Прочитај ми чланакМладалачка енергија подређена лошим учитељима вере води младе људе тамо где је пушка најбоље средство – каже муфтија Мевлуд Дудић.
То вам је као када много жедан човек, уместо мало-помало, одједном попије два литра воде. Наравно, биће му тешко. А ако је извор још и затрован – ето проблема.
Овако је још пре десетак година тадашњи главни муфтија Исламске заједнице у Србији Муамер Зукорлић објашњавао тада ретке случајеве екстремизма код појединих муслиманских верника, који се исламом напајају са „затрованих” извора.
По недавно спроведеном истраживању које је у општинама југозападне Србије спровео Хелсиншки одбор за људска права, исламски екстремизам је знатно раширенији међу младима него што је био пре десет година.
Истраживањем „Ставови младих у Санџаку – колико су млади отворени према исламском екстремизму”, спроведеном у мају ове године у Новом Пазару, Сјеници, Тутину и Пријепољу, обухваћено је 670 испитаника од 16 до 27 година.
Како је приликом представљања резултата у Београду рекао аутор истраживања др Владимир Илић, а пренео Танјуг, нешто више од петине младих муслимана у Рашкој (Санџаку) сматра да је оправдано насиљем бранити веру, док је њих десет одсто рекло да је оправдано ићи у другу земљу да би се ратовало. На питање да ли знају шта је ИДИЛ (Исламска држава) одговор је избегло 28 одсто испитаника, а међу онима који су одговорили 36 одсто њих је рекло да зна.
Аутор овог истраживања указује и на то да млади у Рашкој (Санџаку) осећају да су муслимани у свету угрожени.
– То је један од генератора прихватања насиља на верској основи међу младим муслиманима у Санџаку и прихватања верског екстремизма. Углавном се позивају на однос великих западних сила према муслиманима у свету. Моје мишљење је да антимуслиманско расположење у Европи, расизам и фашизација генеришу исламски екстремизам – сматра аутор истраживања.
О екстремизму младих, у Новом Пазару се више говори последњих година, када су појединци почели да одлазе на сиријско ратиште. Пре три године Новопазарац Елдар Кундаковић погинуо је у близини Алепа у Сирији, заједно са својим вршњаком из Рожаја. За Елдаром се на Алахов пут убрзо упутио и Мирза Ганић. Уместо повратка стигла је вест и о његовој погибији.
Истраживање Хелсиншког одбора показује да Елдар и Мирза имају следбенике.
Директор НВО „Урбанин” Сеад Биберовић сматра да више фактора доприноси порасту екстремизма међу младима у Рашкој.
– Пре свих, то је ужасна економска ситуација у овом делу Србије; затим снажан осећај неправде коју млади виде у свакодневном животу; недостатак јасне политике за младе; немогућност да млади покажу своје знање, вештине и креативност… Све то код младих доводи до осећаја немоћи, бесперспективности, апатије… – каже Биберовић.
Он каже да млади имају снажну потребу да припадају некој групи која ће им пружити макар и лажну сигурност, и то најчешће на основу религијске и етничке припадности, па тако постају релативно лака мета за екстремистичке и радикалне идеје.
– И неке значајне религијске институције својим (не)деловањем доводе до додатне збуњености и несналажења младих – каже Биберовић.
Председник Мешихата Исламске заједнице у Србији Мевлуд Дудић пак сматра да за појаву екстремизма код младих нема кривице те верске заједнице. Он подсећа да и Куран упозорава на опасност од претеривања, те да је ислам вера средине.
Кривац за девијације у тумачењу ислама, сматра Дудић, јесу државне власти, које су 2007. године дозволиле стварање „параверске творевине” (Исламске заједнице Србије).
– Такође, дозвољено је стварање и деловање неколико невладиних и наводно хуманитарних организација, које се у ствари баве верским питањима. Тамо су људи изложени некомпетентним ауторитетима и њиховој грубој и погрешној интерпретацији ислама. Младалачка енергија подређена лошим учитељима води те младе људе тамо где је пушка најбоље средство – објашњава муфтија.
Он каже да Исламска заједница и њена улема (свештенство) нису одговорни за погрешно тумачење ислама и тврди да су ретки случајеви да у екстремизам скрену ученици медресе, студенти на исламским студијама или пак верници који редовно долазе у џамије.
– Ми у Исламској заједници подижемо људе који уче, воле и помажу, који се уче добру, а не злу – каже муфтија Дудић.
Др Сенад Ганић, доцент на Државном универзитету у Новом Пазару, кад је реч о резултатима истраживања указује и да проценат спремних на одбрану вере насиљем може да значи и одбрану на сопственом прагу, „што је мало другачији контекст”.
Он мисли да је однос верника лојалних различитим исламским заједницама превише драматизован, те да је много већа подела на политичкој основи.
– Вишедеценијски неспоразуми међу народима на Балкану и поделе на верској основи имали су уплива на ратове и служили су као погонско гориво за дивљање национализма на свим странама. Простор за појаву екстремизма дала је и давала је политика, која толерише скандалозна навијања, која буди национализам када јој је потребан, а одриче га се када јој одслужи, остављајући обичном пуку да се бори са њиме. Верски екстремизам на Балкану подједнако је присутан унутар свих конфесија и ја му не бих давао предзнаке ни ислама, ни православља, ни католичанства – каже Ганић.
И он сматра да су механизми за сузбијање екстремизма у рукама државе, јер је „економски амбијент у коме сазревају младе генерације у Санџаку, један је од узрока свих облика екстремног понашања”.
Скоро сваки други становник Новог Пазара је млађи од 30 година, што овај град сврстава међу најмлађе у Европи. Два универзитета, шест средњих и десет основних школа, рекло би се да дају широке могућности младима. Али, посао чека преко 20.000 незапослених, нова радна места се споро отварају, велики центри су далеко, путеви су лоши, па неки млади људи, руковођени погрешним путоказима, одаберу пут екстремизма у једном правцу.
