Подешавања / Settings

У светлу сукоба на релацији Запад–Русија улога балканског региона је преувеличана, сматрају стручњаци, иако број НАТО база у овом делу света није занемарљив. Спутњик је истражио где су све стациониране снаге Западне алијансе на Балкану.

Захваљујући развоју руско-српске енергетске сарадње, почео сам често да посећујем Србију. Исправа сам био очаран том земљом и тиме колико се позитивно њени људи односе према Русима, али ускоро ми је постало јасно да се српска елита тако не понаша.

Да је неки од гасовода био изграђен 90-тих година, ситуација на Балкану изгледала би сасвим другачије него данас.

Ако пристанемо да будемо Западни Балкан, пристајемо да будемо и проблем и у проблему

водећи се на флоскулу западни Балкан, Србија је потпуно запоставила централни, који се пружа од Мађарске до Егејског и Црног мора.

Излазак Грчке из еврозоне може довести до озбиљног ширења руског утицаја на Балкану, пише Николас Бусе, политички аналитичар листа Франкфуртер алгемајне цајтунг.

Пред више десетина присутних у сали СО Вождовац, представљена је књига „Немачка геополитика и Балкан“ др Душана Пророковића.

Борећи се за доминацију, Русија изазива поделе у ЕУ. Поверљиви мејлови откривају утицај који имају на грчку владу.

Позивамо све искрене родољубе, који желе да разумеју шта се ради за њиховом државом, да дођу на трибину „Шта хоће Немачка на Балкану?“.

Марфи је, гостујући у немачком Фонду „Маршал“, потврдио да су САД прешле у напад на Русију на готово на свим подручјима.

На почетку би требало подвући да је идеја стварања континенталног савеза корисна, добра, потребна и племенита. У времену стварања мултиполарног света, уједињена Европа може постати један од полова у систему међународних односа и тако на најбољи могући начин штитити интересе свих европских народа, oд Лисабона до Владивостока. Међутим, мора се истаћи и да је потребно остварити неке услове да би до тога дошло.

Да ли су због ситуације у Украјини и сукоба између САД и Русије целокупна америчка обавештајна инфраструктура и домаћа логистика на Балкану сада подигнуте на виши степен активности? Изгледа да јесу.

Отказивање изградње Јужног тока, ако то није само „тактичка варка“ председника Путина са политичком и економском позадином, са једне, и јачање руско турских односа, уз договор око изградње тзв. турског тока, са друге стране, уз већ појачани интерес Вашингтона, Брисела и Берлина, донеће у догледно време нову политичко-безбедносну „конфигурацију“ односа на Балкану, са тешко предвидивим исходом.

Последње изјаве Алексиса Ципраса, скоро сигурног победника на предстојећим изборима у Грчкој, од којих су неке дате и током његове недавне посете Србији, подстакле су европске званичнике да оголе истину која гласи да после добровољног уласка у спиралу евроинтеграција не постоји могућност накнадне памети, јер како дословно рекоше из Брисела: „То је неопозиво“.

На врата Балкана закуцао је див са огромним економским и војним потенцијалима. Ријеч је о споразуму Русија – Турска, који у потпуности може да промијени геополитичку слику. Бжежински и Хантингтон су сигурно забринути.

Француски тужилац Франсоа Молинс изјавио је да су терористи криви за смрт 17 људи у Француској у протеклих неколико дана и да су носили оружје АК-47, које, како је рекао, највероватније потиче са Балкана.

Протекла дешавања још једном су показала да је Балкан простор узаврелих страсти. Довољни су дрон, застава, повратак једног човека и његова изјава да би се ниска температура праћена леденим кишама одразила и на регионалне политичке односе.

У наше време, захваљујући гасном споразуму са Русијом, Турска постаје гасно чвориште за Балкан. Истовремено, будући да чини важну карику на кинеском новом путу свиле – Турска постаје и трговинско чвориште за наш део континента. ЦИРСД је тако са кинеским и турским владиним институтима управо у Истанбулу организовао конференцију о новом путу свиле. Имајући у виду да је Грчка препуштена својој судбини, као и да Турска већ има као природне савезнике Бошњаке и Албанце, уз остале већ поменуте разлоге, постаје јасно да је јачање Турске на Балкану неизбежно.

Упитан како види ситуацију у региону после пуштања Шешеља на слободу, Кирби је констатовао да та одлука Хашког трибунала није била баш са ентузијазмом дочекана ни и региону, али ни Влада Србије, каже он, није била тиме одушевљена.

Када немачки амбасадор каже да признање „Косова“ није неопходно за почетак преговора са Европском унијом, половина српске јавности ту изјаву чита у контексту питања признања Космета за независну албанску државу као коначног услова Брисела.