Прочитај ми чланак

СРБИ ВАН СРБИЈЕ: Треба размишљати о њиховом повратку у матицу

0

Данас, ми ван матице, у 159 држава света имамо око 4 милиона Срба, који су емигрирали, ако гледамо генетски (оних који немају наше држављанство) има нас око 20 милиона (од сеоба…).

Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта СРПСКА ИСТОРИЈА

Да ли неко размишља о стратегији њиховог повратка у матицу… по мени и то је једна од кључних тема која вапи за дијалогом. И то је један вид стратегије… они су нама у матици преко потребни, поготову сада… а верујем да смо потребни и ми њима.

Мислим да је јасно да су Срби у расејању највећа капитална инвестиција Србије. Данас у просеку у Србију од дијаспоре улази годишње око 5 милијарди евра (као инвестиције, помоћ родбини…).

Замислите Србију са десет милиона становника и плус у окружењу око 2 милиона. Нама је данас потребна свака српска породица из емиграције.

Сада да се вратимо историји…

После девет великих сеоба српски народ је расут на пет светских континената, и ту емиграцију можемо разврстати у више група: средњовековна исељавања и сеобе, попут великих сеоба Срба, крајем 17. и у 18. веку (прва и друга) у источну и западну Европу, после сеоба прва мања емиграција ишла је са открићем злата у Америци, 1848. Године, тада Срби у већем броју долазе у Америку, следећа већа миграција трајала је од почетка XIX века до Првог светског рата.

После тога имамо исељеника који су се отиснули у свет пре Другог светског рата, послератна политичка емиграција и њихови потомци који су били принуђени на одлазак из земље победом комуниста у грађанском рату од 1941. до 1945. године, економска емиграција, радници разних занимања и стручњаци који су отишли у западноевропске и прекоморске земље 1961—1991. у потрази за професионалним и материјалним успехом и избеглице од рата и последица рата у бившој Југославији од 1991. наовамо… а тренд исељавања се и сада појачава, одлазак из економског разлога и посла, егзистенција.

Забрињавајуће је то што многе земље, као што су Немачка и Аустрија, у којима живи велики број Срба, давање држављанства условљавају , одрицањем од српског држављанства. Осим тога, многе земље приликом пописа становништва не воде етничку и националну статистику. Па зато данас и немамо дефинисан тачан број Срба у расејању, дијаспори.

Да не заборавимо да широм света имамо много учених људи који су велики родољуби и који маштају о томе да Србија постане уређена и успешна земља. Велики број наших људи сања о томе да се, у случају да се догоде одређени позитивни помаци, постепено врате у Србију.

Занимљив податак је да између 2002. и 2012. године САД, Аустралија и Канада издали су преко 150.000 исељеничких виза за наше суграђане.

Код Срба влада уверење да је Чикаго највећи српски град после Београда, на последњем попису становништва у САД, свега 20.000 становника Чикага је рекло да су Срби, а има их бар 5 пута више, али ипак надам се да тај други део бар зна ко су и одакле су дошли.

Велики проблем је и то што Срби у околним државама (Црна Гора, Република Српска, Македонија, Албанија, Хрватска, Словенија, Румунија) већ деценијама немају скоро никакву заштиту од своје матице… али ипак надамо се да долази боље и разумније време за њих.

Проблем је извесна врста презира и нека врсте љубоморе једног дела становника Србије према “дошљацима”, било према онима из покрајина или некадашњих република, било становника главног града према људима из других крајева Србије — постојала је и постоји… то је оно што стварно брине.

Примећује се и осећа да су Срби у матици према судбини Срба ван матице постали равнодушни, некако апатични. Што је то тако, дискутабилно је питање.

Данас нам је слога и јединство толико неопходно да без тога тешко може да нам у будућности буде боље, без те слоге нико неће да нас цени и поштује… поготову та Европа.

Не дозволимо да нас презиру, морамо бити сложни у овим свакако тешким временима… то је и једини начин да опстанемо, уједињење и груписање је неопходно!!!

