Подешавања / Settings

Крајњи циљ САД и НАТО је да поделе (балканизују) и пацификују (финландизују) Руску Федерацију, највећу земљу на свету, чак и да успоставе темељ за вечиту нестабилност (сомализацију) широм Русије или барем једног дела остатка постсовјетског простора, како је учињено на Блиском Истоку и у Северној Африци.

Структуре у Новорусији, теже независности, али би били принуђени да привхате фиктивно бивствовање у Украјини, са снажним слементима сопствене државности, и то вероватно као прелазно решење.

Тешко је на крају рећи да ли САД жели ући у Сирију како би заиста неутралисао ИДИЛ или им је то само повод да се домогну Асада. Најпре ће бити како у тој стратегији имамо и једну и другу агенду.

Највиша зграда на свету је у Дубаију, најобимнија рафинерија нафте у Индији, а највећа компанија на берзи у Кини, набрајао је пре извесног времена Фарид Закарија знаке слабљења америчке империје и доласка новог, постамеричког међународног поретка.

Убиство црнокожог дечака у Фергусону је појединачан случај који показује какав је систем. Како сведочи невладина организација за заштиту права „Амерички савез за грађанске слободе“ само у последње време су у сличним околностима полицајци у САД убили неколико људи. А околности су биле такве, да запањују суровошћу чувара реда…

Упркос проглашењу прекида ватре између украјинске војске и побуњеника на истоку земље, амерички председник Барак Обама изјавио је како су САД и Европска унија и даље спремни увести санкције Русији.

Нема никакве сумње, да ће Вашингтон који је режисер практично читаве украјинске кризе у последњих готово годину дана, помагати и дофинансирати кијевски режим на различите начине да се тај сукоб настави.

Бивши совјетски председник Михаил Горбачов (83) осврнуо се на актуелно напето стање на истоку Украјине и позвао Кијев да заустави своју војну операцију. Такође је истакао да Русија чини правичну ствар пошто не улази у овај сукоб те тиме спашава на хиљаде живота.

Изгледа како ће Русија доћи на корак до тачке да се у историјским уџбеницима пише „тада и тада 2014. Русија проглашава рат у Украјини“.

Балкан улази у нову фазу геополитичког инжењеринга, који прети да нас све врати у немиле догађаје с почетка 90-тих.

Тај парадокс да је Галиција најсиромашнији привредни део Украјине, а да је поседовала готово водећу политичку улогу у земљи, неиздржив је за остале регије, посебно за југоисток.

У српским медијима је гласно одјекнула најновија изјава посланика у немачком парламенту Дитмара Нитана, утолико више јер се ради о члану Спољнополитичког одбора Бундестага, у којој је он врло прецизно устврдио да ће Европска унија као коначни услов за примање Србије у њено чланство захтевати признање независности Косова.

Одмах пошто је у Београду објавио тезе о својој привржености „српској Србији“ и српском становишту, његов покрајински одбор из Новог Сада тражи за своју европску регију полицијску и пореску управу одвојену од Србије[12]. То ДС до сада није захтевала, већ само ЛСВ и ЛДП.

„Украјина слободно може приступити Евроазијској Унији“, поручила је немачка канцеларка. Како преноси лист ЕУ Обсервер, ово би могла бити „назнака воље помирења с руским лидером Владимиром Путином“.

Србија која, између осталог има понајлепше жене у Европи, све више постаје „обећана“ дестинација за провод, пословних центара у окружењу, чак и ван нашег континента.

– Тешко ће ме неко убедити да је то била масовна уредничка амнезија или колективна омашка. Превише оркестрирано, више нападно, боде очи прећуткивање српске штампе. Као да се панично бојимо да због поносне историје неког не увредимо.

Упркос великим људским трагедијама и позивима на „хуманитарну интервенцију“ постаје очигледно да Русија неће војно интервенисати на простору источне Украјине.

И остала законска решења иду против широких слојева становништва, супротно макроекономској логици излазска из рецесије, попут опстанка високих каматних стопа Народне банке, и каматних стопа у целини банкарског сектора (дакле и пословних банака, или заправо страних банака на територији Србије).

Тај циљ у снажнијој је вези са вестернизацијом Србиијен под аустро-угарским патронатом после 1878. него са међународним приликама Првог светског рата.

Док су Русија и САД и ЕУ заједно седели у Г-8, а Москва била партнер НАТО-а, Србија је још некако могла да балансира између Истока и Запада и тежи чланству у ЕУ,д ок је истовремено најбољи пријатељ Русије. Сада ће ход по политичкој жици бити много тежи јер важи старо-ново правило:„Ако ниси с нама, онда си против нас.”