Прочитај ми чланак

ШТА СРБЕ УЧИ ИСТОРИЈА: Ко су нам окупатори, а ко савезници

0

okupacija

Историја је, говорили су Латини, „учитељица живота“. Непотребно је ићи тежим путем и сваки пут испитивати шта ће бити ако су нам наши преци већ дали пример за то. Историја нам служи да би знали ко су нам увек били и остали пријатељи, а ко никад није био па логично никад и неће бити.

Де Гол је давно приметио: „Опасни су само они непријатељи које не можете препознати“. Дакле ако до сада нисмо знали зашто онда, водећи се Де Головом констатацијом, треба да се консултујемо са „учитељицом живота“, да би препознали ко су нам непријатељи и да не би дошли у опасност.

Када погледамо историју, недвосмислено видимо да постоји нешто што је карактеристично за све земље: пријатељство са другим државама је увек било засновано на једном од три фактора:

тренутном – личном пријатељству или родбинским везама владара тих држава;

најчешћем – интересу и

једином природном – пореклу и вери.

Кроз историју Србије имали смо одређене пријатељске односе засноване на породичним или пријатељским везама наших владара или политичара. Али као што је већ и поменуто, то је само тренутно, јер са њиховим одласком нестаје и пријатељство међу тим државама. Наравно да данас то није ни могуће, без обзира што се наши политичари хвале неким личним пријатељским односима. Па свима је јасно да ту пријатељства нема. Како би они могли бити пријатељи са неким кога први пут виде на скуповима на којима се Србији износе ултиматуми. А ко нормалан може такве називати пријатељима. Сасвим је јасно да тамо где не постоји историја познанства не може постојати ни пријатељство. Наши политичари имају такву биографију и толико искуства иза себе да се њихова евентуална познанства могу свести на локалне кругове углавном сумњиве прошлости. Овде се ради само о понизности из личних побуда које се, да би се оправдале кроз медије, представљају као неки пријатељски односи.

Нажалост, као земља са малом територијом тешко смо могли да своје пријатељске односе заснивамо на обостраном интересу као најчешћем облику сарадње међу државама. Већима и јачима од себе никад нисмо могли да парирамо у материјалном. Оно где су они видели интерес јесте искључиво наша терторија која је увек имала стратешки значај за Европу. Позната је реченица: „градили смо кућу на стази слонова“. Наравно да онај ко жели да преузме нашу територију не може ни по ком основу бити пријатељ.

Хтели не хтели, кроз историју смо увек бивали приморани да схватимо да нам, после свега, остаје оно једино и логично, а то је оно природно. Дакле, кроз историју једино што нас је истински везивало са другим државама јесте порекло и вера. Та природна путања нас и везује са братским православним руским народом. Колико год да се кроз медије труде да то прикажу у другом светлу, не може се преварити душа светосавска. Јасно је нама да понекад није лако. Гледајући кроз историју, много чешће нас живот није мазио. Посебно онда када Русија није била довољно јака. Непријатељ је то увек користио тако што је нападао Србију, постављајући ултиматуме и давајући лажна обећања, знајући да Србија нема друге природне савезнике.

Наравно има још оних народа који су и пореклом и вером исти, али Србин није лако бити. Тако су наша браћа, чија је крв истог порекла, користећи историјске кривине напустила Србе. Одрекли су се свог порекла и од тада покушавају да докажу да су нешто друго. Неки су прелазили у ислам, неки у католичанство а неки су се само попут Македонаца и Црногораца предали јачем.

Такав пут ником од њих није донео ничег доброг, а изгубили су и оно што су имали. Постали су људи без поноса, народ на својој земљи са туђим именом, туђим пореклом, туђим обичајима…

Енглези су увек упозоравали: „Народ који не зна своју историју, мораће да је понавља“. Стога бих волео да наши властодршци обрате пажњу и на ове речи кад већ толико причају о том Западу. Није нам потребно да стално учимо на тежи начин. Ми који смо захваљујући својим ђедовима и њиховом чојству остали Срби морамо да останемо достојни потомци. Задатак није лак али много битније је да није немогућ. Потребна је само одлука и вера. Пут ће можда онда бити трновит али је вредан оног што нас чека на крају.