53 коментара “СРБИ ВАН СРБИЈЕ: Треба размишљати о њиховом повратку у матицу

  1. Branislav O. Popović каже:

    У САД нема милион Срба. На попису се око 199 000 изјаснило да је српског порекла. И то је то. Можда још 800 000 људи има на овај или онај начин српске корене, али они су Амери. Више нису Срби. Већина цифара овде наведених су надуване,

  2. Аца Тодоровић каже:

    Ђорђе Бојанић треба да зна да је Србија окупирана држава и да њом владају издајници. Србија је постала логор и логораши траже начина да побегну из логора. Зашто позивати Србе да се врате у логор?
    Ако хоћемо да се престане одлив Срба, углавном најпаметни и најспособни, онда морамо Србију да ослободимо од велеиздајника и да поставимо људе који ће кратак период створити услове за нормалан живот.
    И шта ћемо да ради за ученим људима и родољубима када их вратимо у Србију? да их натерамо да се учлане у СНС да би добили посао за 10 пута мању плату него штоп имају у некој капиталистичкој држави и још да дају 10% странци.
    Не сеерите, браћо Срби, са причама треба ово, треба оно већ устанимо сви ко један, да се боримо против велеиздајника , безбожника и фукара који су на власти, па ће нам се онда и вратити народ који је побегао.

  3. smireno каже:

    „Код Срба влада уверење да је Чикаго највећи српски град после Београда, на последњем попису становништва у САД, свега 20.000 становника Чикага је рекло да су Срби, а има их бар 5 пута више, али ипак надам се да тај други део бар зна ко су и одакле су дошли.“
    Tih 20.000 su oni koji nisu jos sredili papire. Amerikanac nije narod nego nacija sastavljena od mnogih naroda, kao sto smo mi ovde (dobrim delom) bili Rimljani preko hiljadu godina. Uostalom u Srbiji ne zivi samo srbski narod. Kad se bude uradila kompletna DNK analiza ima se vatamo za glavu. Kad izbacimo versku opredeljenost onda cemo da vidimo da je, manje vise, glavna zajednicka osobina jezik (uporedi Eru, Sumadinca, Lalu, Pirocanca da vidis koliko su „isti“ iako su Srbi). A onda cemo da vidimo da tim jezikom pricaju i u Crnoj Gori i u Bosni i u Hrvatskoj, pa i sire. Sta cemo onda?

    Nego da se vratimo na sustinu. U Srbiji treba da budu ljudi koji hoce i vole da zive u Srbiji. Iz istorije vidimo neke dokazane strance (Nemce, Engleze, Jermence, itd) koji su bili veci Srbi od nas samih. Od obdanista pa na dalje ponavljati deci onu „ni po babu ni po stricevima“ , gajiti tolerancuju na svim nivoima pa niti ce ljudi da beze niti ce hteti da se odvajaju. Nas prvenstveni cilj nebi trebao da bude vracanje nego da zaustavljanje neprekidnog odliva. To bi bio pokazatelj da si sredio drzavu. E onda ce oni prvi da se vracaju.

    1. Аца Тодоровић каже:

      А коју Србију Срби да воле? Како да се живи и да се воли Србија у којој већ 72 године владају безбожници издајници и најгори олош?
      Срби који су отишли у иностранство нису побегли од Србије, већ су побегли од зла у Србији. Зло је ушло у Србију 1945г и од тада преко 2 милиона Срба је отишло из Србије, док већина оних који су остали скидали су иконе и стављали слике сотониног копилета тита.
      Треба да зауставимо одливање Срба из Србије и повратак Срба из иностранства, али то једино може да се уради, ако народ устане и ослободи Србију од велеиздајника и јудео-јеврејске окупације.
      НЕМА ЖИВОТА у држави у којој влада највећи олош, шљам, велеиздајници и фукаре. Срби су народ у нестајању и једини нам је спас да устанемо да се боримо против велеиздајника, који нам не дозвољавају да живимо нормално.

Коментари су затворени.