Подешавања / Settings

У Србији треба да се појаве „учтиви људи“, још учтивији од оних који су били на Криму. Подсетићемо, тако се називају руски војници, који по речима председника Путина, „стоје иза леђа самоодбране“ полуострва. Али, не треба извлачити далекосежне закључке. Ради се о „мекој моћи“.

У случају реализације „Турског тока“, као и у случају изградње Каспијско-Јадранског цевовода (КЈЦ) Турска ће добити контролу над испоруком гаса земљама у региону, а то значи и додатну полугу за вршење притиска на његове земље. Турци су вешти трговци и никад неће пропустити ни најмању могућност да искористе ову полугу за обезбеђење својих интереса на Балкану.

Већина београдских издања издваја ову главну мисао из књиге: „Турска се мора вратити на Балкан, али нам у томе сметају Срби и Грци“.

У савременом свету „мека сила“ је неодвојиви део спољне политике великих држава. У њу се улажу велика средства и, чега смо били сведоци више пута, она се и вишеструко исплати онима који је знају користити. Русија је прилично касно схватила све предности ове врсте ширења утицаја, посебно на Балкану.

Биће да је Кина на Балкану примарно фокусирана на изградњу инфраструктуре за приступ тржиштима Западне Европе.

Округли сто под називом „Правно-политички аспекти кризе у Украјини” одржан је у Београду, у организацији „Струковног удружења правника Номоканон”.

Недавна изјава посланика Бундестага, А. Шокенхофа, како је европски пут Балкана и Србије угрожен претњом руског утицаја, потврдила је да је западна шаргарепа варки и обмана оглодана до краја.

Председник турског Дијанета, Муфтија Мехмет Гормез поручује, да ће Турска заштити Муслимане у Македонији и читавом Балкану и то осећа као обавезу и највећу дужност садашња исламистичка Турска.

Нихат Зејбекчи: Турска и Русија заједно у Евроазији, Азији, Персијском заливу, Северној Африци и на Балкану могу да „постигну много“

Политику САД на Балкану, као и у свим осталим регионима света, у постхладноратовском периоду одређује настојање да се оствари хегемонија, у смислу да се не допусти постојање ниједне регионалне (а камоли велике) силе која би деловала независно од Вашингтона

На неколико српских кућа у селу Црквена Водица код Обилића исписани су графити „Албаниа“ и „Косова“. У истом селу, у мултиетничкој основној школи, у једној од учионица окачен је цртеж са картом такозване велике Албаније, налик карти због које је пре две вечери прекинут фудбалски меч Србија – Албанија. Група албанских ђака упала је у српску школу „Браћа Аксић“ у Липљану и прекинула наставу на српском јези

Тема проширења, може се рећи, „вечна“ је за ЕУ од тренутка његовог формирања до наших дана. Јединствена Европа је преживела неколико таласа проширења. Последњи од њих који је у штампи добио сликовити назив Велики прасак, десио се, као што се зна, 2004. године, када је у ЕУ одједном било примљено 10 земаља континента. Седам од њих припадало је такозваној „социјалистичкој заједници“ држава на челу са бившим СССР.

У разним анализама и коментарима, публикованим код нас и у иностранству, много је простора потрошено да би се указало на то због чега је Србији важно да гради што је могуће боље односе са Русијом. У том контексту су навођена питања енергетске безбедности, Косова и Метохије, инвестиција, кредита, извоза пољопривредних производа итд.

а Балкану је тренутно на сцени неоотоманизам, што се јасно може видети у односима међу муслиманима у Црној Гори, преко БиХ, Косова, Санџака, Македоније и дела Бугарске, рекао је архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски Амфилохије, пренели су црногорски медији.

Претећи Русији санкцијама због догађаја у суседној земљи, Запад се понаша као што се пре 20 година понашао на Балкану – написао је на својој Фејсбук страници потпредседник руске Владе Дмитриј Рогозин.

Готово да нема књиге оних аутора који се баве пореклом Словена, односно Срба, заговорника да Словени нису дошљаци на Балкан, а да се бар на једном месту не помене име Милоша С. Милојевића.

Заменик директора московског Института за светску економију и међународне односе Владимир Барановски оцењује да постоје добре шансе за изградњу гасовода Јужни ток

Становништво Бугарске, Грчке и Србије у већини је пријатељски расположено према Русији. Проблем је у зависности њихових елита.

„Балкански самит“ у Берлину изазвао је значајну пажњу не само у земљама учесницама већ и шире у Европи. Тема остаје и даље актуелна, посебно са аспекта циљева њеног организатора и ефекта мера које буду предузимане према региону Западног Балкана.

Књига „Шта Европа жели“, у коауторству хрватског филозофа, писца и активисте Срећка Хорвата, и словеначког филозофа, светски признатог професора Славоја Жижека постала је апсолутни бестселер најпре у Европи и у Америци (објављена је 2013. на енглеском, затим је доживела издања на још десетак светских језика), а током ове године и у региону.