Не сумњам да вас разни говори збуњују. Људски је да погача у туђим рукама изгледа лепша и већа. Али баш зато пре него што посегнемо за њом треба да се запитамо ко се то најео туђег хлеба. Бајковито звуче говори попут овог:

„Српски народ постаће члан велике европске породице. Србија више неће бити мета за поткусуривање рачуна великих светских сила. Нестаће страха од нових ратова, а народ ће се посветити подизању свог и општег благостања, уз подршку уједињене Европе. Рад ће постати једина и уистину права вредност. Духовна народна блага, вера, породица, све културне тековине, приватна својина, стварни покретач напретка, биће заштићени и обезбеђени. Отпочеће нови бољи живот…“

Сем што звучи лепо, тај говор делује и познато – баш као и овај:

„Србија се налази на Балкану; Балкан у Европи. Европу представљају европски народи. Они данас воде битку за независност и слободу целог континента.

Србија није изоловано острво. Србија је саставни део Европе. Без заједнице никоме па ни Србији нема живота. Без победе заједнице Србију чека – смрт.

Србине! Ти с правом желиш лепшу будућност. Ти тражиш слободу. То је оправдано. Ред, рад, социјалну правду према труду, право на културни развој, право на живот, ко ти гарантује? Да ли ће ти донети очекивану слободу народи који не живе са тобом у заједници? Да ли …“

Кажете да сте препознали говоре наше политичке клике, поготово оних који су као наш премијер меког срца одушевљени Немачком и њеним испразним обећањима. Тврдите да сте овај говор чули на Пинку прошле недеље бар десетак пута када је премијер одушевљено саопштавао нова обећања Европе. Не желим да вас убеђујем у супротно. Не желим да тврдим да није тако, могуће је да сте стварно и чули или прочитали прошлих недеља нешто слично. Али онда морамо опет да консултујемо „учитељицу живота“ да би знали одакле су те говоре наши властодршци преузели. А историја недвосмислено показује – од нацистичке Немачке. Управо та обећања нам је давала нацистичка Немачка док нас је држала под окупацијом од 1941 до 1945. И наравно да је и тада било оних који су у то поверовали.

0_8b742_5357d3eb_orig

0_8b743_99fd0cc1_orig

Желимо ипак да верујемо да су данашњи политичари само имали лошег професора историје. Желим да мислим да наши врли властодршци нису били упознати да нам је Немачка већ нудила уједињену Европу пре 70 година, а знамо како је та Европа завршила.Надам се да не мисле да је то једини пут којим Срби треба да иду. Не би било добро за народ да га воде они који су свесни ове лажи али и даље пропагирају тај пут због личне користи. Државник Александар Хамилтон је такве описивао речима: „они који не вреде ништа, падају за било шта!“.

Срби нису народ који пада за било шта. Знао је то и један много познатији Немац од Ангеле Меркел – Гете, и зато је и ценио све што је српско. Па ако већ морамо да слушамо шта су рекли Немци, предлажем да то буде оно што је рекао Гете: „оно што сте наследили од својих предака морате и сами да заслужите, иначе никад неће бити ваше.“Ове речи су блиске српском народу па их није тешко ни послушати. Не смемо погазити светосавље, не смемо упрљати образ својим потомцима. Живот јесте суров учитељ и увек прво даје тест, па нас тек онда учи лекцији. Срећа је да су наши преци те тестове већ полагали и да је нама остало само да консултујемо „учитељицу живота“ и тест препишемо. А у том тесту јасно пише да је Србија кроз историју искрене пријатеље, браћу и савезнике имала само на основу оног јединог природног фактора – порекла и вере. Нема никаквих недоумица: праведна, искрена и православна душа свој спас може наћи само у истоверној, праведној и искреној браћи – а она нису део лажне ЕУ-творевине.

