Прочитај ми чланакКонтрола практично свих медија, подређивање државних институција политичкој вољи властодржаца, бесомучно ниподаштавање свих оних који се усуде јавно да укажу на грешке режима. Ништа од тога није било довољно да држављани Србије масовније изађу на председничке изборе и покажу да желе да одлучују о својој судбини. На недавним изборима у уређеној и богатој Холандији, одржаним у радни дан - понедељак, излазност је износила 82 одсто. У напаћеној, сиромашној и запуштеној Србији, на изборе, који су представљали неку врсту референдума против диктатуре, једва преко 50 одсто. Изгледа да нам је боље него Холанђанима...
Што теже живе, више воле власт
Српско друштво још једном је показало своју тежњу ка ауторитарности и склоности ка подржавању вође који ће о свему одлучивати уместо нас. Само тако се може објаснити убедљива победа кандидата који је сам у предизборној кампањи рекао да нема намеру да сарађује са неким другим ко би евентуално постао председник Србије.
ФОТО: Србин.инфо – Ненад Златановић
Избори су, у медијском смислу, протекли у потпуно нерегуларним условима, имајући у виду да се кандидат власти Александар Вучић појавио на више насловних страна од свих осталих конкурената заједно, а да је у чак 98 одсто текстова о њему писано позитивно (истраживање ЦЕМ). О Вучићевим противкандидатима или није писано скоро ништа, или је писано негативно.
Такође, он није поднео оставку на место премијера, па је тако заузео и највећи део простора у информативним емисијама телевизија са националном фреквенцијом. Сви ови подаци указују колико је крхко и неразвијено демократско друштво у Србији.
Победио је страх…
Може се разумети гнев понижених и увређених српских гласача. Уосталом, одијум према политичарима је и донео треће место на изборима измишљеном лику Љубиши Прелетачевићу Белом (тј. Луки Максимовићу).
Али, у оваквој Србији нема оправдања за незаинтересованост и апстиненцију. Поразан је податак да чак 2 милиона грађана није нашло за сходно да оствари своје бирачко право.
Многи стручњаци сматрају да је у Србији у недељу победио страх. Постоји велики број сведочења о претњама и уценама које су вршили припадници владајуће странке. Међутим, морамо да схватимо да од нас зависи да ли ћемо тај страх превазићи и да је неопходна изградња независних институција које ће контролисати бахатост власти и спречити формирање отворене и огољене диктатуре.
Ми сада имамо ситуацију коју нема ниједна држава у Европи, да су нам актуелни премијер и изабрани председник Србије иста особа – Александар Вучић, а ако и даље будемо незаинтересовани да нешто променимо, можда и остане на обе позиције… па нећемо се ваљда придржавати закона к’о пијан плота…
