правим местима, неко то зове Елита, ја баш не бих то тако назвао, али нека! Шта значи жртвовати, па поступити као Чавић, или Немања Матић, а не бити љига као Ђовак! Овде је на делу дебилизација и марвоизација :) Лако може да владаш са неписменим, сиромашним, а самим тим и приглупим дебилом! Хајме да пређемо на терен физике, средња школа, имаш теорију спојених судова, или још боље ако је околина система који је хладан врела, онда систем неће остати хладан! Оног момента кад ти будеш био спреман да преломиш да имаш принцип, и да утичеш и да га други имају, можда се нешто деси! Косово се не може нити заузети војно нити обранити, тако да је најбоље замрзнути, али не замрзнути и то је то , него радити по питању тога, јер није Косово Србија него је Србија Србство Косово! Село моје покојне мајке Папук! https://www.youtube.com/watch?v=MYzJwteLB1g

    45. Tehno Nova каже:

      Студија, социолошко – психолошка. Свака част. Језгровито, прецизно, тачно…вивисекција „стање нације“.
      П.С. на други пост, пре десетак година анкета 2%-3% би јренули „у бој.у бој за…Косово. Данас , ?? Више сигурно не

    46. Ћирковић каже:

      Чини ти се. Ево, ја сам сигуран да би се нашло довољно добрих момака да изгазимо све унаоколо! Можда се не дерњају и не халабучу, али буди сигуран. Срби су то и не могу бити ништа друго. Постоје отпадници и кукавице,истина, чак су и видљивији, али језгро јесте српско, витешко!

    47. РамбоПетковић каже:

      Баш ти који се дерњају и арлаучу они би први запалили преко гране :) Зато и понављам сваки дан,родољубље није нешто што се маже на леба и с чим се грудобуса.

    48. Tehno Nova каже:

      Дај Боже, али ни ВИ не верујете у то, јер осим језгра, потребне су ( колико и идиотски да Вам звучи) и политичке елите да поведу, „критична маса“ да их прати, паре, паре, паре…супорт релевантне велике силе. Није једноставно

    49. Ћирковић каже:

      Нико не тврди да је једноставно. За слободу се треба изборити.

    50. Tehno Nova каже:

      Општина Стари Град – “језгро“ Београда – попис 2011 48.500 житеља, Пројекција 2018, само природни демокграфски прираст 51,000. Срби 93% или око 46.000!!!

      ВЕЧЕРАС на грандиозном патриотском скупу 500 људи = ПЕТ СТОТИНА или, Драги пријатељу 1% – један проценат од Општинске популације

      Београд има 2.1 милиона и 500 ‘патриота’ нису НИ СТАТИСТИЧКА ГРЕШКА!!

      П.С. Леп је снег напољу…

    51. Ћирковић каже:

      Сад сам нешто на ту тему одговорио Рамбу. Београђани су мажена и размажена својта, тако различита од традиционалних Срба! Нису репер.

  2. dr Srbivoje каже:

    Ovo vucic junior? Ovolika bljuvotina od teksta a sve stane u par reci. Englezi i zapad, vatikan itd kreiraju svu politiku pre svega antirusku koja je ovde preduslov za zeljeni nemacki i engleski genocid na balkanu pre svega protiv pravoslavnog i slovenskog naroda. 20 vek je u pravom smislu bio pokusaj potpunog genocida a 21 je odmah krenuo agresijom i krsenjem medj. prava. Kuda to vodi vidi se dokle je svet dosao

  3. Stari Lav каже:

    Добри смо и напредујемо биће боље важно је да је народ уједињен уз Председника Вучића и Америка није далеко као и већи стандард

    1. Pravedni Srbin каже:

      Traži drugi posao ,to te administrator savetuje,nećeš se leba od sendviča najesti!!!

    2. Stari Lav каже:

      Борим се за мој српски народ и нема одустајања

    3. Pravedni Srbin каже:

      Komedije i smeha nikad dosta,kao i bednog i siromašnog naroda!

    4. РамбоПетковић каже:

      Јел добијеш бар подригушу уместо месног нареска :)

    5. Stari Lav каже:

      Џаба вређате наш добри српски народ, не радимо за новац већ за нашу земљу.

    6. РамбоПетковић каже:

      Пушикарићу обриши сперму с уста!

    7. Курсула Други каже:

      Не вређај месни нарезак.)))

    8. patriota каже:

      Nemojte se više za Srbe boriti,hvala,mi najebasmo od vaše pomoći.

    9. Pravedni Srbin каже:

      Boriš se za „Srpski narod“ ,a ja bi rekao da se boriš za senvič i za tvog nikada prežaljenog,presvetog,zamenika samoga boga,učitelja svevišnjeg i nižnjeg ,oca svega postojećeg i nepostojećeg….Da ne dužim dalje ,znam na koga misliš :-)

  4. Stari Lav каже:

    Нико нама не треба док имамо нашег Председника Вучића који чува наш народ

    1. Ložač каже:

      да ли би му дао да ти поцепа ректум? ал поштено да рекнеш…

    2. Stari Lav каже:

      Вређате српски народ смета вам што напредујемо својим радом

    3. Ložač каже:

      Јел би или не би???

  5. Dragan каже:

    Наш проблем нису остали него издајници и западне марионете које воде Србију.

    1. gifteconomy каже:

      То је зато, што ватикански језуити стварају од наше браће нове које окрећу против нас a од нашег језика неке нове језике !
      Док смо слепи и не видимо ко је наш прави непријатељ, ко је стајао иза Хабсбурговца, Хитлера, УСА, ЕУ… све се распада!

    2. ЗаСрбијуБезСепаратиста каже:

      Наша браћа су само Срби ,а никако они који су имали Јасеновац,сарајевске логоре и сл.

Коментари су затворени.