(Фонд стратешке културе)

39 коментара “ШТА СРБЕ УЧИ ИСТОРИЈА: Ко су нам окупатори, а ко савезници

  1. Perun каже:

    Samo najžešći i beskompromisan nacionalizam može i
    dužan je da spase SRPSKI narod.

    A pravi nacionalizam nije moguć bez svoje nacionalne religije,
    bez veze sa svojim rođenim SRPSKIM Bogovima.

    1. Порфирогенит каже:

      Мислим да смо ми нашег Српског Бога нашли у Исусу из Назарета и само ако би се Њега одрекли сви би нам преко ноћи постали ПРИЈАТЕЉИ! Ми смо народ који је, откако постоји, веровао да Бог има Сина који је једнак Оцу по Божанству и очекивали смо његову појаву на земљи! У том смислу смо и Нина Белова и Серба Макаридова сматрали синовима Божијим. Лесандра смо такође на неки начин сматрали даром Божијим или ти Сином Божијим! Због тога је Исус Назарећанин имао толико успеха код Срба јер га Срби нису доживели ка Христа у смислу помазаника ,месију,великог учитеља итд… Него управо као СИНА БОЖИЈЕГ и то је ГЛАВНИ РАЗЛОГ зашто и поред других хришћана па и Православних страдају највише и само СРБИ!!!

    2. СФСН каже:

      Па прекини више да препричаваш књигу „Удар руских богава“. Препоручи је за читање, дај референцу. Тако ћеш бити ефикаснији у пласирању својих идеја. Мораш брже. Време преношења скаски с колена на колено је прошло. Verba volant, scripta manent.

    3. Perun каже:

      Komentari nisu namenjeni takvima kao što si ti.

      Imam dobar predlog,
      treniraj preskakanje mojih komentara i šetaj opanke na svežem vazduhu.

  2. Срби време ја за покајање каже:

    Ово је довољно паметном да закључи какво смо дно дотакли као народ!

    Више не знамо ни ко су нам пријатељи ни ко непријатаљи!

    Ко нам седи у скупштини, ко нам је премијер ко председник, ко су нам министри… ко их је бирао, ванземљци?!

  3. Trn каже:

    Što pošteno ne priznate da ne možete nikom bit prijatelji? Prisvajate Rusiju samo zato što je daleko! Da je blizu vas ili u komšiluku kao Crna Gora, Makedonija, bosanski muslimani ili Bugarska ( I oni su Sloveni a vi ih ni ne pominjete!?)i ona bi vam bila neprijatelj! Jedostavno -vi mrzite sve pa ko će da vas voli?

    1. Nenad каже:

      Otkud ti to da mi bilo koga mrzimo?! To su stereotipi. Koliko znam svi ti narodi su srpskom narodu i državi okrenuli leđa. Ovde su se gostili i k*rčili decenijama i pravu ljagu bacili na čitavu Srbiju i srpski narod. I to sve u ime „jugaslavenstva“, iako su se gde god su bili predstavljali kao kakve Srbende i velikosrbi, a u stvari su bili neljudi obični licemeri. Mi samo ne bismo da se mešamo više ni u čija opredeljenja, ljubavi i veze, a i interese. Srbi sada gledaju samo svoja posla i svoj interes i tačka. Pa nismo mi Makedoniju oteli za sebe od Bugara, niti smo joj nadenuli ime Makedonija, šta više pokušana je modernizacija jezika da bi oni govorili nekim jezikom koji je sličniji nama. Po jeziku su ostali Bugari. To će kad tad ponovo biti Bugarska. A o Crnogorcima tek da ne govorim! Ćirilicom se pisalo oduvek, to je naše pismo starije i od latinice na ovim prostorima, i oni ga se odriču. Zatim odriču se svih pet glavnih tačaka kulturnog identiteta. Ja sam bio tamo i čudim se, narod je dobar i stvarno smo naklonjeni jedni drugima, ali se politika toliko prok*rvala da je to strašno. Ali narodu je bitnije da oni dobiju svoje dnevnice. Zatim primetio sam da Crnogorci koji žive u Srbiji više vode računa o tome da poljuljaju poredak u našoj zemlji nego što to čine u svojoj Crnoj Gori. Tačnije tamo ne smeju ni da pisnu a ovde pljuju nam na predsednika, pljuju na premijera, ministre i sl. Teraju šegu i tako dalje. Pa ako iko zna da se našali na sopstveni račun, to mi Srbi znamo. Mi smo mali narod, veoma mala nacija, a bili bismo veliki kada bi tzv. Makedonci, Crnogorci i Bošnjaci izvadili glave iz sopstvenih guzica, i shvatili 3 stvari:
      1. Ako žive i rade u Republici Srbiji, ne mogu biti ni Makedonci, ni Bosanci ni Crnogorci, njihova država je Srbija i oni su baš kao i svi u njoj Srbijanci.
      2. Nije dovoljno samo to da budu Srbi ili Srbofili, a da baštine nečiju tuđu kulturu, nebtno da li je to antička makedonska, u kojoj je gotovo nepisano pravilo bilo bludničenje, pederluk, kojekakvi satanski i paganski rituali, itd. Daj neka se odluče već jednom čijoj civilizaciji pripadaju! Pa makar ne pripadali srpskoj, makar svi postali Turci, nebitno je. A tako i Crnogorci. Valjda će jednom prestati živeti plemenskim životom koji nam rastura naciju! KAKVE CRNOGORSKE VEČERI po Srbiji?! Ja pitam mog prijatelja, pa đe si bio sokole, on kaže na Crnogorskoj večeri, ej! Pa što me ne pozva da idem i ja sa tobom. A on kaže – pa ti si Srbijanac. EHEJ! U severnoj Srbiji oni meni prave crnogorske večeri, ali ne samo oni imaju tu i hercegovačke i ličke p*čke i krajiška posela. Pa mamu vam jebem bre, plemensku! Pa malo poštovanja prema državi i narodu SRBIJANSKOM koji vam je to sve omogućio, i zbog toga zaostao oko 220 industrijskih godina spram ostalih država samo zbog ratova koje smo vodili za oslobođenje svih nas! A što se tiče Muslimana oni su se tek pokazali i dokazali. To bi isto bilo kada bi sada Srbi bili ludi za Angelom Merkel na primer i Nemačkom, e tako su gospoda luda bili za Turskom i to baš sada kada je Turanizam tako jak i razmišlja se o obnovi Osmanskog carstva. Znači Srbi su stali da ih spasavaju od Austro-Ugarske aneksacije u Prvom svetskom ratu jer im je okupator bio mnogo gori od Turaka, i oni umesto da se vrate svojoj matici, neka njima i države i obeležja i svega oni bi opet dovlačili Otomansku imperiju u Evropu. Taj turski nacionalizam i šovinizam se ne može meriti ni sa jednim u čitavom regionu, možda jedino sa hrvatskim. Ko ne veruje neka nađe prosečnog Turčina i neka samo kaže i reč o onome šta se zaista ovde dešavalo i videćete ko su i kakvi su. A mi Rusiju ne prisvajamo, da znaš nešto znao bi da su Srbi stvorili Rusiju, baš kao što su i Rusi stvorili Srbiju. I mi Ruse poštujemo jer je to država i narod koja je našu civilizaciju i kulturu najdalje od svih proširila. Na primer, Hrvati su stigli jedino do Vukovara, oni idu unazad, guraju to od sebe i rađi su da služe tuđoj kulturi i civilizaciji, nekom miksu, romanske i franačke, germanske nego svojoj sopstvnoj, I zato mi nemamo neprijatelje, ali nemamo baš ni prijatelje osim možda Boga, kada smo dobri i onakvi kakve On želi da budemo. Kad ne valjamo, ne valjamo najviše sebi, a najmanje drugima, tako da… ko si ti uopšte da ovo ne znaš?! Srbin očito nisi, jer Srbin koji makar malo zna o prošlosti svih tih „prijateljstava“ zna da se uvek sve svodilo samo na interes te strane a na štetu naše države i naroda. Postoji samo nekoliko nacija u svetu koje vrede mnogo, i ovo nije ništa šovinistički, i NA ŽALOST Srbi su jedna od tih. Kažem nažalost, jer su ostale ujedinjene i oformljene, a jedino je srpska još u nekim plemenskim zajednicama i inferiornim banana državama. Nama Srbijancima ne treba ni veća ni moćnija država, mi smo državotvoran narod i dovešćemo ovu državu u red čim nas plemena prestanu zloupotrebljavati. Tako da, ne morate da nas volite, samo nemojte iskorišćavati dobrotu i gostoprimstvo Srbijanaca za nekakve lične ideje, promisli, planove. Ako je Srbija vaš dom onda je ona IZNAD svake plemenske zajednice i podele.

    2. Порфирогенит каже:

      Камо среће да смо стварно мрзели све око себе где би нам био крај!

    3. gagom каже:

      Сада би,сигурно,имали много мање проблема а и провокатора какав покушава бити овај јадник којем одговараш!

    4. aca todorovic каже:

      Prizivaju Rusiju jer je vide kao jaku zemlju i zato što se suprostvlja onima koji su postvljali vlade i u Rusiji i u Srbiji.Pa nećemo valjda zvati crnogorce izdajnike srpskog roda.(čast pojedincima). MI Srbi,Crnogorci,bosanski muslimani pa i makedonci Hrvati nismo nikakvi Sloveni,mi imamo jedno isto poreklo-srpsko poreklo. Mi nikoga ne mrzimo,mi Srbi pravoslavne vere nikad nismo napadali tudje zemlje,već smo branili balkanske zemlje od stranih osvajača. Sad sami zaključite zažto nas Srbe ostali mrze a vole Nemce i Turke.

  4. kosingas каже:

    Историја овај народ до сада није научила ама баш ништа!!!

    1. gagom каже:

      С обзиром на то какву и ко нас је све „учио“историју,није ни чудо што до сада ништа нисмо научили!

    2. Perun каже:

      „Nacija možе da prеživi svojе budalе, pa čak i ambicioznе.

      Ali nacija nе možе da prеživi izdaju iznutra.

      Nеprijatеlj prеd vratima jе manjе strašan, jеr jе poznat i nosi svoju zastavu otvorеno,dok sе izdajnik krеćе slobodno unutar gradskih kapija;
      njеgov lukavi šapat širi sе svim ulicama i čujе sе … u kuloarima vladе.

      Takav izdajnik nam sе nе pojavljujе kao izdajnik, on priča glasom koji jе žrtvama blizak i prijatan; njеgovo licе i način odеvanja sličan jе njihovom i on oživljava onu pokvarеnost koja lеži duboko u srcu svakog čovеka.
      Izdajnik razara dušu nacijе, podriva tеmеljе grada, širi zarazu u tеlu politikе, svе dok ona nе podlеgnе njеgovoj bolеsti.
      Manjе sе trеba plašiti ubica – izdajnik jе kuga!”

      Cicеron
      ————

  5. Istina каже:

    Neprijatelji su oni koji su te ubijali a prijatelji oni koji to nisu radili !! Prosto da prostije ne moze biti, Oni koji su priznali nezavisnost jednog dela tvoje teritorije sigurno nisu prijatelji… Komsije koje su te ubijale kroz istoriju uciniti ce opet isto ako im se ukaze prilika. Postavlja se pitanje ko su nam vlastodrsci i koliko su neprijatelji njima prijatelji ? Ako je prijatelj mog osvedocenog neprijatelja nasa vlast ( ma ko u poslednjih 30 godina ) onda imamo situaciju u kojoj nas ne uvode u okupaciju , vec nas pretvaraju u robove zarad njihovih licnih interesa. Voleo bih da gresim al nekako pouceni istorijom mozemo ocekivati nekakvu REVOLUCIJU koja ce imati za ishod opet stradanije ovog mog naroda !! Ako ste citali Getea onda vam je sve jasno

Коментари су затворени.